„МАЂИОНИЧАР“ АНЕ КУЈУНЏИЋ

Крећући се у свету психологије, које је њено животно опредељење, Шапчанка Ана Кујунџић, психолог и Гешталт психотерапеут, недавно је објавила свој први роман у издању „Дијамант принта“ из Београда. Како и сам наслов каже „Мађионичар“ на својим страницама доноси причу о снази и издржљивости људског бића које је у потрази за сопственим смислом бивствовања.
Пратећи главну јунакињу Марију ауторка, вођена дугогодишњим искуством, ставља се у позицију онога који самим рођењем бива предодређен да се бори. Трауматско рођење које је трајало три дана, отац који је не прихвата јер није дечак, очево насиље над мајком, развод родитеља, вишегодишње тумарање од оца до мајке, живот од данас до сутра у напетој породичној ситуацији, очева смрт, само су трновити почетак. Почетак у коме је једна девојчица, на психички животној маргини, успела да се уздигне изнад понора успешно завршивши факултет, поставши затим мајка и бака, стручњак у свом послу. И све то заогрнуто у судбинску чауру њене баке Софије чија личност исијава између редова овог невеликог романа.
Животна магија, која није имала славан почетак, успела је да мађионичарским балансирањем главне јунакиње, буде усмерена ка нечему бољем или бар ономе што један живот чини подношљивијим. Управо користећи ову метафору о мађионичару, која је много сликовитија од психолошког конструкта „резилијентне личности“, по речима психолога Марјана Тошића, психолошког саветника и психотерапеута, Ана Кујунџић не објашњава много „зато што постоји непознато у човеку“. А та „непознатост производи осећај чуда и магије и нека деца и људи су заиста мађионичари када успевају да из привидно празног шешира свог живота извуку зеца или птицу“.
„Када данас, у зрелим годинама, распрострем свој живот и завирим у њега, схватам да је мама у праву. Личим ја на свог оца. Не само по погледу, већ и по неким особинама. Гени су чудо! Она каже да сам тврдоглава, упорна, некад ћутљива; да не волим да објашњавам своје поступке; да волим ново и различито... Да, таква сам. Али, требало је живот попут мог - живети! Без магије, то није било могуће! Јосипов и Софијин део, створили су од мене мађионичара. Мађионичара који је преживео све трикове“, последње су речи Анине јунакиње чији живот је само одраз многих поред којих прођемо бар једном на дан.