АНА ДАКИЋ, ДИЗАЈНЕР ТЕКСТИЛА И ОДЕЋЕ
ТКАЊЕ ЈЕ МОЈА ЉУБАВ
Различитих година, образовања, интересовања али истог циља - успети у приватном послу. Храбре, способне, креативне. Оне су нова искра трговачког сјаја некадашњег „Малог Париза“
Све је почело у раном детињству када је очима „крала“ занат од маме и баке. Данас, после двадесетак година, Шапчанка Ана Дакић, дипломирани дизајнер текстила и одеће, покушава да примени стечена знања. Вођена жељом да се докаже сама себи и потребом за самосталношћу у остваривању идеја недавно је отворила и своју уметничку радионицу за производњу текстилних производа „Ведрана Ана“ Шабац.
- Љубав према ткању ми је пренела мајка, а шивење сам научила од баке. То ме је одувек инспирисало. У паузи између учења шила сам одећу луткама, везла сам гоблене, штрикала и хеклала појасеве и торбице. Данас то радим за друге и интересовање купаца непрестано расте - каже Ана.
Спретне Анине руке вођене како сопственим идејама, тако и предлозима и сугестијама купаца, свакодневно уз вишесатни рад на разбоју стварају уникатна дела која су прича за себе.
- Сам процес постављања основе и сечења потке траје мало дуже и крајњи производ увек изгледа лепше од онога како сам замишљала. Највише радим простирке и прекриваче који су производ ткања. Ту су и торбице рађене истом техником. Базирам се и на израду сувенира и предмета за покућство као што су асуре, столњаци, јастуци, подметачи, отирачи... Ту је и накит рађен од коже, трикотаже, перли, као и хеклани купаћи костими. Идеје и сугестије прихватам и од других. Саслушам предлоге и потребе купаца, и покушавам да их ускладим са својим знањем и материјалима којима располажем. Најчешће прихватам идеје моје породице која ми је велика подршка.
Засновани на елементима народне традиције производи ове надасве креативне девојке нашли су и на одобравање Националне службе за запошљавање. Тако је захваљујући њиховом пројекту везаном за развој женског предузетништва Ана недавно добила одређена новчана средства која су јој дала ,,ветар у леђа“.
- Део средстава предузетник улаже сам, а део добија из Националне службе за запошљавање који је наравно стимулативан у овим тешким временима. Било је потребно саставити добар бизнис план, показатељ мојих могућности. Услови су били и потребно искуство у струци као и познавање врлина и мана конкуренције. Значајан број бодова доноси и чињеница да сте дугорочно незапослено лице, као и то да сте жена. Самим тим је стављен акценат на женско предузетништво.
Сам почетак није био лак. Изазову је требало одговорити на прави начин. Сумња са надом се смењивала али су у њену корист пресудили морална подршка породице и љубав према послу.
- Велика је срећа бавити се послом који волите без обзира на тешкоће. Често у шали кажем да тренутно живим од љубави према овом послу. Страх постоји увек, и то је стање ума када реално сагледа стварност, али водећи се оном Теслином: ,,Човек је рођен да ради, да трпи и да се бори; ко тако не чини мора пропасти“, настављам даље. Наравно, и чињеница да се моји производи допадају људима подстицајна је. Планирам да проширим делатност на израду одевних предмета. Већ сам почела да дизајнирам сукње за најмлађе, као и да усавршавам своје скромно знање, и унапређујем квалитет производа.
Од новогодишњег Базара „Старих и уметничких заната“ где је први пут излагала своје радове до поносне власнице радионице за производњу текстилних производа Ана је показала да се креативност уз много одрицања и рада исплати.
- Град Шабац свима даје подједнаку шансу, како афирмисаним тако и неафирмисаним уметницима. На том новогодишњем Базару имала сам и прву продају. Осећај је био неописив. Ту су снови постали стварност. Интересовање је сваким следећим појављивањем све више расло.
Иако је свакидашњица тешка, а препрека много, Анина порука за оне који би кренули на слично животно путовање је да их сваки пад охрабри јер чињеница је да „ко није грешио није ни покушао“.
- ,,Што те не убије то те ојача“. То сам много пута доживела. Волела бих да млађима пренесем свест о значају и потреби рада који нас одвраћа од лоших мисли и депресије. Верујем у боље сутра и у своју снагу. Велики сам оптимиста и по природи сам ведра Ана - додаје уз осмех за разбојем који није престајао да ради вођен спретним рукама девојке која је свој животни пут јасно зацртала.
Постепено примењујем своје знање и трудим се да будем креативна и оригинална
Волела бих да за коју годину и даље будем у свом родном граду међу суграђанима са великом куповном моћи и растом предузетништва. Шабац је одувек био трговачки град тако да бих желела да трговина поново оживи. Волела бих да „Мали Париз“ постане на неки начин престоница моде
Ана Дакић рођена је 17. 2. 1990. године у Шапцу где је 2009. године завршила Школу за уметничке занате, смер пластичар уметничких предмета, добивши одличан темељ за даље школовање. Одмах по матурирању уписује се на Високу текстилну школу за дизајн, технологију и менаџмент, одсек дизајн текстила и одеће, у Београду где је дипломирала 2013. године. Имала је пар групних изложби у Дому ЈНА у Београду током студија, Шабачком музеју и Културном центру. Члан Удружења „Киша“.
