КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА ТРАНЗИЦИЈЕ

Кроз процес приватизације радничка класа у Србији је доведена на руб егзистенције и ко зна колико ће јој времена требати да се опорави. За овакав раднички положај криви су многи, али по признању синдикалних вођа и сами радници. Радно законодавство штити послодавце али и да је обрнуто слаба корист, јер је данас најтеже остварити право на рад

У нека времена о којима данас неки говоре критички, а неки их се сећају са носталгијом само шабачка “Зорка“ је запошљавала 12.000 људи. Данас, у десетак предузећа која нису приватизована остало је само 400 радника и питање је дана докле ће бити на списку запослених, јер су за нека друштва најављени стечајеви.
Без рада и производње, бесмислено је говорити о положају радника, каже Јовица Максимовић председник организације Самосталног синдиката “Зорке“. За данашње стање у коме се налазе радници помало су и они криви, али им је и држава свесрдно помагала до дођу до неславне позиције. Ово друштво и даље прича о бољем животу, убеђујући обичног човека да му се стандард поправио илуструјући то статистичким подацима. Наивно смо веровали да држава зна шта ради, да јој је циљ да створи здраву економију, а испоставило се да је приватизација била само начин да се одређени слој људи обогати. Наравно у том процесу радници су били колатерална штета.