У КОЦЕЉЕВИ ОДРЖАН СЕДМИ САЈАМ ПРЕРАЂЕВИНА ОД ВОЋА И ПОВРЋА
ПРЕСТОНИЦА ЗИМНИЦЕ
Прошлог петка у Коцељеви отворен је седми по реду Фестивал зимнице. Ову привредно-туристичку манифестацију је, према проценама организатора, за два дана посетило између 10 и 12 хиљада посетилаца. Богата понуда и добра потражња обележили су овогодишњи сајам. На штандовима је било присутно скоро 160 излагача, од којих су 102 произвођачи зимнице. Половина од тог броја су излагачи из коцељевачке општине.
- Број излагача је за око 20 одсто већи у односу на прошлу годину. Далеко је већи број такмичара у припремању ловачког гулаша. Ове године је, без обзира на нестабилно време, број посетилаца био изузетан. Заиста, фестивал је превазишао сва наша очекивања и ми смо, као организатори, веома задовољни. Најбитније нам је да је све протекло у најбољем реду и да су задовољни и купци и продавци али и они који су били гости Коцељеве због пратећих садржаја - рекла је председница Организационог одбора Фестивала и заменик председника општине Славица Ранковић.
Поздрављајући присутне председник општине Душан Илинчић је приликом отварања фестивала истакао да је овај крај у прошлости био познат по фабрици “Воћар” те да је овом манифестацијом бренд производње квалитетне зимнице враћен у Коцељеву.
Међу излагачима, трећу годину за редом, било је и породично газдинство Маринковић из Горњег Милановца које се бави топлом прерадом воћа и поврћа.
- Наши производи су врхунског квалитета са минимумом шећера, делимично произведени у отвореним системима а делом у вакум технологији. Капацитети прераде су мали јер ово је породична фирма. Супруга и ја смо дипломирани економисти али како нисмо имали посао одлучили смо да се бавимо овим и врло смо поноси - каже власник овог газдинства и истиче да би држава морала да одређене намете у првих неколико година покретања посла озбиљније редукује како би подстакла произвођаче и помогла људима који покрећу сопствени бизнис.
Гости из Горњег Милановца нису крили одушевљење организацијом фестивала у Коцељеви.
- Утисци су заиста феноменални као и првог пута. У овој општини постоје људи који су способни да у једној малој средини направе овакав сајам са завидним нивоом организације. Домаћини и житељи општине имају моје најдубље поштовање јер овако нешто нема нигде. Од оваквих послова би могла да се направи одлична прича. То је будућност целог овог краја или, зашто да не, будућност целе земље. Прерађивачи могу наћи пут за озбиљнији пласман својих производа искључиво удруживањем али људи то углавном не препознају. Ми бисмо волели када би смо успели да направимо договор са више оваквих произвођача и да наступимо под јединственом марком или производним брендом као што су то урадиле колеге из Лесковца са лесковачким ајваром - рекао је представник газдинства Маринковић.
Међу локалним излагачима било је и домаћинство Недељковић које је, према речима Марка Недељковића, од пре неколико година почело озбиљније да се бави производњом зимнице.
- Последње две године то је постао веома озбиљан посао. Производимо око 800 тегли, некада и више уколико то друге обавезе дозволе, али искључиво по домаћој, традиционалној рецептури, као што су то чиниле наше баке. Овај фестивал је првенствено мотивисао људе да покрену сопствени бизнис. Сваке године добијамо нове купце а продају вршимо и путем интернета - изјавио је Марко Недељковић и додао да су он и његове колеге веома задовољни овогодишњом посетом и прометом на сајму.
Посетиоци су на штандовима могли да пробају џемове од разног воћа који су коштали око 300 динара. За филет паприке било је потребно издвојити 250. Ајвар од печених паприка без икаквих додатака купци су плаћали 500 динара, док је онај са додатком плавог парадајза коштао 450. Карфиол и шарену салату домаћице су продавале по 200 динара, тегла краставчића могла се купити за 150 колико је коштао и љутко...
