ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ НЕПРЕМОСТИВЕ ПРЕПРЕКЕ

Када освајате једну, две, три или прегршт нанизаних степеника, некад високих, неправилних, окрњених, логично је да не размишљате о онима којима су те исте „препреке“ непремостиве. Окупирани својим животима и борбом за егзистенцију склони смо да игноришемо проблеме са којима се други срећу, а међу нама живи 750.000 особа са инвалидитетом. Док је 300.000 особа са инвалидитетом млађе од 60 година - само13% њих ради.
Поред ниске стопе запослености особа са инвалидитетом и свега онога што мучи преосталу популацију, они су принуђени да се носе и са архитектонским баријерама. Једнако су грађани Србије и Шапца као ми, живе са нама, а не поред нас и сањају о самосталном кретању.
Закон о планирању и изградњи предвиђа да се објекти за јавну употребу морају пројектовати, градити и одржавати тако да особама са инвалидитетом омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење. Појам објеката за јавно коришћење прецизиран је Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, а Закон предвиђа и казне за правна лица и одговорна лица уколико не обезбеде приступ особама са инвалидитетом у складу са стандардима приступачности.
Иако је ова проблематика на задовољавајући начин регулисана Законом и подзаконским актима, ниједан град још није успео да се избори са применом поменутог закона. У Шапцу је значајан број правних лица- корисника зграда јавне и пословне намене обезбедио приступ особама са инвалидитетом, али то и даље нису учинили сви.
Људи којима много шта представља препреку у свакодневном животу су, са сјајним шабачким глумцима, припремили у Позоришту представу „Неша и Гоца“ прошле године. Понека представа на коју особе са инвалидитетом дођу могућа је само уколико се пријаве као организована група, подвиг је за похвалу, али је депримирајуће посматрати импровизоване рампе и покушаје кретања по њима, немогуће без туђе помоћи. Особе са инвалидитетом не могу бити ни гости на венчањима у Културном центру јер своје присуство морају да најаве, а нема никога ко би поставио даску или импровизовану плочу која би им омогућила приступ, пошто Културни центар викендом склања монтажну рампу, због чега им је немогуће да приђу матичарској служби и буду гости и на венчању сопственог детета.
Нашим суграђани трпе културну дискриминацију јер им је онемогућен улаз у Позориште, Салу културног центра, Галерију, Књижару Културног центра, биоскоп, или на било које дешавање на спрату Културног центра или у Позоришту.
Оправдање за нерешавање проблема несметаног кретања особа са инвалидитетом не може бити да је њих мало. Ово је цивилизацијски проблем који захтева озбиљно ангажовање свих нас. Направимо КОРАК за оне који само желе да живе са нама, а не поред нас.
Узимајући у обзир ситуацију која је тренутно понижавајућа за један део наших грађана, ГИ КОРАК покреће иницијативу:
Да се особама са инвалидитетом омогући да у току радног времена културних и образовних институција (Културни центар, књижара при Културном центру, Позорише, Историјски архив, Дуњића кућа) омогући несметан прилаз преко монтажно-демонтажних рампи;
б) Да се у Културном центру у матичарској служби постави монтажно-демонтажна рампа увек у терминима када су заказана венчања;
ц) Да се свим ученицима и студентима, који користе инвалидска колица, а који уче и студирају у нашем граду омогући слушање наставе и школовање под једнаким условима у складу са законом.