ШАБАЧКИ ПЧЕЛАРИ НА САЈМУ У БЕОГРАДУ
МЕД ЈЕ ПРОИЗВОД ЗА ПОЧЕТНИКЕ
Три шабачка удружења пчелара прошле седмице су, у организацији Дирекције за пољопривреду посетили Међународни ташмајдански сајам пчеларства. Директор Дирекције Владимир Шпегар навео је да они организују одласке на све сајмове који пчеларима могу да помогну у раду и да нешто ново сазнају.
Милан Глигорић, председник Друштва пчелара Шапца истакао је да им је поред Дирекције и локална самоуправа увек помагала шта год им је требало. Навео је да је овај сајам нејвећа манифестација коју пчелари у Србији имају. Сајам се састојао из изложбеног и продајног дела са пчеларским производима и опремом.
-Ту се сакупе не само пчелари из целе Србије него и из суседних република. Видимо се, разменимо искуства и увек се вратимо задовољни. Конкретно, имали смо сусрет са пчеларима из Тузле и договорили смо се да ћемо им организовати посету овде, а они нама узвратну тамо. На сајму увек сазнамо нешто ново што касније преносима и пчеларима који нису могли да оду тамо, рекао је Глигорић.
Бранко Мијић, председник Друштва пчелара Мачванског Прњавора, сматра да је Сајам изузетна прилика да се пчелари упознају са најновијим техничким достигнућима у пчеларству, у виду опреме, нечина пчеларења и нових производа.
-Поред меда, прополиса полена, све више се тежи производњи пчелињег отрова. Одржана су и стручна предавања о заштити пчелињег друштва од вароје. То је један од водећих проблема у пчеларству, поред прскања и уништавања пчела отровима. Много кошница у Банату је страдало јер се сунцокретово семе запрашује пестицидом који штити биљку до вршаја. Пчела када дође на цвет сунцокрета угине. Такође и запрашивање шећерне репе, као и канала против комараца доводе до смрти пчела, објаснио је Мијић и навео да ће им сада бити омогућено да електронским путем пријаве тровање пчела инспекторима.
Глигорић и Мијић истичу да се мед сматра производом за почетнике иако највећи број пчелара базира своју производњу на њему. Кажу да се све више пчелара окреће производњи млеча, полена, воска, али и других мање познатих продуката.
-Пчела при уједу лучи једну врсту отрова која је у малим дозама лековита. Међутим, након уједа пчела угине. Да се то не би десило постоји техника узимања пчелињег отрова, а да пчела при том преживи. То се ради помоћу стаклене плоче и струје, пчела покушава да убоде плочу, отров се ту лепи и скида. Он је јако скуп, али и делотворан код доста болести. Код нас је то још увек у зачетку и не постоји ни откупна станица нити лабораторија за испитивање, прича Мијић.
Поред тога објаснили су и да је матични млеч изузетно здрав, а о томе говори чињеница да су пчеле радилице и матице излежене из истих јаја, али да је разлика у томе чиме се хране. Док радилица само један дан једе млеч, матица се њим храни девет дана. Радилица живи од 35 до 40 дана, а матица и до пет година.
Чак је и ваздух из кошница веома здрав, па наводе да у Словенији организују удисање ваздуха из кошница, што је делотворно у лечењу астме и бронхитиса. Глигорић наводи да је Јосип Броз Тито међу првима примењивао ову методу.
Милан Глигорић, председник Друштва пчелара Шапца истакао је да им је поред Дирекције и локална самоуправа увек помагала шта год им је требало. Навео је да је овај сајам нејвећа манифестација коју пчелари у Србији имају. Сајам се састојао из изложбеног и продајног дела са пчеларским производима и опремом.
-Ту се сакупе не само пчелари из целе Србије него и из суседних република. Видимо се, разменимо искуства и увек се вратимо задовољни. Конкретно, имали смо сусрет са пчеларима из Тузле и договорили смо се да ћемо им организовати посету овде, а они нама узвратну тамо. На сајму увек сазнамо нешто ново што касније преносима и пчеларима који нису могли да оду тамо, рекао је Глигорић.
Бранко Мијић, председник Друштва пчелара Мачванског Прњавора, сматра да је Сајам изузетна прилика да се пчелари упознају са најновијим техничким достигнућима у пчеларству, у виду опреме, нечина пчеларења и нових производа.
-Поред меда, прополиса полена, све више се тежи производњи пчелињег отрова. Одржана су и стручна предавања о заштити пчелињег друштва од вароје. То је један од водећих проблема у пчеларству, поред прскања и уништавања пчела отровима. Много кошница у Банату је страдало јер се сунцокретово семе запрашује пестицидом који штити биљку до вршаја. Пчела када дође на цвет сунцокрета угине. Такође и запрашивање шећерне репе, као и канала против комараца доводе до смрти пчела, објаснио је Мијић и навео да ће им сада бити омогућено да електронским путем пријаве тровање пчела инспекторима.
Глигорић и Мијић истичу да се мед сматра производом за почетнике иако највећи број пчелара базира своју производњу на њему. Кажу да се све више пчелара окреће производњи млеча, полена, воска, али и других мање познатих продуката.
-Пчела при уједу лучи једну врсту отрова која је у малим дозама лековита. Међутим, након уједа пчела угине. Да се то не би десило постоји техника узимања пчелињег отрова, а да пчела при том преживи. То се ради помоћу стаклене плоче и струје, пчела покушава да убоде плочу, отров се ту лепи и скида. Он је јако скуп, али и делотворан код доста болести. Код нас је то још увек у зачетку и не постоји ни откупна станица нити лабораторија за испитивање, прича Мијић.
Поред тога објаснили су и да је матични млеч изузетно здрав, а о томе говори чињеница да су пчеле радилице и матице излежене из истих јаја, али да је разлика у томе чиме се хране. Док радилица само један дан једе млеч, матица се њим храни девет дана. Радилица живи од 35 до 40 дана, а матица и до пет година.
Чак је и ваздух из кошница веома здрав, па наводе да у Словенији организују удисање ваздуха из кошница, што је делотворно у лечењу астме и бронхитиса. Глигорић наводи да је Јосип Броз Тито међу првима примењивао ову методу.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