- Љубав према ткању ми је пренела мајка, а шивење сам научила од баке. То ме је одувек инспирисало. У паузи између учења шила сам одећу луткама, везла сам гоблене, штрикала и хеклала појасеве и торбице. Данас то радим за друге и интересовање купаца непрестано расте - каже Ана.
Спретне Анине руке вођене како сопственим идејама, тако и предлозима и сугестијама купаца, свакодневно уз вишесатни рад на разбоју стварају уникатна дела која су прича за себе.
- Сам процес постављања основе и сечења потке траје мало дуже и крајњи производ увек изгледа лепше од онога како сам замишљала. Највише радим простирке и прекриваче који су производ ткања. Ту су и торбице рађене истом техником. Базирам се и на израду сувенира и предмета за покућство као што су асуре, столњаци, јастуци, подметачи, отирачи... Ту је и накит рађен од коже, трикотаже, перли, као и хеклани купаћи костими. Идеје и сугестије прихватам и од других. Саслушам предлоге и потребе купаца, и покушавам да их ускладим са својим знањем и материјалима којима располажем. Најчешће прихватам идеје моје породице која ми је велика подршка.
Засновани на елементима народне традиције производи ове надасве креативне девојке нашли су и на одобравање Националне службе за запошљавање. Тако је захваљујући њиховом пројекту везаном за развој женског предузетништва Ана недавно добила одређена новчана средства која су јој дала ,,ветар у леђа“.
- Део средстава предузетник улаже сам, а део добија из Националне службе за запошљавање који је наравно стимулативан у овим тешким временима. Било је потребно саставити добар бизнис план, показатељ мојих могућности. Услови су били и потребно искуство у струци као и познавање врлина и мана конкуренције. Значајан број бодова доноси и чињеница да сте дугорочно незапослено лице, као и то да сте жена. Самим тим је стављен акценат на женско предузетништво.
Сам почетак није био лак. Изазову је требало одговорити на прави начин. Сумња са надом се смењивала али су у њену корист пресудили морална подршка породице и љубав према послу.
- Велика је срећа бавити се послом који волите без обзира на тешкоће. Често у шали кажем да тренутно живим од љубави према овом послу. Страх постоји увек, и то је стање ума када реално сагледа стварност, али водећи се оном Теслином: ,,Човек је рођен да ради, да трпи и да се бори; ко тако не чини мора пропасти“, настављам даље. Наравно, и чињеница да се моји производи допадају људима подстицајна је. Планирам да проширим делатност на израду одевних предмета. Већ сам почела да дизајнирам сукње за најмлађе, као и да усавршавам своје скромно знање, и унапређујем квалитет производа.
Од новогодишњег Базара „Старих и уметничких заната“ где је први пут излагала своје радове до поносне власнице радионице за производњу текстилних производа Ана је показала да се креативност уз много одрицања и рада исплати.
- Град Шабац свима даје подједнаку шансу, како афирмисаним тако и неафирмисаним уметницима. На том новогодишњем Базару имала сам и прву продају. Осећај је био неописив. Ту су снови постали стварност. Интересовање је сваким следећим појављивањем све више расло.
Иако је свакидашњица тешка, а препрека много, Анина порука за оне који би кренули на слично животно путовање је да их сваки пад охрабри јер чињеница је да „ко није грешио није ни покушао“.
- ,,Што те не убије то те ојача“. То сам много пута доживела. Волела бих да млађима пренесем свест о значају и потреби рада који нас одвраћа од лоших мисли и депресије. Верујем у боље сутра и у своју снагу. Велики сам оптимиста и по природи сам ведра Ана - додаје уз осмех за разбојем који није престајао да ради вођен спретним рукама девојке која је свој животни пут јасно зацртала.
Постепено примењујем своје знање и трудим се да будем креативна и оригинална
Волела бих да за коју годину и даље будем у свом родном граду међу суграђанима са великом куповном моћи и растом предузетништва. Шабац је одувек био трговачки град тако да бих желела да трговина поново оживи. Волела бих да „Мали Париз“ постане на неки начин престоница моде
Ана Дакић рођена је 17. 2. 1990. године у Шапцу где је 2009. године завршила Школу за уметничке занате, смер пластичар уметничких предмета, добивши одличан темељ за даље школовање. Одмах по матурирању уписује се на Високу текстилну школу за дизајн, технологију и менаџмент, одсек дизајн текстила и одеће, у Београду где је дипломирала 2013. године. Имала је пар групних изложби у Дому ЈНА у Београду током студија, Шабачком музеју и Културном центру. Члан Удружења „Киша“.
О. Гавриловић
Најновији број
11. април 2024.
