ИГРА КАО СУДБИНА

Боравећи у Београду, као студент, играо сам у ,,Крсмановићу“ и ,,Шпанцу“. У ,,Абрашевић“ сам дошао сасвим случајно, на позив Стевана Симића. Позвани смо као учесници културно ““ уметничког програма приликом отварања Градског стадиона у Шапцу. На инсистирање мог пријатеља Стеве, који је тада био управник Дома омладине и много допринео ,,Абрашевићу“, прешао сам у Шабац. Тако сам дошао у ансамбл ““ каже Машић.
Рођен је у Мрђеновцу 1939. године. Сећајући се школских дана у Шабачкој гимназији, не заборавља да помене бављење гимнастиком која му је у том периоду много значила. У школи су постојале литерарна, ликовна и фолклорна секција. Таћа се определио за фолклор, јер, по његовим речима, није имао смисла за уметност.
За фолклор је био задужен један господин из ,,Абрашевића“ и хармоникаш Тома ““ мртвак. Вежбали смо, играли и наступали као фолклорна секција Гимназије. Када сам отишао у Београд, на студије, нисам пронашао где бих могао да се бавим гимнастиком, било је незгодно, времена су била другачија. У мензи сам прочитао да ,,Крсмановић“ врши пријем нових чланова. То ми је била шанса за рекреацију и тако сам наставио бављење фолклором ““ сећа се Таћа, човек најдужег стажа у шабачком ,,Абрашевићу“.