У КОЦЕЉЕВИ СУТРА ПОЧИЊЕ СЕДМИ ФЕСТИВАЛ ЗИМНИЦЕ
ОД СЕМЕНКЕ ДО ТЕГЛЕ
Када су пре седам година покренули Фестивал зимнице у Коцељеви, организатори нису ни сањали да ће за само неколико година ова манифестација прерасти у озбиљан скуп и да ће постати бренд тамнавског краја. Са одрастањем Фестивала растао је не само број оних који су одлучили да се опробају у индивидуалној преради воћа и поврћа већ и оних који су, у улози гостију и купаца, били нераздвојни део овог догађаја.
За све њих у протеклих неколико месеци вредне домаћице су, на традиционалан начин, напуниле хиљаде и хиљаде тегли. Међу њима је и Славица Митровић која се са супругом Миком више од 20 година бави производњом поврћа а готово исто толико припремају и зимницу за продају.
- Међутим, интензивнија прерада почела је управо пре седам година када је почело и одржавање фестивала. На почетку смо имали до 300 тегли да бисмо сада достигли цифру од две хиљаде. Правимо зимницу по традиционалној рецептури али када одлазимо на фестивале у окружењу “украдемо” по неки нови рецепт - каже Славица и додаје да, осим уобичајених производа купце на овогодишњем фестивалу очекују и новитети који до сада нису били карактеристични за овај крај.
- Међу новитетима је на пример парадајз паприка пуњена купусом, у понуди је и мала сомборка пуњена фета сиром и заливена маслиновим уљем, такође смо припремили сомборку паприку у павлаци али је то рађено по специјалној поруџбини. Велики број наших производа заврши на трпезама етно ресторана. За нас су изузетно значајни уговорени послови који су заправо индиректна последица фестивала зимнице у Коцељеви - напомиње ова домаћица и с поносом истиче да је коцељевачка зимница припремљена у домаћинству Митровић пронашла свој пут до купаца у Лиону, Паризу па и Португалу.
Само за припрему ајвара овај брачни пар прерадио је тону паприке. Једна од карактеристика домаћинства Митровић је потпуно заокружена производња, од семенке до тегле. Према њиховим речима све почиње гајењем поврћа на породичном имању површине 55 ари. Након производње сировинске базе Митровићи проведу око три месеца у припремању зимнице и у том периоду се шпорет не гаси. Како би све постигли улажу много труда и рада. Неретко радни дан у овом домаћинству траје 20 сати. Чињеница је да је за успешно бављење овом производњом потребно много рада, труда, одрицања и улагања али су Митровићи одлучили да им управо овај посао буде извор егзистенције. Како кажу, када се све сабере и одузме, помножи и подели на месечном нивоу зарађују просечну плату.
- Поносни смо на домаће сорте љуте паприке које имамо и које заправо не сеје нико. То су тзв. аутохтоне сорте. Такође имамо и домаћу сорту парадајза који је познатији као јабучар. 70 одсто произведеног поврћа продамо купцима да бисмо покрили трошкове и уложили у прераду, а 30 одсто пласирамо купцима кроз производњу зимнице. Ипак комплетна производња поврћа заврши у теглама које су купцима доступне на фестивалу јер многе наше колеге из ових крајева које производе зимницу откупљују поврће од нас - додаје Славица.
Због тога је Фестивал зимнице за њих и њихову производњу од изузетне важности и како кажу, неизмерно су захвални општини и идејном творцу ове манифестације која им је омогућила пласман производа.
- Осим тога, добили смо прилику да излажемо своје производе и у другим местима, да проширимо тржиште. Већ смо препознатљиви на фестивалима у Новом Саду, Ваљеву, Крупњу. Када виде да долазимо из Коцељеве људи заиста имају само речи хвале за организацију нашег фестивала - каже Славица.
За све њих у протеклих неколико месеци вредне домаћице су, на традиционалан начин, напуниле хиљаде и хиљаде тегли. Међу њима је и Славица Митровић која се са супругом Миком више од 20 година бави производњом поврћа а готово исто толико припремају и зимницу за продају.
- Међутим, интензивнија прерада почела је управо пре седам година када је почело и одржавање фестивала. На почетку смо имали до 300 тегли да бисмо сада достигли цифру од две хиљаде. Правимо зимницу по традиционалној рецептури али када одлазимо на фестивале у окружењу “украдемо” по неки нови рецепт - каже Славица и додаје да, осим уобичајених производа купце на овогодишњем фестивалу очекују и новитети који до сада нису били карактеристични за овај крај.
- Међу новитетима је на пример парадајз паприка пуњена купусом, у понуди је и мала сомборка пуњена фета сиром и заливена маслиновим уљем, такође смо припремили сомборку паприку у павлаци али је то рађено по специјалној поруџбини. Велики број наших производа заврши на трпезама етно ресторана. За нас су изузетно значајни уговорени послови који су заправо индиректна последица фестивала зимнице у Коцељеви - напомиње ова домаћица и с поносом истиче да је коцељевачка зимница припремљена у домаћинству Митровић пронашла свој пут до купаца у Лиону, Паризу па и Португалу.
Само за припрему ајвара овај брачни пар прерадио је тону паприке. Једна од карактеристика домаћинства Митровић је потпуно заокружена производња, од семенке до тегле. Према њиховим речима све почиње гајењем поврћа на породичном имању површине 55 ари. Након производње сировинске базе Митровићи проведу око три месеца у припремању зимнице и у том периоду се шпорет не гаси. Како би све постигли улажу много труда и рада. Неретко радни дан у овом домаћинству траје 20 сати. Чињеница је да је за успешно бављење овом производњом потребно много рада, труда, одрицања и улагања али су Митровићи одлучили да им управо овај посао буде извор егзистенције. Како кажу, када се све сабере и одузме, помножи и подели на месечном нивоу зарађују просечну плату.
- Поносни смо на домаће сорте љуте паприке које имамо и које заправо не сеје нико. То су тзв. аутохтоне сорте. Такође имамо и домаћу сорту парадајза који је познатији као јабучар. 70 одсто произведеног поврћа продамо купцима да бисмо покрили трошкове и уложили у прераду, а 30 одсто пласирамо купцима кроз производњу зимнице. Ипак комплетна производња поврћа заврши у теглама које су купцима доступне на фестивалу јер многе наше колеге из ових крајева које производе зимницу откупљују поврће од нас - додаје Славица.
Због тога је Фестивал зимнице за њих и њихову производњу од изузетне важности и како кажу, неизмерно су захвални општини и идејном творцу ове манифестације која им је омогућила пласман производа.
- Осим тога, добили смо прилику да излажемо своје производе и у другим местима, да проширимо тржиште. Већ смо препознатљиви на фестивалима у Новом Саду, Ваљеву, Крупњу. Када виде да долазимо из Коцељеве људи заиста имају само речи хвале за организацију нашег фестивала - каже Славица.
В. Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