Купци истичу да је понуда била веома богата, да се могу наћи производи за свачији укус и џеп, те да су веома пријатно изненађени чињеницом да су цене остале на прошлогодишњем нивоу.
Многи су се задржавали на штандовима са месним прерађевинама. На коцељевачком сајму локални прерађивачи продавали су килограм сланине од 500-600 динара, јунећу пршуту за 1.300 динара док је свињска била јефтинија за 200 динара, а у понуди је између осталог била и вакумирана кобасица за коју је било потребно издвојити 400.
Сваки град у Србији требало би да буде Коцељева
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић била је гост 7. фестивала зимнице у Коцељеви и том приликом поручила да је важно развијати женско предузетништво.
- Женски бизнис је реткост свугде у свету, па и у Србији, али је Коцељева нешто сасвим друго. Рекла бих да овај фестивал који траје седму годину показује да жене Коцељеве и свих осталих места имају и стрпљења, и мудрости, и воље, и храбрости и ината да направе нешто добро. Као члан Владе ту сам да помогнем али не само женама Коцељеве него да све ово што се дешава у Коцељеви буде у сваком граду у Србији зато што су жене довољно снажне и јаке да могу заједно са мушкарцима да то ураде у сваком другом граду. Овде су жене показале да женско предузетништво може да успе - изјавила је Михајловићева која је и председница Координационог тела за родну равноправност Владе Србије и поручила да би сваки град у Србији требало да буде Коцељева.
Како је нагласила, нема разлога да овај фестивал не буде познат не само у нашој земљи него и шире, као што су примера ради, познати “Гуча” и “Егзит”. Министарка је пожелела да ова манифестација траје још најмање 77 година и изразила наду да ће и следеће године бити гост Фестивала.
Председник СО Коцељева и народни посланик Верољуб Матић оценио је да је овогодишњи сајам много бољи од претходних шест.
- Постали смо “престоница зимнице” а за то нам је требало седам година. Једна од развојних грана ове општине, односно прва грана је пољопривреда а ово је финални производ - изјавио је Матић.
Котлићи - такмичење, забава, дружење
Организатори су још једном успешно положили тест када је припрема такмичења у припремању ловачког гулаша у питању. Дуж Немањине улице у суботу пролазнике је мамио мирис ловачког гулаша који је припреман у преко 150 котлића. Како истиче Зоран Живановић из организационог одбора оборени су сви рекорди јер је у такмичењу учествовала 151 екипа што је права реткост у Србији.
Један од такмичара, Горан Миловановић из Шапца из екипе „Јеленко“ истиче да је најбитније учествовање и дружење са пријатељима.
- Прошле године сам први пут дошао на ову манифестацију као учесник у такмичењу у припремању ловачког гулаша и моја екипа заузела је четврто место. Што се утисака тиче овде је заиста много људи, изложено је много робе а немањка ни лепих жена - рекао је Горан и покушао да открије тајни састојак за добар гулаш.
- Има тајне у спремању овог јела. Није тајна у зачинима. Поента је да даш душу гулашу. Сви могу да додају дивљач или неки зачин, али душу треба дати док припремаш јело - саветује овај такмичар.
Ове године је, по оцени трочланог жирија састављеног од еминентних стручњака, у изузетно оштрој конкуренцији како су рекли, најбољи ловачки гулаш припремила “Ловачка кућа” Козарица, друго место заузела је екипа “Буткица” Београд док је на трећој позицији такмичење завршио “Етно котлић” из Костајника.
Организатор је доделио вредне награде за 14 првопласираних екипа. На крају такмичења било је оних који су се задовољно смешкали али и оних других, који су се због лошијег пласмана помало и љутили. Ипак, сасвим сигурно на овој манифестацији није било оних који су отишли празних стомака. Осим што су сви котлићи испражњени, на Фестивалу зимнице посетиоцима је за два дана подељено око шест хиљада порција пасуља, шкембића, гулаша и купуса из казана а било је и оних којима је свеже печење било примамљивије.
