Фестивал руЖа од 18. до 20. јуна
ЛИПОЛИСТ ВАМ ШИРИ РУКЕ И ОТВАРА СРЦЕ
„Ови сељаци су радни, а њиве плодне, овде су девојке лепе, а момци стасити. У Липолисту је само стари багрем крив који заједно са столетним липама тихо беседи о прохујалим добима. Овде славуј најлепше пева. И ове старине што се песме никад не одричу -понос су наш и аманет младима да нам пазе и славе Липолист“, изрекао је Живојин Жоја Топаловић приликом отварања првог празника цвећа 1990. године
Промоција фестивала и места које је постало познато и ван државних оквира захваљујући краљици цвећа, одржана је прошлог четвртка у Липолисту. Том приликом, у домаћинствима Топаловића и Маринковића окупило се око 30 туристичких водича и новинара из Београда и Шапца. Са циљем скретања пажње са свакодневног сивила и афирмисања правих вредности, гостима је уприличен обилазак расадника, шетња етно селом и“повратак у прошлост“ Мачве, као и најава садржаја 21. фестивала Руже Липолиста који је предвиђен за период од 18. до 20. јуна.
Све је почело шездесетих година...
Краљица цвећа се у Липолисту заметнула између два светска рата, док је озбиљније бављење ружарством, како је навео Милан Маринковић у монографији посвећеној двадесетој годишњици фестивала, почело шездесетих година прошлог века. То је време када су браћа Жоја и Јанко Топаловић почели да саде руже, „трње“, како су то неки, тада, са подсмехом називали.
Данас, у селу које је од Београда удаљено око 110 км, Лознице 40 км и Шапца 20 км, ружу узгаја петнаестак породица. Укупна годишња производња је око милион садница које се поред домаћег пласирају на тржишта: Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, Италије, Мађарске, Пољске, Холандије, Русије, Украјине и Казахстана.
У домаћинству Милана Топаловића, ружа као породични посао цвета већ шест деценија.
- Расадник је, на имању на којем се налази наша породица већ 200 година, основао мој отац Аца 1955. године. Данас су и моја два сина укључена у посао па нас тројица водимо фирму. Засади зеленила и цвећа су на преко 20 хектара. Највеће површине заузима ружа, остало су украсне биљке. Старији син Стефан, који је завршио пејзажну архитектуру је задужен да води продајни део у Београду, односно од прошле године смо у оквиру Хоме центра отворили један продајни објекат, а од априла ове године смо присутни и у Гарден центру - изјавио је Милан Топаловић, и објаснио гостима из Београда и Шапца да је бављење гајењем цвећа мукотрпан посао, који тражи доста улагања али и стални контакт са науком.
-Посао је доста захтеван. Већи део зараде се пласира у нову производњу. Како би ишли у корак са временом имамо одличну сарадњу са науком, посебно Шумарским факултетом и пољопривредним факултетима у Београду и Новом Саду.
Липе листају, руже цветају а девојке се удају у јуну...
Поред цвећа, колорит и лепоту липолиштанског крајолика на далеко препознају и по платнима сликара Слободана Топаловића. Етнологију слика годинама, што је резултирало бројем од 4.600 слика, 46 изложби и нестварним етно амбијентом на породичном имању. Поред Србије, слике је излагао и продавао широм Европе.
-Овај вредни човек је деценијама скупљао све оно што смо ми заборавили, одбацили и тиме нас подсетио колико је важно да чувамо оно што је део нашег трајања. Слободан је све те предмете донео овде, њима додао мало боје. Стога је ово место тако живописно. Ако вам се негде учини да је колорит много јак , то је због енергије коју има овај горостас као Цер и неукротивог и брзог духа као Дрина- навела је Маргарета Мусић, новинарка РТВ Шабац и чланица организационог одбора фестивала Руже Липолиста.
