Инфо

24. септембар 2015.24. сеп 2015.
СТОЈАН НОВАКОВИЋ

СТО ГОДИНА ОД СМРТИ

Стојан Новаковић је рођен 1. новембра 1642. године у Шапцу као Коста, али је касније, под утицајем свог учитеља Ђуре Даничића, име посрбио у Стојан. Нижу гимназију је завршио, као најбољи ученик, у родном Шапцу, а вишу и Лицеј (одсек за правне науке) у Београду.
Године 1865, постављен је за професора, најпре у Гимназији, а потом у Великој школи. Изабран за члана Српског ученог друштва.
Као филолог, историчар и библиограф, оставио је дубок траг у српској науци. Иако није школован у иностранству, као већина његових савременика из света политике и науке, био је веома поштован у Бечу, Берлину, Минхену и Паризу.
Серијом значајних историјских дела од Средњег века до Првог српског устанка, постао је један од водећих српских историчара. Најзначајнија дела из ове области су: „Срби и Турци ЏИВ и ЏВ века“, „Устанак на дахије“, „Васкрс српске државе“, „Турско царство пред Први српски устанак“, „Уставно питање и закони Карађорђевог времена“, „Немањићке престонице“ и „Законски споменици српских држава средњег века“.
Стојан Новаковић је био управник Народне библиотеке у Београду и помагао је развој школских и народних библиотека у унутрашњости. Приликом оснивања Српске краљевске академије, био је један од првих шеснаест редовних чланова, а 1906. године, постао њен први председник и на том месту остао до смрти.
Године 1873. именован је за министра просвете у влади Јована Ристића, да би у том ресору био у три мандата , у конзервативним а касније у напредњачким владама. Као министар просвете, спровео је реформу образовања чије тековине и данас постоје (подела на друштвени и природни смер у Гимназији).
Вишеструки министар и посланик, залагао се за рад, поредак и просвећене реформе, са ослонцем на Круну. Дипломатску каријеру започео је првом мисијом у Цариграду која је трајала седам година., затим у Паризу, и на послетку у Петрограду, где је пензионисан.
Стојан Новаковић је прикупљао информације о књигама на српском језику, које је сабрао и објавио у књизи „Српска библиографија за нову књижевност 1741 - 1867“. Аутор је „Историје српске књижевности“.
Приликом оснивања Српске књижевне задруге 1892. изабран је за њеног првог председника, песник Јован Јовановић Змај за потпредседника, а историчар Љубомир Јовановић за секретара. Годинама је био председник СКЗ, која је у редовним годишњим колима објављивала најбоља дела из српске и преводне књижевности, историје и научно-популарне литературе. Крајем седамдесетих година 19. века, написао је Српску граматику за ниже гимназије и реалке (у више делова, неколико издања). Приредио је Душанов законик („Законик Стефана Душана цара српског“) на основу призренског преписа и штампао га у два наврата у Београду. Објавио је велики број расправа, чланака и дела посвећених науци о језику, животу српских светаца и мученика, словенској митологији, етнографији, археологији и народним умотворинама - песмама, причама и загонеткама. Био је и плодан преводилац. Превео је, између осталог, Ранкеову „Српску револуцију“, Шерову „Историју опште књижевности“, Волтеровог „Карла ЏИИ“, као и два словенска спева – Пушкиновог „Кавкаског роба“ и Мицкијевичеву „Гражину“.
Стојан Новаковић је умро у јеку Првог светског рата, 17. фебруара 1915. године.
Библиотекарско друштво Србије установило је 1997. године награду „Стојан Новаковић“, која се додељује појединцу или групи аутора за објављено дело из области библиотечко-информационе делатности, које представља значајан допринос библиотекарству. Године 2004. под истим именом је установљена награда за најбоље основношколске и средњошколске уџбенике у Србији, која се додељује сваке године. У његову част, Друштво историчара Србије носи назив „Стојан Новаковић“.
Српска књижевна задруга, недавно је обележила стогодишњицу смрти свог првог председника, као и Српско књижевно душтво, у оквиру трибинског циклуса „Годишњице“. У Народној библиотеци Србије, у току је изложба „Стојан Новаковић, државник, научник, библиотекар“.
М.Филиповић

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa