ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО - ЖЕНА!

Стари Грци су пролеће сматрали „временом бујица и неразумља“, чекајући тако жеге да би отпочели са свадбеним пировима, уз доста вина, музике и жена. Оне су обележја овог доба. Вољене и неодољиве покретале су и инспирисале уметнике и научнике, због њих су вођени ратови и сађени јорговани. Грци им се, по причама, још увек дубоко клањају, Италијани их сматрају разлогом због кога би требало живети, Шпанци без њих ни сан не почињу. Постале, су, једноставно, планетарно обележје. Без њих се не може као ни без лета. Јован Дучић, песник и дипломата, у мало познатим списима, посветио им је значајан простор. Издвајамо најзанимљивије детаље:
... Људи никада не могу да разликују женину лаж од женине истине. Али ипак људи осећају лажљивца, и кад не могу да се одбране од лажи. Брак се најчешће састоји од једног лажова и једног насилника. Жене кад лажу, оне увек лажу на крупно и тотално. И кад имају да сакрију ситницу, жене негирају и све друго што је стом ситницом у вези, и то брзо, одлучно и коначно.