Живописни амбијент Слободана Топаловића, послужило је као својеврсни времеплов за надахнуту причу лиценцираног туристичког водича Ане Павловић о мачванским обичајима под називом „Липе листају, руже цветају а девојке се удају у јуну...“
Сваки гост остави траг
„Ови сељаци су радни, а њиве плодне, овде су девојке лепе, а момци стасити. У Липолисту је само стари багрем крив који заједно са столетним липама тихо беседи о прохујалим добима. Овде славуј најлепше пева. И ове старине што се песме никад не одричу -понос су наш и аманет младима да нам пазе и славе Липолист“, речи су Живојина Жоје Топаловића изречене приликом отварања првог фестивала који слави краљицу цвећа 1990. године. Да је тада „аманет“ стављен у праве руке најбоље потврђује податак да две и по деценије, упркос кратком прекиду, манифестација и даље траје, а да гости све чешће и у све већем броју долазе у Липолист.
-Сви који овде дођу оставе свој траг. Своју енергију. Један сам од оснивача фестивала и једини који је учествовао сваке године до сада. Овај фестивал је нека врста мог животног пројекта и срећан сам што сам га остварио и што он из године у годину расте. Примајући драге госте протеклих деценија бавили смо се неком врстом неформалног туризма, док смо ове сезоне одлучили да то и формално радимо. Ове године смо са много већим амбицијама приступили и припремама за сам Фестивал. Један од доказа је и ова конференција, а предходило јој је наше представљање на Сајму туризма у Београду и посета Сајму хортикултуре приликом које смо наш штампани материјал - позив за учешће на 21. „Ружама Липолиста“, уручили већини излагача- истакао је Милан Маринковић.
Подршка Града није изостала
- Вредни људи из Липолиста су годинама у назад изградили манифестацију од изузетног туристичког и економског потенцијала. Ове године имамо јако озбиљну кампању која ће резултирати већим бројем излагача али и бољим забавним програмом за посетиоце. Подаци кажу да Липолиштани током године произведу око милион садница руже и пласирају на тржиште Европе и Русије. Зато је за град важна и ова производња и фестивал који је промовише - рекао је испред покровитеља манифестације „Руже Липолиста“ града Шапца, заменик градоначелника Немања Пајић.
Организатори фестивала су Туристичка организација града Шапца, Удружење „Руже Липолиста“ и МЗ Липолист.
- Посета београдских и локалних новинара, као и престоничких туристичких водича Липолисту представља саму завршницу промоције фестивала. Оваквим и сличним корацима се озбиљно трудимо да Липолист поставимо на манифестациону туристичку мапу Србије - изјавио је Драгојло Лазић директор ТОШ.
Чаробно сеоце као пример добре праксе
Након промотивне шетње кроз ружичњаке, посете етно села, гости су изнели неке од утисака.
- Као професор високе школе која образује кадрове за туризам, веома сам задовољна виђеним. Ово је место у које сваки студент туризма треба да дође и на лицу места се упозна са начином на који једна локална заједница улаже у свој развој. Овде сам боравила последњи пут пре 15 година, и морам да кажем да су ми поједини локалитети непрепознатљиви у позитивном смислу. Ово је велики потенцијал, односно мислим да Липолист и Шабац, овај пример добре праксе у развоју туризма могу да извозе и у друге делове Србије - истакла је прф др Снежана Штетић, помоћник директора Високе туристичке школе у Београду.
Са Липолистом се раније сретао и новинар радија “202“ Лука Мијатовић.
-У ових 20 година колико траје прича о Липолисту ја сам овде шести пут, а у једној од мојих првих књига Сербиа анд Монтенефро Њелцоме то yоу, објављеној на 12 језика, значајан део простора заузима прича о ружи и Липолисту. У мојим емисијама ноћног програма радија „202“ сам често говорио и о Шапцу и о овом крају, док је Липолист увек имао посебно место. Те приче су имале увек добар одјек међу публиком. Данас сам овде са дистанце од 5 година, и могу да поврдим само да је прича још озбиљнија а оно што ме посебно радује је да су људи окупљени око ње ту не због бизниса већ због искрене љубави према традицији и бављењу ружама.
Мирјана Никић, новинарка „Политике“ је први пут у Липолисту.
- Чаробно сеоце. Причу о њему ћу схватити врло озбиљно, пре свега због тога што кроз своју рубрику у Политикином додатку „Моја кућа“ пратим етно градитељство и очување етно традиције. Сасвим сам сигурна да ће прича о Етно селу породице Топаловић ту заузети посебно место.
