НЕГДЕ, ТУ ИСПОД ДУГЕ

Реално у склопу надреалног, паралелни космос у коме доминира уређени хаос, сан и легенда који теже ка савршенијем и човечнијем животу нашли су своје место на сликама Шапчанина Миодрага Гашића Гала. Настајале у сликарском заносу на темељима које је прво поставио наставник Новица Поповић, а затим великани наше педагошко-ликовне сцене Игор Белохлавек и Маринко Марковић, а затим дотакнутим ликовним умећем Милића од Мачве, Гашић је током живота уобличавао свој ликовни опус. Управо све то могло се доживети очима посматрача на отварању Галове самосталне изложбе прошлог петка у галерији „Круга 10“ у ТЦ „Тина“.
- Имати ту срећу да живиш у граду у којем постоји Удружење „Круг 10“ мислим да ништа више не треба. Толико радних људи, толико позитивне енергије, толико доброте, спремности да се помогне другоме, да се прихвати разноликост то скоро нисам срела. Без обзира да ли је пре тога човек желео да ствара или не он почиње да слика. Начин на који Гашић обликује композицију јесте занос. Толико концептуалистички добар без обзира на реалност приказаних мотива. Назив изложбе „Моја Србија“ мени је значио да ће једног дана у нашој земљи бити светло, топло, дивно, онако како је на овим распеваним пејзажима код Гашића. Улива поверење. Мој град, Шабац, ми је постао лепши. Неке куће поред којих сам пролазила сам поново сагледала и видела обојене бојама дуге која је присутна на свакоме елементу. Оно што нама Гашић поручује је да уметност нема граница. Бити музичар, бити сликар, бити композитор или писац ти си уметник јер имаш душу. Гашић је има. Ако уз душу постоји и рад, а постоји, онда имамо једну овако фасцинантну изложбу ““ рекла је проф. Иванка Трифуновић, историчар уметности.
Од 1979. године па до данас овај надасве посебан и свестрани уметник имао је двадесет седам колективних изложби и више признања. Ипак, ерупција уметничких идеја реализује се током последње две године и то од тренутка приступања Удружењу „Круг 10“ које постоји у оквиру УЛСШ.
- Када се Гале појавио са жељом да приступи нашој групи биле смо у дилеми јер смо до тада биле препознатљиве као женска група. Када се представио као композитор, музичар и сликар нисмо могле да га одбијемо иако нам је покварио имиџ. Међутим, требао нам је „технико“, као и помоћ нашем Бранку Бурсаћу при постављању изложби. И од тада се све променило. Гале уводи ред у администрацију, поставља изложбе, штампа и уређује каталоге и „држи нам слово“. Зовемо га „шеф“. Почиње интензивно да слика. Чудни свет надреализма улази у галерију. Ређа се слика за сликом и ево чаробног Галовог света којим смо сви одушевљени ““ додала је Светлана Жегарац, председница „Круга 10“.
Тај чаробни свет привукао је око сто педесет поклоника Галовог стваралаштва. Првих педесет имали су прилику да добију по једну репродукцију њекових слика колико их је било и изложено.
- Немам речи колико сам задовољан што вас видим у оволиком броју. Хвала вам од срца. Суграђанима, фамилији моје супруге који су уложили посебан напор и дошли су из Радаја, Лознице, Горине, мојим Гашићима из Меховина. Једноставно сам срећан у тој мери што сте сви овде заједно самном. Ове слике сам припремао да уживате у њима, да вам буде лепо. Једноставно, да будемо сви заједно, да видимо нешто што свакодневно срећемо код нас. Некад и застаните кад шетате кроз Србију. Много тога лепог има. Треба видети само ““ поручио је Гале.
Захваљујући подршци своје породице, а пре свега супруге Ангелине са којом је од њихове шеснаесте године, Гале с правом може рећи да је цео свет уметност.
- То у кући изгледа овако. Уметник само види уметност и ништа више ““ додала је уз осмех супруга Ангелина.
Препуне ауторових емоција, одраз његовог живота, слике неизоставно причају приче потезима једног „ликовног света који егзистира изван оквира објективне стварности“. Стварности у којој је место нашла и „Капија ђачке љубави“ која и данас истрајава у овом свету изкоренутих вредности негде, ту испод Гашићеве дуге.