НАЈПРВА ЉУБАВ

Учитељ, једног дана, одлучи да направи нови размештај у разреду, тако да седе дечаци са девојчицама. То је било пропраћено жамором и гласним негодовањем. У моменту сам помислио: Ко ли ће седети са мном? Истовремени осећај нелагодности и пријатне језе.
Нечујно је клизнула у клупу. Главу нисам смео да померим, а осећао сам да горим од узбуђења. Седели смо удаљени највише што може. Ја сам седео на једној нози, друга је висила низ клупу. У разреду је владала велика тишина.
Најзад је звонило. На одмору сам се три пута потукао, код куће добио батине од мајке због чудног понашања. А онда је дошла ноћ, јако дуга, без сна.
У школи сам је кришом гледао и веровао да она исто то чини. Почео сам да квасим косу и уредно да се чешљам. Стално сам негде журио. На одмору сам чуо њен дуги радостан смех. Гледао сам како скакуће док је сукњица немирно летела око ње. За два дана сам био заљубљен до ушију. На чудан начин сам јој показивао своју љубав. Нисам говорио са њом, вукао сам је за косу без већег разлога и гађао је великим грудвама натопљеним водом. Све је ћутке подносила и благо се осмехивала. Престао сам да учим, престао сам да једем и у сваком моменту желео сам да покажем своју снагу.
Пролазили су дани, занесени, и све је за мене било неважно, осим ње. Дошло је пролеће. Једног дана сам јој ставио висибабу у клупу, да нико не види.
Звала се Милијана.