И за крај, као најсликовитија позивница за обилазак Липолиста, можда поново могу послужити речи Жоје Топаловића из поздравног говора далеке 1990. године:“Ми људима лоше воље нудимо цвет као мелем за душу, ми свету шаљемо мачванску песму, ми пружамо расцветале липе. Липолист вам шири руке и отвара срце“
ПИСАЦ У ВРТУ
Неговање лепе речи у Липолисту би се могло назвати традицијом. Годинама у назад ово мачванско село је било домаћин плејади великана српске књижевности. Свако од њих је са собом понео део Липолиста у срцу и биљку у знак сећања. Да све те успомене окупи на једном месту дошао је на идеју Томислав Маринковић, песник носилац признања “Васко Попа“ и “Бранко Миљковић“, иначе рођени Липолиштанин. Радна верзија књиге “Писац у врту“ биће промовисана на 21. Фестивалу.
-Своје пријатеље, песнике и писце сам замолио да напишу по једну причу о биљкама, јер сви су по једну понели из Липолиста. То је списак од 14 писацаа међу њима су и Милован Данојлић, Мирослав Пешић, Горан Петровић, Љубица Арсић- навео је Томислав Маринковић.
ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА
Четвртак, 18. јун
11.00 - отварање Фестивала „Руже Липолиста“ уз поделу ружа у шабачкој пешачкој зони
- програм Само да руже лепше цветају и миришу....
учествују ученици Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ и рецитатори (бина испред Културног центра Шапца)
21.00 - концерт групе Тхе Фрајле (бина испред шабачке Поште)
Петак, 19. јун - Липолист
19.00 - Етно двориште породице Топаловић
- програм Јутрос ми је ружа процветала...
- фолклорна секција Липолист
- Аматерско позориште „Вожд“ Мишар и НДА „Весело мајмунче“
- Христина и Катарина Трифуновић, вокали
21.00 - двориште породице Милана Маринковића
- Код Маринковића од Маринковића
- представљање збирке прича Писац у врту, приређивач Томислав Маринковић, песник
Субота, 20. јун - Липолист
11.00 - отварање изложбе цвећа „Руже Липолиста“
- програм КУД „Абрашевић“, АНИ „Хајдук Станко“, УА „Чивија“, КУД„Господар Јеврем“ Јевремовац
- ученици ОШ „Војвода Степа“ Липолист
- такмичење у изради аранжмана од ружа ученика средњих пољопривредних школа из Србије
14.00 - уручење награда најуспешнијим учесницима 21. Фестивала цвећа „Руже Липолиста“
- додела Прстена пријатељства
- посета расадницима
- вожња фијакером
Све је почело шездесетих година...
Краљица цвећа се у Липолисту заметнула између два светска рата, док је озбиљније бављење ружарством, како је навео Милан Маринковић у монографији посвећеној двадесетој годишњици фестивала, почело шездесетих година прошлог века. То је време када су браћа Жоја и Јанко Топаловић почели да саде руже, „трње“, како су то неки, тада, са подсмехом називали.
Данас, у селу које је од Београда удаљено око 110 км, Лознице 40 км и Шапца 20 км, ружу узгаја петнаестак породица. Укупна годишња производња је око милион садница које се поред домаћег пласирају на тржишта: Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, Италије, Мађарске, Пољске, Холандије, Русије, Украјине и Казахстана.
У домаћинству Милана Топаловића, ружа као породични посао цвета већ шест деценија.
- Расадник је, на имању на којем се налази наша породица већ 200 година, основао мој отац Аца 1955. године. Данас су и моја два сина укључена у посао па нас тројица водимо фирму. Засади зеленила и цвећа су на преко 20 хектара. Највеће површине заузима ружа, остало су украсне биљке. Старији син Стефан, који је завршио пејзажну архитектуру је задужен да води продајни део у Београду, односно од прошле године смо у оквиру Хоме центра отворили један продајни објекат, а од априла ове године смо присутни и у Гарден центру - изјавио је Милан Топаловић, и објаснио гостима из Београда и Шапца да је бављење гајењем цвећа мукотрпан посао, који тражи доста улагања али и стални контакт са науком.
