ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА ЕКОНОМСКО-ТРГОВИНСКЕ ШКОЛЕ ШАБАЦ ПРОСЛАВИЛА 65 ГОДИНА ОД МАТУРЕ
ПРИЈАТЕЉСТВО ЗЛАТА ВРЕДНО
Права пријатељства су нераскидива што је прошле суботе показала прва генерација матураната Економско-трговинске школе Шабац. Иако су већ увелико зашли у осму деценију живота чили и весели окупили су се да прославе јубилеј вредан памћења ““ шездесет пет година од матуре.
- Нажалост све нас је мање. Остала нас је једна трећина. Од неких деведесет троје остало је тридесет двоје. Оне који нису са нама поменули смо у прозивци. Били смо као браћа и сестре а не школски другови, и тако смо остали до краја ““ рекла је Милена Витомировић, удата Ђенадић.
У родни град сваке пете године враћа се и група Београђанки које су по завршетку школовања у главном граду тадашњом планском расподелом добиле посао.
- Здравље нас још увек служи. Радујемо се што ћемо провести овде један дан. Неки су се вратили у Шабац, неки су остали, а неки су се после разишли. У Београду сам радила у спољно-трговинском предузећу на девизним пословима. Ми се Београђани састајемо сваке прве среде у месецу у „Мажестику“. Виђамо се и дружимо. Нове генерације су потпуно другачије одрасле у односу на нас. Ми смо се увек дружили заједно. И сад смо скупа сви. Помажемо колико можемо једни другима. Најважније је пријатељство ““ поручила је Ангелина Вучковић Марић.
Њихова генерација, по речима Драгице Милошевић, девојачки Кузминац, никада није била поштеђена.
- Имала сам девет година када је избио Други светски рат. После рата радне акције, једна влада, друга, пета. Шта рећи сем да се не дамо. Можете мислити колико ми ово окупљање значи када сам дошла и после шездесет пет година. Онда можете мислити шта значи то. Имам осамдесет три пуне године и пет праунука ““ поносно је рекла Драгица, некадашња најбоља рецитаторка Шапца и Србије.
Пре прозивке у сали Економско-трговинске школе све присутне, њих двадесетак, поздравио је директор Велимир Кузмановић.
- Желео бих да вас од срца поздравим и да вам честитам овај заиста велики јубилеј. Шездесет пет година од матуре је један велики датум, једна велика срећа за све оне са којима се данас срећемо и у исто време сигурно једна велика успомена на оне који више нису са вама. Мени је заиста велика част што сте дошли у школу и што сте на овај начин обележили и нашу прославу Дана школе која ће бити за који дан. Ето, шездесет осам година Економска школа постоји и ради у Шапцу. Ви сте од тога шездесет пет година сведоци историје ове школе. Драго ми је што кад год уђем у школу и кад видим онај натпис који сте оставили овде. То је трајна успомена на једну заиста успешну генерацију која је оставила свој траг у целој Србији, а и тадашњој Југославији ““ истакао је директор.
Евоцирање успомена, сећање на школске дане, другарства за које ни време ни простор не познају границе, настављено је уз традиционални ручак на којем није изостала ни понека чашица да се наздрави онима који нису са њима али и жељи да се поново окупе за пет година.
- Нажалост све нас је мање. Остала нас је једна трећина. Од неких деведесет троје остало је тридесет двоје. Оне који нису са нама поменули смо у прозивци. Били смо као браћа и сестре а не школски другови, и тако смо остали до краја ““ рекла је Милена Витомировић, удата Ђенадић.
У родни град сваке пете године враћа се и група Београђанки које су по завршетку школовања у главном граду тадашњом планском расподелом добиле посао.
- Здравље нас још увек служи. Радујемо се што ћемо провести овде један дан. Неки су се вратили у Шабац, неки су остали, а неки су се после разишли. У Београду сам радила у спољно-трговинском предузећу на девизним пословима. Ми се Београђани састајемо сваке прве среде у месецу у „Мажестику“. Виђамо се и дружимо. Нове генерације су потпуно другачије одрасле у односу на нас. Ми смо се увек дружили заједно. И сад смо скупа сви. Помажемо колико можемо једни другима. Најважније је пријатељство ““ поручила је Ангелина Вучковић Марић.
Њихова генерација, по речима Драгице Милошевић, девојачки Кузминац, никада није била поштеђена.
- Имала сам девет година када је избио Други светски рат. После рата радне акције, једна влада, друга, пета. Шта рећи сем да се не дамо. Можете мислити колико ми ово окупљање значи када сам дошла и после шездесет пет година. Онда можете мислити шта значи то. Имам осамдесет три пуне године и пет праунука ““ поносно је рекла Драгица, некадашња најбоља рецитаторка Шапца и Србије.
Пре прозивке у сали Економско-трговинске школе све присутне, њих двадесетак, поздравио је директор Велимир Кузмановић.
- Желео бих да вас од срца поздравим и да вам честитам овај заиста велики јубилеј. Шездесет пет година од матуре је један велики датум, једна велика срећа за све оне са којима се данас срећемо и у исто време сигурно једна велика успомена на оне који више нису са вама. Мени је заиста велика част што сте дошли у школу и што сте на овај начин обележили и нашу прославу Дана школе која ће бити за који дан. Ето, шездесет осам година Економска школа постоји и ради у Шапцу. Ви сте од тога шездесет пет година сведоци историје ове школе. Драго ми је што кад год уђем у школу и кад видим онај натпис који сте оставили овде. То је трајна успомена на једну заиста успешну генерацију која је оставила свој траг у целој Србији, а и тадашњој Југославији ““ истакао је директор.
Евоцирање успомена, сећање на школске дане, другарства за које ни време ни простор не познају границе, настављено је уз традиционални ручак на којем није изостала ни понека чашица да се наздрави онима који нису са њима али и жељи да се поново окупе за пет година.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