Нај ајвар, сок и џем
На Фестивалу у Коцељеви већ трећу годину за редом титула за најбољи ајвар припала је Биљани Чкојић из домаћинства Липовица из Свилеуве. Другопласирана у овој категорији била је Велинка Бајић из Драгиња док је Драган Живковић из Дружетића заузео треће место. Њему је ова позиција додељена и у категорији воћних сирупа у којој је најбољи производ власништво Гордане Ђурић из Коцељеве док је друго место припало Зорани Јанковић из Дружетића. Награде су додељене и у категорији џемова у којој је најбољи пласман остварио Милован Тешановић из Ђурђевца, друго место заузела је Милева Васић Јула из Коцељеве а треће је припало Данијели Макевић из Горње Врањске.
Власница најбољег ајвара истиче да се производњом почела интензивније бавити од пре седам година а да је до тада зимницу спремала за личне потребе. У посао је, како каже, укључена цела породица.
- Веома ми значи подршка и помоћ супруга и деце. Осим производње воћа и поврћа и прераде односно спремања зимнице планирамо да отпочнемо и производњу млечних производа- напомиње Биљана која је задовољна посетом и прометом на фестивалу али је, како истиче, задовољство највеће због освојене награде.
- Провели смо два лепа дана а освајање награде је сатисфакција за уложени труд - изјавила је власница најбољег ајвара у Коцељеви и додала да је цена од 500 динара за теглу овог домаћег производа реална.
- За припрему ајвара у тегли од 720 грама потребно је око три килограма свежих паприка у зависности од квалитета паприке. Када се томе дода цена коштања амбалаже, уља, огрева плус труда и рада мислим да је рачуница јасна - сматра Биљана.
Дејан Петровић одушевио публику
Осим традиционалног карневала и маскенбала, дечје смотре фолклора и наступа КУД “Бранко Цветковић” из Београда посетиоци Фестивала су у музичком делу програма имали прилику да уживају у концерту Дејана Петровића и Биг бенда на којем је гост био талентовани Александар Николић, власник титуле прва хармоника света. Спектакуларан наступ употпуњен величанственим ватрометом затворио је седми фестивал зимнице у Коцељеви.
- Број излагача је за око 20 одсто већи у односу на прошлу годину. Далеко је већи број такмичара у припремању ловачког гулаша. Ове године је, без обзира на нестабилно време, број посетилаца био изузетан. Заиста, фестивал је превазишао сва наша очекивања и ми смо, као организатори, веома задовољни. Најбитније нам је да је све протекло у најбољем реду и да су задовољни и купци и продавци али и они који су били гости Коцељеве због пратећих садржаја - рекла је председница Организационог одбора Фестивала и заменик председника општине Славица Ранковић.
Поздрављајући присутне председник општине Душан Илинчић је приликом отварања фестивала истакао да је овај крај у прошлости био познат по фабрици “Воћар” те да је овом манифестацијом бренд производње квалитетне зимнице враћен у Коцељеву.
Међу излагачима, трећу годину за редом, било је и породично газдинство Маринковић из Горњег Милановца које се бави топлом прерадом воћа и поврћа.
- Наши производи су врхунског квалитета са минимумом шећера, делимично произведени у отвореним системима а делом у вакум технологији. Капацитети прераде су мали јер ово је породична фирма. Супруга и ја смо дипломирани економисти али како нисмо имали посао одлучили смо да се бавимо овим и врло смо поноси - каже власник овог газдинства и истиче да би држава морала да одређене намете у првих неколико година покретања посла озбиљније редукује како би подстакла произвођаче и помогла људима који покрећу сопствени бизнис.
Гости из Горњег Милановца нису крили одушевљење организацијом фестивала у Коцељеви.
