ИН МЕМОРИАМ
ДР ЈАСМИНА ““ ЈАЦА МАРИНКОВИЋ
У Шапцу, у уторак 5. маја ове године, упокојила се, после тешке болести, др мед. Јасмина ““ Јаца Маринковић, неуропсихијатар запослена у Општој болници “Др Лаза К. Лазаревић“ у Шапцу. Тужна вест за породицу, децу, сроднике, колеге, пацијенте и познанике. Свако од набројаних ће бол носити на свој начин. Колеге и сарадници имају потребу да на опроштају осветле лик и дело др Јаце, иначе по свему светле и јединствене особе и лекара.
Јасмина је рођена у часном дому Вучинић, од оца Боривоја и мајке Драгице 13.06.1959. године у Шапцу. Као дар је дочекана у свом окружењу. Расла је и васпитавана окружена љубављу родитеља и брижном пажњом упућивана стазом благочестивог одрастања. Основну школу и Гимназију завршила је у родном Шапцу са одличним успехом. Знатижеља је уписује на Медицински факултет Универзитета у Београду 1978. године, који завршава 13.05. 1983. Мајка Драгица јој је била велики узор, помоћ и подршка, како при избору професије, тако и у решавању свих текућих проблема. Одрастајући у хармонизованом и христијанизованом дому Вучинића докторка Јасмина је себе припремила да се лако и ненаметљиво хармонизује са околином, колегама, сарадницима, и пацијентима, све са мером, поштовањем и потребним разумевањем.
Љубав са Слободаном Маринковићем крунисана је браком и даром две ћерке, Данке и Катарине. Докторка Јасмина је са супругом подизала своје кћере »преносећи њима топлину и благост свога бића, онако како га је она понела од своје мајке Драгице. Њен извор љубави се увећавао дељењем, поред чланова породице и дељењем пацијентима. Њена љубав је лишена по»зе, комерције и злоупотребе. Правовремена, искрена, стрпљива да саслуша, агресивне да смири и посустале да ободри и поврати им радост живота. У свакодневној пракси др Јаца је устројила свој „нивелишући механизам“ као драгоцени коректор сваког одступања од срећног осећања, јер је поштовала фактор „пролазности криза“ у човеку. Кризе се могу кориговати благошћу лек£ара, добротом поступања, духовним уздизањем и моралним чињењем. Најјаче докторкино „оружје“ је био њен мир и свеукупни спокој који је сејала пацијентима. Осећала је моћ свога оружја али су то оружје препознавали и пацијенти. Никада се нису варали. У докторки Јаци нису само налазили лекара, терапеута, него и сјајног човека и пријатеља. Где год се нашла доносила је богољубиво човекољубље и потребу хармонизације са свим људима свога окружења, без зависти, злобе, нетрпељивости и сваке друге сувишне пошасти. Др Јасмина је постала својеврсни “духоток“ у лекарском мантилу, потребан и препознатљив.
Сјајна докторка Јаца је себе уздизала у врлини, препоручивала другима »помагала да победе себе, своје слабости и болести. Своју болест није успела да победи. “Поштедела“ је друге да болују њену болест, изнела ју је до краја снагом свога духа и животне филозофије. У очима савременика, породице, сродника, пријатеља, колега, »сарадника, пацијената остаће „Јацин духоток“ - ведрине, благости и оптимизма.
Почивај докторко Јацо у Рајским насељима. Твој „духоток“ ће наставити Твоје кћери Данка и Катарина. Е, када би дао Бог и многи други. Амин.
Јасмина је рођена у часном дому Вучинић, од оца Боривоја и мајке Драгице 13.06.1959. године у Шапцу. Као дар је дочекана у свом окружењу. Расла је и васпитавана окружена љубављу родитеља и брижном пажњом упућивана стазом благочестивог одрастања. Основну школу и Гимназију завршила је у родном Шапцу са одличним успехом. Знатижеља је уписује на Медицински факултет Универзитета у Београду 1978. године, који завршава 13.05. 1983. Мајка Драгица јој је била велики узор, помоћ и подршка, како при избору професије, тако и у решавању свих текућих проблема. Одрастајући у хармонизованом и христијанизованом дому Вучинића докторка Јасмина је себе припремила да се лако и ненаметљиво хармонизује са околином, колегама, сарадницима, и пацијентима, све са мером, поштовањем и потребним разумевањем.
Љубав са Слободаном Маринковићем крунисана је браком и даром две ћерке, Данке и Катарине. Докторка Јасмина је са супругом подизала своје кћере »преносећи њима топлину и благост свога бића, онако како га је она понела од своје мајке Драгице. Њен извор љубави се увећавао дељењем, поред чланова породице и дељењем пацијентима. Њена љубав је лишена по»зе, комерције и злоупотребе. Правовремена, искрена, стрпљива да саслуша, агресивне да смири и посустале да ободри и поврати им радост живота. У свакодневној пракси др Јаца је устројила свој „нивелишући механизам“ као драгоцени коректор сваког одступања од срећног осећања, јер је поштовала фактор „пролазности криза“ у човеку. Кризе се могу кориговати благошћу лек£ара, добротом поступања, духовним уздизањем и моралним чињењем. Најјаче докторкино „оружје“ је био њен мир и свеукупни спокој који је сејала пацијентима. Осећала је моћ свога оружја али су то оружје препознавали и пацијенти. Никада се нису варали. У докторки Јаци нису само налазили лекара, терапеута, него и сјајног човека и пријатеља. Где год се нашла доносила је богољубиво човекољубље и потребу хармонизације са свим људима свога окружења, без зависти, злобе, нетрпељивости и сваке друге сувишне пошасти. Др Јасмина је постала својеврсни “духоток“ у лекарском мантилу, потребан и препознатљив.
Сјајна докторка Јаца је себе уздизала у врлини, препоручивала другима »помагала да победе себе, своје слабости и болести. Своју болест није успела да победи. “Поштедела“ је друге да болују њену болест, изнела ју је до краја снагом свога духа и животне филозофије. У очима савременика, породице, сродника, пријатеља, колега, »сарадника, пацијената остаће „Јацин духоток“ - ведрине, благости и оптимизма.
Почивај докторко Јацо у Рајским насељима. Твој „духоток“ ће наставити Твоје кћери Данка и Катарина. Е, када би дао Бог и многи други. Амин.
Прим. др Предраг Тојић
Најновији број
18. април 2024.
