СВЕДОЧАНСТВА О МАЧВИ
славље У СЕНЦИ ИСТОРИЈСКИХ ДОГАЂАЈА
Прво седми август 1941. у знак сећања на успешну акцију Мачванског партизанског одреда, а данас десети септембар 1381. када је Раваничком повељом кнез Лазар припојио ове области својој задужбини , слави се као Дан општине Богатић
Мачвани су као Дан општине, више од пола века славили седми август 1941, када су борци тек формираног Мачванског партизанског одреда у својој првој акцији ослободили Богатић. После петооктобарских догађаја 2000. године почели су обележавање Дана општине сећањем на 1381. годину и Раваничку повељу, којом је кнез Лазар Хребељановић, својој задужбини цркви Вознесења Господњег даровао поседе.
Ретке преживеле “седе косе из Другог светског рата“, сећају се данас седмог августа 1941. године када су борци Мачванског партизанског одреда у својој првој акцији ослободили Богатић, како је недавно изјавио Миољуб Јосиповић, председник борачке организације општине Богатић, пред малом групом следбеника овог историјског догађаја из Другог светског рата. Тада, нагласио је говорник “Ова мала варошица с поносом се може рећи и памтити постаје прва слободна варош у срцу поробљене Европе“.
Следбеници ових историјских догађаја, присуствовали су недавно постављању нове мермерне плоче, на улазу у зграду општине. У својеврсном потпису на новој плочи су Скупштина општине и Борачка организација Богатић, а она треба да послужи као трајно подсећање на овај историјски датум. Истина, плоча је била и раније али је после петооктобарских догађаја у Београду 2000. године, склоњена.
У каснијим обраћањима, приликом мањег коктела приређеног у малој сали Скупштине општине, подсећања ради саопштен је податак да је овај крај у Другом светском рату против фашистичких окупатора, дао за слободу земље више хиљада жртава. Попис учесника рата и погинулих урадила је општинска борачка организација у зборнику, штампаном пре пар година.
Комисију нове општинске власти, више година касније у потрази за другим Даном општине доводе пред капије вишевековног храма српске културе фрушкогорског манастира Шишатовац. Тамо се упознају са чињеницом да је знаменити Црнобарац, Вук Исаковић, својим доброчинством, као ктитор, вечно уписан у богату историју Шишатовца. Знаменити вођа српских граничара, који је трагао за својом звездом водиљом је у малој капели више цркве-манастира, потражио и нашао свој вечни мир.
У близини се налази камена плоча на којој је у плитком рељефу уклесан племићки грб Вука Исаковића, којим га је одликовала Аустро-Угарска царица Марија Терезија. Баш у том грбу, при врху, уклесана је 1381. година. Историчари су забележили да је тада Раваничком повељом кнез Лазар Хребељановић, својој задужбини цркви Вознесења Господњег, даровао поседе који одлично асоцирају на данашње мачванске крајеве. И то је послужило као инспирација за нови Дан општине Богатић. Низ топонима, поменутих у даровници мање или више измењених, данас потврђују несумњиву чињеницу да подручје садашње Мачве од тада дели судбину Србије и њене државности.
Мачвани су у томе нашли елементе за нове симболе општине, оличене у грбу али и новом Дану општине Богатић. Уз сећање на Раваничку повељу, касније су се општински одборници одлучили да десети септембар од петооктобарских промена буде Дан општине Богатић.
НАТОВЦИ ОШТЕТИЛИ КАПЕЛУ
Леп иконостас у оближњој малој капели на брежуљку Шишатовца, задужбини Вука Исаковића, урадио је почивши академски сликар из Богатића, великог дара Драган Ђуричић. Капела је претрпела велика оштећења приликом НАТО бомбардовања Србије.
Мачвани су као Дан општине, више од пола века славили седми август 1941, када су борци тек формираног Мачванског партизанског одреда у својој првој акцији ослободили Богатић. После петооктобарских догађаја 2000. године почели су обележавање Дана општине сећањем на 1381. годину и Раваничку повељу, којом је кнез Лазар Хребељановић, својој задужбини цркви Вознесења Господњег даровао поседе.
Ретке преживеле “седе косе из Другог светског рата“, сећају се данас седмог августа 1941. године када су борци Мачванског партизанског одреда у својој првој акцији ослободили Богатић, како је недавно изјавио Миољуб Јосиповић, председник борачке организације општине Богатић, пред малом групом следбеника овог историјског догађаја из Другог светског рата. Тада, нагласио је говорник “Ова мала варошица с поносом се може рећи и памтити постаје прва слободна варош у срцу поробљене Европе“.
Следбеници ових историјских догађаја, присуствовали су недавно постављању нове мермерне плоче, на улазу у зграду општине. У својеврсном потпису на новој плочи су Скупштина општине и Борачка организација Богатић, а она треба да послужи као трајно подсећање на овај историјски датум. Истина, плоча је била и раније али је после петооктобарских догађаја у Београду 2000. године, склоњена.
У каснијим обраћањима, приликом мањег коктела приређеног у малој сали Скупштине општине, подсећања ради саопштен је податак да је овај крај у Другом светском рату против фашистичких окупатора, дао за слободу земље више хиљада жртава. Попис учесника рата и погинулих урадила је општинска борачка организација у зборнику, штампаном пре пар година.
Комисију нове општинске власти, више година касније у потрази за другим Даном општине доводе пред капије вишевековног храма српске културе фрушкогорског манастира Шишатовац. Тамо се упознају са чињеницом да је знаменити Црнобарац, Вук Исаковић, својим доброчинством, као ктитор, вечно уписан у богату историју Шишатовца. Знаменити вођа српских граничара, који је трагао за својом звездом водиљом је у малој капели више цркве-манастира, потражио и нашао свој вечни мир.
У близини се налази камена плоча на којој је у плитком рељефу уклесан племићки грб Вука Исаковића, којим га је одликовала Аустро-Угарска царица Марија Терезија. Баш у том грбу, при врху, уклесана је 1381. година. Историчари су забележили да је тада Раваничком повељом кнез Лазар Хребељановић, својој задужбини цркви Вознесења Господњег, даровао поседе који одлично асоцирају на данашње мачванске крајеве. И то је послужило као инспирација за нови Дан општине Богатић. Низ топонима, поменутих у даровници мање или више измењених, данас потврђују несумњиву чињеницу да подручје садашње Мачве од тада дели судбину Србије и њене државности.
Мачвани су у томе нашли елементе за нове симболе општине, оличене у грбу али и новом Дану општине Богатић. Уз сећање на Раваничку повељу, касније су се општински одборници одлучили да десети септембар од петооктобарских промена буде Дан општине Богатић.
НАТОВЦИ ОШТЕТИЛИ КАПЕЛУ
Леп иконостас у оближњој малој капели на брежуљку Шишатовца, задужбини Вука Исаковића, урадио је почивши академски сликар из Богатића, великог дара Драган Ђуричић. Капела је претрпела велика оштећења приликом НАТО бомбардовања Србије.
Љ.Ђ.
Најновији број
11. април 2024.