- Утисци су заиста феноменални као и првог пута. У овој општини постоје људи који су способни да у једној малој средини направе овакав сајам са завидним нивоом организације. Домаћини и житељи општине имају моје најдубље поштовање јер овако нешто нема нигде. Од оваквих послова би могла да се направи одлична прича. То је будућност целог овог краја или, зашто да не, будућност целе земље. Прерађивачи могу наћи пут за озбиљнији пласман својих производа искључиво удруживањем али људи то углавном не препознају. Ми бисмо волели када би смо успели да направимо договор са више оваквих произвођача и да наступимо под јединственом марком или производним брендом као што су то урадиле колеге из Лесковца са лесковачким ајваром - рекао је представник газдинства Маринковић.
Међу локалним излагачима било је и домаћинство Недељковић које је, према речима Марка Недељковића, од пре неколико година почело озбиљније да се бави производњом зимнице.
- Последње две године то је постао веома озбиљан посао. Производимо око 800 тегли, некада и више уколико то друге обавезе дозволе, али искључиво по домаћој, традиционалној рецептури, као што су то чиниле наше баке. Овај фестивал је првенствено мотивисао људе да покрену сопствени бизнис. Сваке године добијамо нове купце а продају вршимо и путем интернета - изјавио је Марко Недељковић и додао да су он и његове колеге веома задовољни овогодишњом посетом и прометом на сајму.
Посетиоци су на штандовима могли да пробају џемове од разног воћа који су коштали око 300 динара. За филет паприке било је потребно издвојити 250. Ајвар од печених паприка без икаквих додатака купци су плаћали 500 динара, док је онај са додатком плавог парадајза коштао 450. Карфиол и шарену салату домаћице су продавале по 200 динара, тегла краставчића могла се купити за 150 колико је коштао и љутко...
Купци истичу да је понуда била веома богата, да се могу наћи производи за свачији укус и џеп, те да су веома пријатно изненађени чињеницом да су цене остале на прошлогодишњем нивоу.
Многи су се задржавали на штандовима са месним прерађевинама. На коцељевачком сајму локални прерађивачи продавали су килограм сланине од 500-600 динара, јунећу пршуту за 1.300 динара док је свињска била јефтинија за 200 динара, а у понуди је између осталог била и вакумирана кобасица за коју је било потребно издвојити 400.
Сваки град у Србији требало би да буде Коцељева
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић била је гост 7. фестивала зимнице у Коцељеви и том приликом поручила да је важно развијати женско предузетништво.
- Женски бизнис је реткост свугде у свету, па и у Србији, али је Коцељева нешто сасвим друго. Рекла бих да овај фестивал који траје седму годину показује да жене Коцељеве и свих осталих места имају и стрпљења, и мудрости, и воље, и храбрости и ината да направе нешто добро. Као члан Владе ту сам да помогнем али не само женама Коцељеве него да све ово што се дешава у Коцељеви буде у сваком граду у Србији зато што су жене довољно снажне и јаке да могу заједно са мушкарцима да то ураде у сваком другом граду. Овде су жене показале да женско предузетништво може да успе - изјавила је Михајловићева која је и председница Координационог тела за родну равноправност Владе Србије и поручила да би сваки град у Србији требало да буде Коцељева.
Како је нагласила, нема разлога да овај фестивал не буде познат не само у нашој земљи него и шире, као што су примера ради, познати “Гуча” и “Егзит”. Министарка је пожелела да ова манифестација траје још најмање 77 година и изразила наду да ће и следеће године бити гост Фестивала.
Председник СО Коцељева и народни посланик Верољуб Матић оценио је да је овогодишњи сајам много бољи од претходних шест.
- Постали смо “престоница зимнице” а за то нам је требало седам година. Једна од развојних грана ове општине, односно прва грана је пољопривреда а ово је финални производ - изјавио је Матић.
