ОДРЖАН САЈАМ ОРГАНСКЕ ХРАНЕ
ОРГАНСКа ПРОИЗВОДЊа ЈЕ БУДУЋНОСТ
У уторак, 8. септембра, испред Старе робне куће, Покрет за Шабац Зелених Србије организовао је први Сајам органске хране са намером да приближи органски начин производње нашим суграђанима.
- Органски производи имају повећан садржај витамина и минерала, као и омега-3- масних киселина и антиоксиданаса, а не садрже пестициде, тешке метале, као ни адитиве и лекове (који се, иначе, налазе у намирницама добијеним конвенционалном производњом). Пољопривредни произвођачи могу и са малих парцела остварити значајне приходе, због цене коју имају, а удруживањем у задруге и уз помоћ државе могу наступати и на тржишту ЕУ у којој сваког дана 50 милиона становника купује органске производе. С обзиром да органски начин производње искључује употребу штетних хемијских средстава, на подручју Мачве би се за 50% смањио ниво нитрата и нитрита, који потичу од вештачких ђубрива, а присутни су у пијаћој води. Такође, на овај начин ћемо заштити наше домаће аутохтоне сорте воћа, поврћа, житарица и зачинског и лековитог биља и, уз добру зараду, направити баријеру за улазак ГМО на територији наше земље. Управо због тога што се на подручју Мачве сваке године открију бројни засади генетички модификоване соје, сматрамо да је веома значајно што се одржава оваква манифестација, каже др Дејан Павловић, председник Зелених Шапца.
Производња органске хране може бити исплатива с обзиром да ове намирнице имају високу цену на тржишту. Почетна улагања на једном хектару су 5.000 евра, а уколико се гаје једногодишње културе као што су купус, паприка, јагода или парадајз, уложени новац се може повратити у току прве године. На тај начин би се омогућио повратак људи на села која су опустела.
- Не знам да објасним откуд и како ми је дошла идеја да се бавим производњом органске хране. Била је то заклетва земљи у фебруару 2010. године да је више нећу тровати и да ћу се придржавати свих правила органске производње уз Божји благослов, моју жељу и јаку вољу. То је захтеван посао, човек мора да буде упоран и да укључи целу породицу, јер, то и јесте породичан посао. Сматрам да је исправно, добро и хумано ово што радим, знам колико породица живи од мојих производа, посебно оних који имају здравствених проблема и малу децу. Дупло мањи плод има четири пута више корисних ензима и витамина него обичан, а цена је дупло већа. Све зависи шта човек хоће, каже Радосав Грујичић, који производе пласира петком на ваљевској пијаци, а суботом и недељом на Органској пијаци на Новом Београду.
Зелени Шапца планирају да овај Сајам учине традиционалним и да “уз едукативне радионице и стручне семинаре, бољи рад локалних и државних органа и веће подстицаје од државе“, подстакну људе да се баве органском производњом.
- Сматрамо да је будућност пољопривреде и агроекономије у Србији, која је пољопривредна земља, у органској производњи квалитетне, здраве и безбедне хране за наше тржиште и тржиште ЕУ, додаје Павловић.
- Органски производи имају повећан садржај витамина и минерала, као и омега-3- масних киселина и антиоксиданаса, а не садрже пестициде, тешке метале, као ни адитиве и лекове (који се, иначе, налазе у намирницама добијеним конвенционалном производњом). Пољопривредни произвођачи могу и са малих парцела остварити значајне приходе, због цене коју имају, а удруживањем у задруге и уз помоћ државе могу наступати и на тржишту ЕУ у којој сваког дана 50 милиона становника купује органске производе. С обзиром да органски начин производње искључује употребу штетних хемијских средстава, на подручју Мачве би се за 50% смањио ниво нитрата и нитрита, који потичу од вештачких ђубрива, а присутни су у пијаћој води. Такође, на овај начин ћемо заштити наше домаће аутохтоне сорте воћа, поврћа, житарица и зачинског и лековитог биља и, уз добру зараду, направити баријеру за улазак ГМО на територији наше земље. Управо због тога што се на подручју Мачве сваке године открију бројни засади генетички модификоване соје, сматрамо да је веома значајно што се одржава оваква манифестација, каже др Дејан Павловић, председник Зелених Шапца.
Производња органске хране може бити исплатива с обзиром да ове намирнице имају високу цену на тржишту. Почетна улагања на једном хектару су 5.000 евра, а уколико се гаје једногодишње културе као што су купус, паприка, јагода или парадајз, уложени новац се може повратити у току прве године. На тај начин би се омогућио повратак људи на села која су опустела.
- Не знам да објасним откуд и како ми је дошла идеја да се бавим производњом органске хране. Била је то заклетва земљи у фебруару 2010. године да је више нећу тровати и да ћу се придржавати свих правила органске производње уз Божји благослов, моју жељу и јаку вољу. То је захтеван посао, човек мора да буде упоран и да укључи целу породицу, јер, то и јесте породичан посао. Сматрам да је исправно, добро и хумано ово што радим, знам колико породица живи од мојих производа, посебно оних који имају здравствених проблема и малу децу. Дупло мањи плод има четири пута више корисних ензима и витамина него обичан, а цена је дупло већа. Све зависи шта човек хоће, каже Радосав Грујичић, који производе пласира петком на ваљевској пијаци, а суботом и недељом на Органској пијаци на Новом Београду.
Зелени Шапца планирају да овај Сајам учине традиционалним и да “уз едукативне радионице и стручне семинаре, бољи рад локалних и државних органа и веће подстицаје од државе“, подстакну људе да се баве органском производњом.
- Сматрамо да је будућност пољопривреде и агроекономије у Србији, која је пољопривредна земља, у органској производњи квалитетне, здраве и безбедне хране за наше тржиште и тржиште ЕУ, додаје Павловић.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
