СВЕ МОЖЕ КАДА ТЕ ШТИТЕ

Опште је позната ствар да је у нашој земљи завладала велика криза у правосудном систему те да је управо из тих разлога држава донела нови сет закона и да се до краја године очекује реизбор судија као и формирање нових судова попут касационих. Ни шабачко правосуђе неће мимоићи те тектонске промене и како сазнајемо број судија у Шапцу како у Општинском тако и у Окружном биће преполовљен. Ако се узме у обзир чињеница шта се све протеклих година дешавало и шта се дешава у судницама нашега града није ни чудо што су грађани своје огорчење успели да пренесу на онај највиши државни ниво. Чини се да је глас народа овога пута победио корупцију, замешатетељство, непринципијелност и недоследност. Шабачки судови нпр. у протеклом периоду новинаре за клевету недоказану осуде по кратком поступку док се криминалци учиниоци најтежих кривичних дела итекако чувају и штите ако ништа друго а оно бар бесконачним одуговлачењем судских процеса који на крају доведу до застаревања поступка. Тако на пример само у Шапцу можете имати посла са дрогом а да се за то нешто нарочито и не одговара. Само у Шапцу, ако имате политичку заштиту или тајкунску, можете прегазити дете или аутом убити човека а да за то не проведете ниједан минут у истражном затвору. Пример, доскорашње одборнице ДС у Шапцу, један је од најилустративнијих показатеља како се може измицати правди одуговлачењем и „сарадњом“ са судијама. Иако је “царица“ пре четири године у великој брзини прегазила девојчицу у оближњем селу у Мачви ни до данас није дошло до коначне пресуде. Надлежни судија госпођа Мраовић рекунструкцију догађаја је недавно радила без пантљике, прецизног премеравања и тото апарата, тако да ће свакако виша инстанца такав судијски пропуст, можда и намеран, вратити на почетак и изгубиће се још година или две дана. Ко стоји иза госпође Цар, и ко је платио заташкавање алкохола у крви. Ко дозвољава наведеној госпођи да у току суђења за најтеже саобраћајно кривично дело потпуно бахато и бестијално додељује награде у Гимназији за Светог Саву и држи говоранције и зашто на исти начин организује генерацијске теревенке у Гимназији сликајући се за неке друге новине за насловну страну, и то са новинарима кажу блиским властима. То су све питања на које се траже одговори. Наравно није то једини случај где се за саобраћајке није одговарало. Довољно је да се покајете, кажете два „Оче наша“ и три „Здраво Маријо“. Поставља се питање зашто родитељи и рођаци погинулих, убијених на путевима ћуте? Да ли су и они потплаћени, односно да ли им је адекватно финансијски намирен губитак најдражих? Наравно да цела прича о правосуђу не би била комплетна када се ту не би поменули и адвокати. Међу њима има и оних којима је граница писмености на нивоу основца из четвртог разреда. Нпр. зашто Општински суд у Шапцу прихвата таква граматички неписмена писања не баш тако познатих адвоката који у својим одговорима на жалбу децидно наводе: „Имовина предузећета“,“предузећетово власништво“ и да су власници „мама, тата и бата“... Ако се већ уводе лиценце за судије свакако и да Адвокатска комора треба да уводи лиценцу, ако ништа друго а оно бар због неписмених адвоката.
На крају постављамо једно правно-политиколошко питање да ли су ови драстични примери доказ да је у Србији уставна одредба о независности судства и сталности судијске функције мртво слово на папиру односно да ли су ови случајеви доказ да је судство под великим и одлучујућим утицајем политике и политичких моћника где се изгледа све своди на ону народну: “Кадија те тужи, кадија ти суди!“.