Котлићи - такмичење, забава, дружење
Организатори су још једном успешно положили тест када је припрема такмичења у припремању ловачког гулаша у питању. Дуж Немањине улице у суботу пролазнике је мамио мирис ловачког гулаша који је припреман у преко 150 котлића. Како истиче Зоран Живановић из организационог одбора оборени су сви рекорди јер је у такмичењу учествовала 151 екипа што је права реткост у Србији.
Један од такмичара, Горан Миловановић из Шапца из екипе „Јеленко“ истиче да је најбитније учествовање и дружење са пријатељима.
- Прошле године сам први пут дошао на ову манифестацију као учесник у такмичењу у припремању ловачког гулаша и моја екипа заузела је четврто место. Што се утисака тиче овде је заиста много људи, изложено је много робе а немањка ни лепих жена - рекао је Горан и покушао да открије тајни састојак за добар гулаш.
- Има тајне у спремању овог јела. Није тајна у зачинима. Поента је да даш душу гулашу. Сви могу да додају дивљач или неки зачин, али душу треба дати док припремаш јело - саветује овај такмичар.
Ове године је, по оцени трочланог жирија састављеног од еминентних стручњака, у изузетно оштрој конкуренцији како су рекли, најбољи ловачки гулаш припремила “Ловачка кућа” Козарица, друго место заузела је екипа “Буткица” Београд док је на трећој позицији такмичење завршио “Етно котлић” из Костајника.
Организатор је доделио вредне награде за 14 првопласираних екипа. На крају такмичења било је оних који су се задовољно смешкали али и оних других, који су се због лошијег пласмана помало и љутили. Ипак, сасвим сигурно на овој манифестацији није било оних који су отишли празних стомака. Осим што су сви котлићи испражњени, на Фестивалу зимнице посетиоцима је за два дана подељено око шест хиљада порција пасуља, шкембића, гулаша и купуса из казана а било је и оних којима је свеже печење било примамљивије.
Нај ајвар, сок и џем
На Фестивалу у Коцељеви већ трећу годину за редом титула за најбољи ајвар припала је Биљани Чкојић из домаћинства Липовица из Свилеуве. Другопласирана у овој категорији била је Велинка Бајић из Драгиња док је Драган Живковић из Дружетића заузео треће место. Њему је ова позиција додељена и у категорији воћних сирупа у којој је најбољи производ власништво Гордане Ђурић из Коцељеве док је друго место припало Зорани Јанковић из Дружетића. Награде су додељене и у категорији џемова у којој је најбољи пласман остварио Милован Тешановић из Ђурђевца, друго место заузела је Милева Васић Јула из Коцељеве а треће је припало Данијели Макевић из Горње Врањске.
Власница најбољег ајвара истиче да се производњом почела интензивније бавити од пре седам година а да је до тада зимницу спремала за личне потребе. У посао је, како каже, укључена цела породица.
- Веома ми значи подршка и помоћ супруга и деце. Осим производње воћа и поврћа и прераде односно спремања зимнице планирамо да отпочнемо и производњу млечних производа- напомиње Биљана која је задовољна посетом и прометом на фестивалу али је, како истиче, задовољство највеће због освојене награде.
- Провели смо два лепа дана а освајање награде је сатисфакција за уложени труд - изјавила је власница најбољег ајвара у Коцељеви и додала да је цена од 500 динара за теглу овог домаћег производа реална.
- За припрему ајвара у тегли од 720 грама потребно је око три килограма свежих паприка у зависности од квалитета паприке. Када се томе дода цена коштања амбалаже, уља, огрева плус труда и рада мислим да је рачуница јасна - сматра Биљана.
Дејан Петровић одушевио публику
Осим традиционалног карневала и маскенбала, дечје смотре фолклора и наступа КУД “Бранко Цветковић” из Београда посетиоци Фестивала су у музичком делу програма имали прилику да уживају у концерту Дејана Петровића и Биг бенда на којем је гост био талентовани Александар Николић, власник титуле прва хармоника света. Спектакуларан наступ употпуњен величанственим ватрометом затворио је седми фестивал зимнице у Коцељеви.
Весна Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