-Посао је доста захтеван. Већи део зараде се пласира у нову производњу. Како би ишли у корак са временом имамо одличну сарадњу са науком, посебно Шумарским факултетом и пољопривредним факултетима у Београду и Новом Саду.
Липе листају, руже цветају а девојке се удају у јуну...
Поред цвећа, колорит и лепоту липолиштанског крајолика на далеко препознају и по платнима сликара Слободана Топаловића. Етнологију слика годинама, што је резултирало бројем од 4.600 слика, 46 изложби и нестварним етно амбијентом на породичном имању. Поред Србије, слике је излагао и продавао широм Европе.
-Овај вредни човек је деценијама скупљао све оно што смо ми заборавили, одбацили и тиме нас подсетио колико је важно да чувамо оно што је део нашег трајања. Слободан је све те предмете донео овде, њима додао мало боје. Стога је ово место тако живописно. Ако вам се негде учини да је колорит много јак , то је због енергије коју има овај горостас као Цер и неукротивог и брзог духа као Дрина- навела је Маргарета Мусић, новинарка РТВ Шабац и чланица организационог одбора фестивала Руже Липолиста.
Живописни амбијент Слободана Топаловића, послужило је као својеврсни времеплов за надахнуту причу лиценцираног туристичког водича Ане Павловић о мачванским обичајима под називом „Липе листају, руже цветају а девојке се удају у јуну...“
Сваки гост остави траг
„Ови сељаци су радни, а њиве плодне, овде су девојке лепе, а момци стасити. У Липолисту је само стари багрем крив који заједно са столетним липама тихо беседи о прохујалим добима. Овде славуј најлепше пева. И ове старине што се песме никад не одричу -понос су наш и аманет младима да нам пазе и славе Липолист“, речи су Живојина Жоје Топаловића изречене приликом отварања првог фестивала који слави краљицу цвећа 1990. године. Да је тада „аманет“ стављен у праве руке најбоље потврђује податак да две и по деценије, упркос кратком прекиду, манифестација и даље траје, а да гости све чешће и у све већем броју долазе у Липолист.
-Сви који овде дођу оставе свој траг. Своју енергију. Један сам од оснивача фестивала и једини који је учествовао сваке године до сада. Овај фестивал је нека врста мог животног пројекта и срећан сам што сам га остварио и што он из године у годину расте. Примајући драге госте протеклих деценија бавили смо се неком врстом неформалног туризма, док смо ове сезоне одлучили да то и формално радимо. Ове године смо са много већим амбицијама приступили и припремама за сам Фестивал. Један од доказа је и ова конференција, а предходило јој је наше представљање на Сајму туризма у Београду и посета Сајму хортикултуре приликом које смо наш штампани материјал - позив за учешће на 21. „Ружама Липолиста“, уручили већини излагача- истакао је Милан Маринковић.
Подршка Града није изостала
- Вредни људи из Липолиста су годинама у назад изградили манифестацију од изузетног туристичког и економског потенцијала. Ове године имамо јако озбиљну кампању која ће резултирати већим бројем излагача али и бољим забавним програмом за посетиоце. Подаци кажу да Липолиштани током године произведу око милион садница руже и пласирају на тржиште Европе и Русије. Зато је за град важна и ова производња и фестивал који је промовише - рекао је испред покровитеља манифестације „Руже Липолиста“ града Шапца, заменик градоначелника Немања Пајић.
Организатори фестивала су Туристичка организација града Шапца, Удружење „Руже Липолиста“ и МЗ Липолист.
- Посета београдских и локалних новинара, као и престоничких туристичких водича Липолисту представља саму завршницу промоције фестивала. Оваквим и сличним корацима се озбиљно трудимо да Липолист поставимо на манифестациону туристичку мапу Србије - изјавио је Драгојло Лазић директор ТОШ.
Чаробно сеоце као пример добре праксе
Након промотивне шетње кроз ружичњаке, посете етно села, гости су изнели неке од утисака.
- Као професор високе школе која образује кадрове за туризам, веома сам задовољна виђеним. Ово је место у које сваки студент туризма треба да дође и на лицу места се упозна са начином на који једна локална заједница улаже у свој развој. Овде сам боравила последњи пут пре 15 година, и морам да кажем да су ми поједини локалитети непрепознатљиви у позитивном смислу. Ово је велики потенцијал, односно мислим да Липолист и Шабац, овај пример добре праксе у развоју туризма могу да извозе и у друге делове Србије - истакла је прф др Снежана Штетић, помоћник директора Високе туристичке школе у Београду.
Са Липолистом се раније сретао и новинар радија “202“ Лука Мијатовић.
-У ових 20 година колико траје прича о Липолисту ја сам овде шести пут, а у једној од мојих првих књига Сербиа анд Монтенефро Њелцоме то yоу, објављеној на 12 језика, значајан део простора заузима прича о ружи и Липолисту. У мојим емисијама ноћног програма радија „202“ сам често говорио и о Шапцу и о овом крају, док је Липолист увек имао посебно место. Те приче су имале увек добар одјек међу публиком. Данас сам овде са дистанце од 5 година, и могу да поврдим само да је прича још озбиљнија а оно што ме посебно радује је да су људи окупљени око ње ту не због бизниса већ због искрене љубави према традицији и бављењу ружама.
Мирјана Никић, новинарка „Политике“ је први пут у Липолисту.
- Чаробно сеоце. Причу о њему ћу схватити врло озбиљно, пре свега због тога што кроз своју рубрику у Политикином додатку „Моја кућа“ пратим етно градитељство и очување етно традиције. Сасвим сам сигурна да ће прича о Етно селу породице Топаловић ту заузети посебно место.
И за крај, као најсликовитија позивница за обилазак Липолиста, можда поново могу послужити речи Жоје Топаловића из поздравног говора далеке 1990. године:“Ми људима лоше воље нудимо цвет као мелем за душу, ми свету шаљемо мачванску песму, ми пружамо расцветале липе. Липолист вам шири руке и отвара срце“
ПИСАЦ У ВРТУ
Неговање лепе речи у Липолисту би се могло назвати традицијом. Годинама у назад ово мачванско село је било домаћин плејади великана српске књижевности. Свако од њих је са собом понео део Липолиста у срцу и биљку у знак сећања. Да све те успомене окупи на једном месту дошао је на идеју Томислав Маринковић, песник носилац признања “Васко Попа“ и “Бранко Миљковић“, иначе рођени Липолиштанин. Радна верзија књиге “Писац у врту“ биће промовисана на 21. Фестивалу.
-Своје пријатеље, песнике и писце сам замолио да напишу по једну причу о биљкама, јер сви су по једну понели из Липолиста. То је списак од 14 писацаа међу њима су и Милован Данојлић, Мирослав Пешић, Горан Петровић, Љубица Арсић- навео је Томислав Маринковић.
ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА
Четвртак, 18. јун
11.00 - отварање Фестивала „Руже Липолиста“ уз поделу ружа у шабачкој пешачкој зони
- програм Само да руже лепше цветају и миришу....
учествују ученици Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ и рецитатори (бина испред Културног центра Шапца)
21.00 - концерт групе Тхе Фрајле (бина испред шабачке Поште)
Петак, 19. јун - Липолист
19.00 - Етно двориште породице Топаловић
- програм Јутрос ми је ружа процветала...
- фолклорна секција Липолист
- Аматерско позориште „Вожд“ Мишар и НДА „Весело мајмунче“
- Христина и Катарина Трифуновић, вокали
21.00 - двориште породице Милана Маринковића
- Код Маринковића од Маринковића
- представљање збирке прича Писац у врту, приређивач Томислав Маринковић, песник
Субота, 20. јун - Липолист
11.00 - отварање изложбе цвећа „Руже Липолиста“
- програм КУД „Абрашевић“, АНИ „Хајдук Станко“, УА „Чивија“, КУД„Господар Јеврем“ Јевремовац
- ученици ОШ „Војвода Степа“ Липолист
- такмичење у изради аранжмана од ружа ученика средњих пољопривредних школа из Србије
14.00 - уручење награда најуспешнијим учесницима 21. Фестивала цвећа „Руже Липолиста“
- додела Прстена пријатељства
- посета расадницима
- вожња фијакером
Т. Трифковић
Најновији број
18. април 2024.
