И ПОРЕД ВИСОКОГ ПРАГА ТОЛЕРАНЦИЈЕ ПРЕМА СУШИ
И УСЕВИМА СОЈЕ ПОТРЕБНО НАВОДЊАВАЊЕ
Соја за своје развиће има умерене потребе за водом иако, ипак, постоје периоди када јој је влага веома непходна. У првом делу вегетационог периода соја је толерантна према суши. Највеће потребе за влагом су у фази цветања. Тада суша може нанети валику штету у виду смањења приноса.
- У оваквим ситуацијама, као што је то било у јуну и јулу, због дуготрајне суше може доћи до опадања цветова, смањења оплодње и мањег формирања махуна. Код соје, земљишна суша има већи утицај на остваривање приноса у свим фазама, више него ваздушна суша која би требала бити од 70 до 80 одсто у фази цветања до формирања махуна и семена. Веома је важан распоред падавина у току вегетације и фазама које изискују мање или више влаге, јер је немогуће такав недостатак касније надокнадити. Најсигурнији начин остваривања доброг приноса је заливање соје уколико је то могуће, при чему би се водило рачуна о времену, начину заливања и количини воде која се користи за заливање, а коју треба прилагодити потребама биљке у различитим фазама - каже дипл. инж. ратарства Гордана Рехак из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац.
Када је у питању потреба соје за водом оне се крећу у априлу од 10 до 40 мм, мају од 30 до 60, јуну од 90 до 110, јулу 100 до 125, августу од 100 до 120, септембру од 50 до 80. Укупна потреба износи до 500 мм, а дневна од 1 до 4 мм, максимално до 5,5 мм.
- Пошто је соја биљна врста умерено топлог и топлог подручја изискује доста топлоте за своје фазе развоја, која износи од 21 до 23 степена Целзијуса. Како су температуре у овом периоду биле изнад 35 степени, неопходно је било наводњавање које би помогло нормалном развоју цветања, образовања махуна и добром наливању зрна. То значи да би пољопривредници требали имати на уму високе температуре, потребе за водом и фазе развоја када је у питању узгајање соје. Дубина до које треба наводњавати земљиште, зависи од дубине корена, врсте културе, фазе развоја, врсте земљишта - лакша са мањом нормом и чешћим заливањем, а тежа земљишта са већом нормом и ређим заливањем. Време почетка заливања треба одредити према спољним морфолошким променама на биљкама, процени влажности земљишта, одређивању критичног периода за биљке, као и унутрашњих физиолошких промена. Тренутак почетка заливања треба одредити на основу броја дана између два заливања, обрачуна свакодневне евапотранспирације, односно дневне потребе за водом и према стању влажности земљишта. Норму за заливање треба тражити у разлици укупне потребне воде у вегетацији и укупне расположиве воде у вегетацији - препоручује Рехакова.
- У оваквим ситуацијама, као што је то било у јуну и јулу, због дуготрајне суше може доћи до опадања цветова, смањења оплодње и мањег формирања махуна. Код соје, земљишна суша има већи утицај на остваривање приноса у свим фазама, више него ваздушна суша која би требала бити од 70 до 80 одсто у фази цветања до формирања махуна и семена. Веома је важан распоред падавина у току вегетације и фазама које изискују мање или више влаге, јер је немогуће такав недостатак касније надокнадити. Најсигурнији начин остваривања доброг приноса је заливање соје уколико је то могуће, при чему би се водило рачуна о времену, начину заливања и количини воде која се користи за заливање, а коју треба прилагодити потребама биљке у различитим фазама - каже дипл. инж. ратарства Гордана Рехак из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац.
Када је у питању потреба соје за водом оне се крећу у априлу од 10 до 40 мм, мају од 30 до 60, јуну од 90 до 110, јулу 100 до 125, августу од 100 до 120, септембру од 50 до 80. Укупна потреба износи до 500 мм, а дневна од 1 до 4 мм, максимално до 5,5 мм.
- Пошто је соја биљна врста умерено топлог и топлог подручја изискује доста топлоте за своје фазе развоја, која износи од 21 до 23 степена Целзијуса. Како су температуре у овом периоду биле изнад 35 степени, неопходно је било наводњавање које би помогло нормалном развоју цветања, образовања махуна и добром наливању зрна. То значи да би пољопривредници требали имати на уму високе температуре, потребе за водом и фазе развоја када је у питању узгајање соје. Дубина до које треба наводњавати земљиште, зависи од дубине корена, врсте културе, фазе развоја, врсте земљишта - лакша са мањом нормом и чешћим заливањем, а тежа земљишта са већом нормом и ређим заливањем. Време почетка заливања треба одредити према спољним морфолошким променама на биљкама, процени влажности земљишта, одређивању критичног периода за биљке, као и унутрашњих физиолошких промена. Тренутак почетка заливања треба одредити на основу броја дана између два заливања, обрачуна свакодневне евапотранспирације, односно дневне потребе за водом и према стању влажности земљишта. Норму за заливање треба тражити у разлици укупне потребне воде у вегетацији и укупне расположиве воде у вегетацији - препоручује Рехакова.
О. Г.
Најновији број
25. април 2024.
