РУРАЛНИ РАЗВОЈ

У последње време много се прича о коришћењу новца из фондова Европске уније. Ранији предприступни фондови од 2007. године замењени су предприступном помоћи ИПА регулативом која дефинише обим и врсту помоћи које ће земље кандидати и земље потенцијални кандидати за чланство у ЕУ добити.
- Делокруг помоћи за земље кандидате укључује помоћ у транзицији и јачању институција, прекограничну сарадњу, регионални развој, развој људских ресурса и рурални развој. У овој фази преговора са ЕУ ми још увек не можемо користити све наведене ставке, већ само прве две. ИПАРД је саставни део ИПА, чији су основни циљеви помоћ државама кандидатима и државама потенцијалним кандидатима у њиховом усклађивању и спровођењу правне имовине ЕУ. У складу са ИПА програм рурални развој има за циљ постизање унапређења ефикасности тржишта и примене стандарда ЕУ која се односи на инвестиције у пољопривредна газдинства која би реструктурирала и довела на стандарде ЕУ, подршку пољопривредним удружењима у оснивању и инвестиције у прераду и маркетинг пољопривредних производа, такође да би се ускладили стандарди ЕУ. Ту су и припремне активности за инплементацију агроеколошких мера и стратегија руралног развоја на локалном нивоу које обухватају активности које ће унапредити животну средину и села али и припрему и имплементацију стратегија руралног развоја на локалном нивоу. Развој руралне економије огледа се кроз унапређење и развој руралне инфраструктуре, увођење разноликости и развој економских активности у руралним подручјима и унапређење тренинга ““ истиче дипл. инж. Гордана Рехак из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац.
ИПАРД програм је инструмент за предприступну помоћ у области руралног развоја за програмски период од 2014. до 2020. године, односно достизање европских стандарда и подизање конкурентности. Мере овог програма су инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, инвестиције у прераду и маркетинг пољопривредних и рибарских производа, инвестиције у диверзификацију активности и развој бизниса на газдинству и техничка помоћ.
- Од 2004. године до данас у Србији је финансијски подржано око 200 пројеката, од чега се спроводи само осам. Спровођењем програма на локалном и регионалном нивоу, стварају се дугорочни лични контакти и везе између људи из заједница са обе стране границе, што представља темељ за даљу сарадњу и развој. Такође, кроз процес идентификовања пројекта, пријављивања за средства, као и током спровођења пројекта, партнери из Србије стичу драгоцено искуство у коришћењу фондова ЕУ, јер се сви позиви за пројектне предлоге спроводе у складу са правилима програма ЕУ за екстерну помоћ. Врсте пројеката који се финансирају су мали инфраструктурни прекогранични пројекти, пројекти економске сарадње, као и активности везане за заштиту животне средине, туризам, културу, пољопривреду, образовање и развој, запошљавање, институционалну сарадњу и друго. Средства су неповратна, са обавезом да корисник донације кофинансира свој пројекат у износу од минимум 15 % од вредности пројекта, а начин доделе средстава је путем јавног конкурса ““ каже Рехакова.
Уколико су пољопривредни произвођачи заинтересовани за детаљније информације, попут оних ко може да конкурише, шта је потребно приликом конкурисања, критеријума по којима се врши оцењивање по секторима, коме ће се и колико средстава делити, могу се обратити запосленима у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Шабац.