НОВИ МУРАЛ ЖЕЉКА ДРАГИЋЕВИЋА, СЛИКАРА ИЗ СОВЉАКА
БЕСКРАЈНИ ПЛАВИ КРУГ
Мачвански „сликар весељак“ Жељко Драгићевић ни током летњих дана се не смирује. Захваљујући сарадњи са протом Војиславом Петровићем, која је започета још у Цркви Св. Јована Шангајског на Церу, и Шапчани ће у центру града имати прилику да виде лепоту српских манастира и цркви. Симболика више него очигледна. Звонце изнад пролаза у кафе „Звонце“, сат Цркве Св. апостола Петра и Павла у позадини, а на зиду пет српских православних духовних изворишта Хиландар, Студеница, Дечани, Соко град и Црква Св. Јована Шангајског на Церу.
- У срцу града Шапца који је чудо, град мученик сликам и гледам звоник Саборне цркве Апостола Петра и Павла. Чујем звоно ујутро, на вечерњој литургији. Зид ме дели од епархијског двора. Предивни људи, деца, енергија. Шта више рећи. У једном дану упознам стотине људи. Захваљујући живом контакту отишао сам даље од првобитне идеје која је подразумевала плакатски рад. А све је кренуло из ентеријера где сам прво осликао Христа Пантократора, а затим и делић приче о пуковским заставама које су преживеле Први светски рат у коју се уклопио један заставник на врху Цера - каже Жељко.
Рад на муралу, започет прошле седмице, увод је у септембарску ретропсективну изложбу у просторијама КУД „Абрашевић“ којом ће сликар из Совљака обележити двадесет година стварања.
- Пошто сам ја покретни вашар сањам изложбу уочи Шабачког вашара. Нећемо ником вадити чивије из фијакера али ћемо пожелети добродошлицу свима. Исцртавам још један бескрајни плави круг са звездом око које је некада било све тамно и хаотично као и са мном и мојом биографијом. Тако ће и слике бити конципиране у тим основама у којима градим из свега и свачега. Волим да експериментишем али се увек ухватим за неку полазну или завршну тачку - истиче Драгићевић.
Прича о Жељковим муралима, започетим прошле године у КУД „Абрашевић“, затим у Дубљанској цркви ове и сада поново у Шапцу, наставља се.
- Ово је нешто што сам сањао годинама у тим најкритичнијим ситуацијама где је било заиста жестоких падања и понирања. Сањао сам сунчан дан, гомилу људи, сви са осмесима на лицу, свако ради свој посао, и Жељко Драгићевић који слика. Слика и ужива.
- У срцу града Шапца који је чудо, град мученик сликам и гледам звоник Саборне цркве Апостола Петра и Павла. Чујем звоно ујутро, на вечерњој литургији. Зид ме дели од епархијског двора. Предивни људи, деца, енергија. Шта више рећи. У једном дану упознам стотине људи. Захваљујући живом контакту отишао сам даље од првобитне идеје која је подразумевала плакатски рад. А све је кренуло из ентеријера где сам прво осликао Христа Пантократора, а затим и делић приче о пуковским заставама које су преживеле Први светски рат у коју се уклопио један заставник на врху Цера - каже Жељко.
Рад на муралу, започет прошле седмице, увод је у септембарску ретропсективну изложбу у просторијама КУД „Абрашевић“ којом ће сликар из Совљака обележити двадесет година стварања.
- Пошто сам ја покретни вашар сањам изложбу уочи Шабачког вашара. Нећемо ником вадити чивије из фијакера али ћемо пожелети добродошлицу свима. Исцртавам још један бескрајни плави круг са звездом око које је некада било све тамно и хаотично као и са мном и мојом биографијом. Тако ће и слике бити конципиране у тим основама у којима градим из свега и свачега. Волим да експериментишем али се увек ухватим за неку полазну или завршну тачку - истиче Драгићевић.
Прича о Жељковим муралима, започетим прошле године у КУД „Абрашевић“, затим у Дубљанској цркви ове и сада поново у Шапцу, наставља се.
- Ово је нешто што сам сањао годинама у тим најкритичнијим ситуацијама где је било заиста жестоких падања и понирања. Сањао сам сунчан дан, гомилу људи, сви са осмесима на лицу, свако ради свој посао, и Жељко Драгићевић који слика. Слика и ужива.
О. Г.
Најновији број
18. април 2024.
