КОМПЛЕКС У ДРАГИНЦУ

У октобру 1941. године, немачка Казнена експедиција, у циљу угушивања устанка у Србији, починила је у Подрињу, а и другим крајевима западне Србије, дотле незапамћене, стравичне злочине над незаштићеним цивилним становништвом, не штедећи ни жене и децу, тек рођену и стару до 14 година. У нашем Јадру, онда Срезу јадранском, Немци су, од 10. до 19. октобра 1941. године, стрељали у селима и у Драгинцу, као највећем стратишту , близу 2.500 мушкараца, жена и деце.
У спомен на жртве фашистичког окупатора и њихових сарадника, скоро у сваком селу подигнуте су спомен-плоче и друга обележја са именима стрељаних, а у самом Драгинцу, акцијом организација Социјалистичког савеза радног народа из околних села, 1965.-67. године, уређене су све у облику хумки ове четири бивше гробнице, са поплочаним прилазима, а недалеко одатле, на једном већем узвишењу поред реке Јадра, подигнут је обелиск са костурницом.
Пошто тада меморијални комплекс није био у потпуности завршен, у Драгинцу је основан Одбор за обнављање и даље проширење тога меморијалног простора, који је, после расправа о томе на више седница, закључио да се, у сарадњи са органима Града Лозница, Центром за културу „Вук Караџић“ у Лозници, Месном заједницом и Основном школом „14. октобар“, у Драгинцу, одлучније покрене нова акција током које би се, поред осталог, урадило следеће:
Обновиле и даље одржавале све четири хумке подигнуте над бившим гробницама са поплочаним прилазима и стазама на овом великом стратишу; просекла и пошљунчала пешачка стаза (ширине 2-3 метра) поред речице Трнавице (чиме би се корито, такође, уредило), ради повезивања у једну целину све четири гробнице са подигнутим спомеником са костурницом, где се и одржавају завршне меморијалне свечаности, сваког 14. октобра; допунским истраживањем коначно утврдити (што приближнији) број жртава стрељаних 13.-19. октобра 1941. године у Драгинцу и свим селима на територији бившег Среза јадранског; објављивање нове и потпуније монографије о злочинима непријатеља и њихових сарадника у Јадру током устанака и ослободилачких ратова Србије; отварање сталне музејске поставке у старој згради Основне школе излагањем аутентичних фотографија и осталих експоната са нешто опширнијим каталогом, о злочинима непријатеља и њихових сарадника у време битака и привремених окупација, а посебно и детаљније о злочинима фашистичког окупатора и њихових сарадника у Јадру у периоду 1941.-1945. године.
Ради трајнијег спомена на жртве непријатеља, молимо потомке жртава фашистичког окупатора и њихових сарадника да нам донесу или путем поште пошаљу појединачне и групне фотографије својих прадедова, очева, браће и стричева, стрељаних у селу или Драгинцу, или у логорима смрти: шабачком, бањичком и на Старом сајмишту у Београду, на Бубњу код Ниша и другим, у земљи и иностранству; као и умрлим у заробљеништву и ропству у Немачкој, Норвешкој и другим земљама, а по могућности (ако постоје) и фотографије њихових запаљених кућа и других објеката.
Уз сачуване фотографије (на полеђини), или на посебном папиру, навести имена лица и група, године и место рођења, датуме и место страдања, од којих непријатеља и њихових сарадника, као и начин њиховог страдања (стрељање, вешање, клање), а за уморене у „душегупкама“ и крематоријумима, стрељане или умрле у ропству, поред истих података навести и земљу смрти.
С обзиром на веома обиман и сложен стручни и технички посао, и ограничено време за припрему и штампање нове монографије и израду музејске поставке, молимо вас да сачуване фотографије што пре, а најкасније до 15. септембра 2015. године, донесете у Основну школу “14. октобар“ у Драгинцу или у Музеј Јадра у Лозници, или их пошаљете поштом на адресу тих институција.
Послате фотографије после коришћења вратићемо (неоштећене) власницима кад они по њих дођу тамо где су их предали, или поштом, на адресе које сте навели.