ПРИХВАТИЛИШТЕ ЈКП “СТАРИ ГРАД“
РАСТЕ БРОЈ РАСНИХ НАПУШТЕНИХ ПАСА
Лепа вест из шабачког Прихватилишта за напуштене псе ЈКП “Стари Град“ јесте то да су проширили капацитете и покрили стари део који нема грејање. Међутим, оно што ни мало не охрабрује јесте да неодговорни власници и даље у истој мери остављају своје љубимце на улици.
-Стари део Прихватилишта је преправљен, тако да је добијено још места. Боксови су прекривени церадом, која се зими спушта, а лети подиже. Такође су покривени и одозго. Све то је урађено још прошле јесени, па је зимус било много топлије, наводи Александар Леонтић, управник Прихватилишта.
Добијена су три нова велика бокса од којих су два намењена за одрасле псе, а један за штенце, које некада морају да узму, иако није правило да се то ради. Укупни капацитети су сада 200 до 230 места, а попуњено је 160. Постоје 32 појединачна бокса и Леонтић истиче да се много ређе него раније догађају инциденти међу псима.
За две године из прихватилишта су усвојена 203 пса. Од почетка ове године њих око 45.
-Узме ли се у обзир наш менталитет, задовољни смо бројем паса које удомимо. Не постоји правило и људи који дођу се подједанко често одлучују за мешанце, као и за расне. Тренутно имамо доста расних паса. Највише је ретривера. Они су једно време били популарни, много су их куповали, па сада штенце које не могу да продају, или су их добили, пуштају, каже Леонтић и додаје да су расни пси које су раније проналазили углавном били чиповани, док сада то више није случај.
Прихватилиште се финансира само из градског буџета. Леонтић каже да је било оних који су долазили и желели да буду донатори, али да се све завршавало само на речима. Чак их ни шабачка удружења за заштиту животиња ни једном нису посетила.
Још један догађај, који да није тужан, био би смешан, показао је у каквој средини живимо. Кад су на флајерима написали да бесплатно удомљавају псе примили су безброј позива од оних који су желели да сазнају где се налазе ““ да би им донели свог пса.
Континуирана едукација о значају чиповања и стерилизације паса могла би да да резултате у будућности. До тада, немојмо бар отежавати живот онима који су због људске несавесности приморани да преживљавају на улици.
Последњих месеци у Бенској Бари велику пажњу је изазвало хватање и смештање у Азил својеврсног уличног симбола овог насеља, Брке. Док је једном делу станара овај пас био омиљени љубимац, други су тражили његово склањање са улице. Прихватилишту су се јављали они који су желели да га усвоје, али да га након тога пусте да поново лута. Људи из Азила то нису желели да дозволе.
Коначно, након много година Брка је нашао свој дом. Причу о њему и његовим новим власницима можете прочитати у следећем броју.
-Стари део Прихватилишта је преправљен, тако да је добијено још места. Боксови су прекривени церадом, која се зими спушта, а лети подиже. Такође су покривени и одозго. Све то је урађено још прошле јесени, па је зимус било много топлије, наводи Александар Леонтић, управник Прихватилишта.
Добијена су три нова велика бокса од којих су два намењена за одрасле псе, а један за штенце, које некада морају да узму, иако није правило да се то ради. Укупни капацитети су сада 200 до 230 места, а попуњено је 160. Постоје 32 појединачна бокса и Леонтић истиче да се много ређе него раније догађају инциденти међу псима.
За две године из прихватилишта су усвојена 203 пса. Од почетка ове године њих око 45.
-Узме ли се у обзир наш менталитет, задовољни смо бројем паса које удомимо. Не постоји правило и људи који дођу се подједанко често одлучују за мешанце, као и за расне. Тренутно имамо доста расних паса. Највише је ретривера. Они су једно време били популарни, много су их куповали, па сада штенце које не могу да продају, или су их добили, пуштају, каже Леонтић и додаје да су расни пси које су раније проналазили углавном били чиповани, док сада то више није случај.
Прихватилиште се финансира само из градског буџета. Леонтић каже да је било оних који су долазили и желели да буду донатори, али да се све завршавало само на речима. Чак их ни шабачка удружења за заштиту животиња ни једном нису посетила.
Још један догађај, који да није тужан, био би смешан, показао је у каквој средини живимо. Кад су на флајерима написали да бесплатно удомљавају псе примили су безброј позива од оних који су желели да сазнају где се налазе ““ да би им донели свог пса.
Континуирана едукација о значају чиповања и стерилизације паса могла би да да резултате у будућности. До тада, немојмо бар отежавати живот онима који су због људске несавесности приморани да преживљавају на улици.
Последњих месеци у Бенској Бари велику пажњу је изазвало хватање и смештање у Азил својеврсног уличног симбола овог насеља, Брке. Док је једном делу станара овај пас био омиљени љубимац, други су тражили његово склањање са улице. Прихватилишту су се јављали они који су желели да га усвоје, али да га након тога пусте да поново лута. Људи из Азила то нису желели да дозволе.
Коначно, након много година Брка је нашао свој дом. Причу о њему и његовим новим власницима можете прочитати у следећем броју.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
