СПЦ: СУТРА ЈЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК
УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
Свети Јован, Претеча Господњи, својом смрћу претходио је добровољну смрт Спаситеља, као што је претходио Његовом рођењу проповедајући „Иде за мном јачи од мене“ (Мк. 1, 7).
Ирод, звани Антипа, син оног Ирода који је у Јеванђељу познат по убиству деце из Витлејема, “зли изданак злог корена“, био је ожењен ћерком арапског цара Арете. Али, рањен лепотом Иродијаде, жене свог брата Филипа, незаконито ју је узео за жену, за живота Филипова и отерао своју закониту супругу, починивши тако двоструки грех. Свети Јован Крститељ, ревнитељ закона Божјег и проповедник покајања, није прећутао, него је изобличио Ирода као прељубника говорећи му ““ “Ти не можеш имати жену Филипа, брата свога“. Ирод, не трпећи такво јавно изобличавање, наредио је да Јована баце у тамницу, истовремено га чувајући од Иродијаде, “жене која је дисала убиством“. Знао је овај цар да је Јован човек праведан и свет, јер га је раније радо слушао и чинио многа добра захваљујући његовим саветима. Бојао се не толико Бога колико људи, као што је писао јеванђелист Матеј: “И шћаше да га убије, али се побоја народа, јер га држаху за пророка“ (Мт. 14, 5). Страховао је Ирод да народ не подигне буну против њега, зато се није усуђивао да га убије, него га је мучио у тамници.
Док је Свети Јован је био заточен, његови ученици су га обилазили, а он их је поучавао врлинском животу по закону Божјем. Након “дуго времена“, када је Ироду био рођендан, приредио је цар велико славље, сабравши све своје кнезове, војводе и старешине. Усред гозбе, изашла је Саломија, кћи Иродијадина, и заиграла тако заносно да је очарала цара Ирода. Цар, распаљен жељом према младој плесачици, рекао јој је да ће јој дати све што пожели, макар то било и пола његовог царства. Према наговору своје мајке, Саломија је затражила од њега главу Светог Јована Крститеља. Пошто није хтео да погази своју реч, одбацивши страх који га је задржавао да убије Јована, Ирод је наредио да посеку Претечу у тамници. Саломија је исте вечери добила на поклон главу Јованову на тањиру, избола језик иглом и закопала је у дворцу на “неком нечистом и скровитом месту“.
Али, Божја казна је убрзо постигла убицу пророка чија “крв вапијаше на Ирода ка Богу, као некада крв Авељева на Каина“. Арапски цар Арета, светећи се за срамоту његове кћери, сакупио своју војску, кренуо на Ирода и из силне битке изашао као победник. Ирод се једва спасао, остао је без власти и богатства и са Иродијадом и њеном ћерком Саломијом послат у прогонство, најпре у Галију, а потом у Шпанију, где је, у беди и понижењу скончао свој живот, но, поживевши довољно дуго да сазна за језиву смрт која је постигла Саломију: “Једном зими она шћаше због неког посла да пређе преко залеђене реке Сикориса; и кад иђаше по леду, лед се провали под њом, и она паде у воду до грла. По правосуђу Божјем санте леда стегоше је око грла чврсто, те висијаше телом у води а глава јој беше над ледом; и као што некада играше ногама по земљи, тако се и сада копрцаше, играјући ногама по води да би додирнула дно; при томе јој нико не могаше помоћи; и она тако висијаше у води све дотле, док јој оштар лед не одсече главу. Гадни труп њен, занесен водом испод леда, не би пронађен, а глава њена би однесена Ироду и Иродијади, као некада Претечина, само одсечена не мачем него ледом. Тако Божје правосуђе узврати играчици, виновници одсечења чесне главе светога Јована“
Усековање је непокретан празник, обележава се 11. септембра, уз строг пост и сећање на пустиножитеља и девственика, великог проповедника покајања, Претечу Господњег, Светог Јована Крститеља.
Ирод, звани Антипа, син оног Ирода који је у Јеванђељу познат по убиству деце из Витлејема, “зли изданак злог корена“, био је ожењен ћерком арапског цара Арете. Али, рањен лепотом Иродијаде, жене свог брата Филипа, незаконито ју је узео за жену, за живота Филипова и отерао своју закониту супругу, починивши тако двоструки грех. Свети Јован Крститељ, ревнитељ закона Божјег и проповедник покајања, није прећутао, него је изобличио Ирода као прељубника говорећи му ““ “Ти не можеш имати жену Филипа, брата свога“. Ирод, не трпећи такво јавно изобличавање, наредио је да Јована баце у тамницу, истовремено га чувајући од Иродијаде, “жене која је дисала убиством“. Знао је овај цар да је Јован човек праведан и свет, јер га је раније радо слушао и чинио многа добра захваљујући његовим саветима. Бојао се не толико Бога колико људи, као што је писао јеванђелист Матеј: “И шћаше да га убије, али се побоја народа, јер га држаху за пророка“ (Мт. 14, 5). Страховао је Ирод да народ не подигне буну против њега, зато се није усуђивао да га убије, него га је мучио у тамници.
Док је Свети Јован је био заточен, његови ученици су га обилазили, а он их је поучавао врлинском животу по закону Божјем. Након “дуго времена“, када је Ироду био рођендан, приредио је цар велико славље, сабравши све своје кнезове, војводе и старешине. Усред гозбе, изашла је Саломија, кћи Иродијадина, и заиграла тако заносно да је очарала цара Ирода. Цар, распаљен жељом према младој плесачици, рекао јој је да ће јој дати све што пожели, макар то било и пола његовог царства. Према наговору своје мајке, Саломија је затражила од њега главу Светог Јована Крститеља. Пошто није хтео да погази своју реч, одбацивши страх који га је задржавао да убије Јована, Ирод је наредио да посеку Претечу у тамници. Саломија је исте вечери добила на поклон главу Јованову на тањиру, избола језик иглом и закопала је у дворцу на “неком нечистом и скровитом месту“.
Али, Божја казна је убрзо постигла убицу пророка чија “крв вапијаше на Ирода ка Богу, као некада крв Авељева на Каина“. Арапски цар Арета, светећи се за срамоту његове кћери, сакупио своју војску, кренуо на Ирода и из силне битке изашао као победник. Ирод се једва спасао, остао је без власти и богатства и са Иродијадом и њеном ћерком Саломијом послат у прогонство, најпре у Галију, а потом у Шпанију, где је, у беди и понижењу скончао свој живот, но, поживевши довољно дуго да сазна за језиву смрт која је постигла Саломију: “Једном зими она шћаше због неког посла да пређе преко залеђене реке Сикориса; и кад иђаше по леду, лед се провали под њом, и она паде у воду до грла. По правосуђу Божјем санте леда стегоше је око грла чврсто, те висијаше телом у води а глава јој беше над ледом; и као што некада играше ногама по земљи, тако се и сада копрцаше, играјући ногама по води да би додирнула дно; при томе јој нико не могаше помоћи; и она тако висијаше у води све дотле, док јој оштар лед не одсече главу. Гадни труп њен, занесен водом испод леда, не би пронађен, а глава њена би однесена Ироду и Иродијади, као некада Претечина, само одсечена не мачем него ледом. Тако Божје правосуђе узврати играчици, виновници одсечења чесне главе светога Јована“
Усековање је непокретан празник, обележава се 11. септембра, уз строг пост и сећање на пустиножитеља и девственика, великог проповедника покајања, Претечу Господњег, Светог Јована Крститеља.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
