У ОШ „НАТА ЈЕЛИЧИЋ“ ОДРЖАНА ЕДУКАТИВНА ТРИБИНА НА ТЕМУ ВАСПИТАЊА ДЕЦЕ
ЈАСНЕ ГРАНИЦЕ УЗ ЉУБАВ И ПОШТОВАЊЕ
Родитељство се не учи, истакнуто је прошлог четвртка на едукативној трибини „Васпитни поступци родитеља и њихове последице на развој деце“ одржаној у ОШ „Ната Јеличић“ у оквиру обележавања Дечје недеље. По речима Смиљане Грујић, психолога и психотерапеута из Београда, поједини родитељи васпитавају своје дете имајући у виду васпитне стилове и поступке својих родитеља, док други, незадовољни поступцима својих родитеља иду у другу крајност.
- Веома је важно да родитељи са децом успоставе однос. Врло често се дешава да они покваре тај однос па онда хоће да васпитавају. То је једна од погрешки. Квалитетан однос успоставља се кроз једну реченицу која гласи: „Љубав и границе“. Деци не треба дозволити да раде све што желе нити им испуњавати све жеље, али исто тако не треба их кажњавати и примењивати силу у њиховом васпитању. Суштина је у успостављању граница. Свако треба да зна шта му је задатак. Веома је важно да се тај однос гради уважавањем, ненападањем личности детета. Родитељи треба да савладају неке вештине попут „Технике ЈА говора“ која нпр. каже да треба изоставити добро познато: „Ти си крив“, а употребити: „Ја желим“, „Ја ценим отвореност и искреност“, „Јако ми је важно“, „Јако ми је важно као родитељу, пошто то ценим, да са тобом градим однос искрености и отворености“ и слично. Такође треба да развију вештину емпатског слушања. То значи да умеју а чују дететова осећања и потребе, да чује више од изговорених речи. Због тога се родитељске вештине уче. Томе нас нико није учио али ове технике су веома важне. Чак и да родитељ не развије те вештине врло је битно да уме да саслуша своје дете - истакла је Смиљана Грујић, психолог и психотерапеут са дугогодишњим искуством у раду са родитељима и децом.
Родитељи праве грешку управо због свог страха да ће чути оно што не желе па не дозволе детету да каже шта има. Управо зато је битно саслушати своје дете јер оно је „особа у малом“.
- Али то не значи да треба и да иду из једне крајности у другу. Нити да попуштају, нити да кажњавају. Ако родитељи излазе у сусрет свему што дете жели и испуњавају му сваку жељу, то је нереално јер у животу му не можете обезбедити све оно што жели. Дете онда прецени сопствене могућности и уобрази да може све да добије у животу. Онда се у том обиљу онога што му је родитељ давао некако погуби. Родитељи често говоре „кад нисам имао ја, нека то има моје дете“. То је исто погрешан васпитни стил. Свако време носи неке своје карактеристике, али родитељи не могу оно што они нису имали или постигли надопуњавати својој деци. Главна ствар је да родитељи треба да развијају однос љубави, уважавања, поштовања према свом детету, да разумеју да је дете другачија личност од њих. Све то уз постојеће јасне границе. Не може са дететом да буде друг или другарица. Јасне границе уз љубав и поштовање - додала је Смиљана Грујић.
Како је и сам овогодишњи слоган Дечје недеље био „Подршка породици - најбоља подршка деци“ ово је, по речима школског психолога Слободанке Алексић, педагошког саветника, била одлична прилика да се родитељима помогне у вези одређених дилема када је у питању васпитање деце.
- Родитељи су наши сарадници. У ствари партнери у овом послу образовања и васпитања деце. Они су најважнији у животу деце тако да смо желели да им ове године помогнемо у што бољем сналажењу у улози родитеља. Истовремено да их подржимо и оснажимо јер смо приметили да су, због одређених дилема, забринути, а понекад и уплашени. Добро знамо какав је данашњи темпо живота. Родитељи су понекад по цео дан одсутни јер раде. Неки су остали без посла па се боре за егзистенцију. То су, такође, отежавајући услови који родитељску улогу, која сама по себи није лака, чине још тежом. Радујемо се што су родитељи прихватили и дошли на ову нашу трибину. Циљ нам је да заједно будемо у тој улози васпитања - поручила је Слободанка Алексић.
Овим начином комуникације задовољни су и родитељи који су истакли да овакве трибине треба што чешће организовати.
- Трибина је била врло интересантна и поучна. Гошћа из Београда нам је помогла да на неки начин продремо у душе наше деце и научимо како да остваримо блиску везу са њима. ОШ „Ната Јеличић“ је одлична у комуникацији родитеља и учитеља, наставника и психолога. Мајка сам једног студента, бившег ђака школе, као и другог детета које похађа седми разред. Досадашње исуство, када је у питању сарадња са наставним особљем, је одлично - изјавила је Тања Николић, родитељ.
Од ове школске године у ОШ „Ната Јеличић“ једном месечно организоваће се Дан отворених врата школе како би родитељи на овој групној манифестацији узели веће учешће у васпитању и образовању своје деце.
- Веома је важно да родитељи са децом успоставе однос. Врло често се дешава да они покваре тај однос па онда хоће да васпитавају. То је једна од погрешки. Квалитетан однос успоставља се кроз једну реченицу која гласи: „Љубав и границе“. Деци не треба дозволити да раде све што желе нити им испуњавати све жеље, али исто тако не треба их кажњавати и примењивати силу у њиховом васпитању. Суштина је у успостављању граница. Свако треба да зна шта му је задатак. Веома је важно да се тај однос гради уважавањем, ненападањем личности детета. Родитељи треба да савладају неке вештине попут „Технике ЈА говора“ која нпр. каже да треба изоставити добро познато: „Ти си крив“, а употребити: „Ја желим“, „Ја ценим отвореност и искреност“, „Јако ми је важно“, „Јако ми је важно као родитељу, пошто то ценим, да са тобом градим однос искрености и отворености“ и слично. Такође треба да развију вештину емпатског слушања. То значи да умеју а чују дететова осећања и потребе, да чује више од изговорених речи. Због тога се родитељске вештине уче. Томе нас нико није учио али ове технике су веома важне. Чак и да родитељ не развије те вештине врло је битно да уме да саслуша своје дете - истакла је Смиљана Грујић, психолог и психотерапеут са дугогодишњим искуством у раду са родитељима и децом.
Родитељи праве грешку управо због свог страха да ће чути оно што не желе па не дозволе детету да каже шта има. Управо зато је битно саслушати своје дете јер оно је „особа у малом“.
- Али то не значи да треба и да иду из једне крајности у другу. Нити да попуштају, нити да кажњавају. Ако родитељи излазе у сусрет свему што дете жели и испуњавају му сваку жељу, то је нереално јер у животу му не можете обезбедити све оно што жели. Дете онда прецени сопствене могућности и уобрази да може све да добије у животу. Онда се у том обиљу онога што му је родитељ давао некако погуби. Родитељи често говоре „кад нисам имао ја, нека то има моје дете“. То је исто погрешан васпитни стил. Свако време носи неке своје карактеристике, али родитељи не могу оно што они нису имали или постигли надопуњавати својој деци. Главна ствар је да родитељи треба да развијају однос љубави, уважавања, поштовања према свом детету, да разумеју да је дете другачија личност од њих. Све то уз постојеће јасне границе. Не може са дететом да буде друг или другарица. Јасне границе уз љубав и поштовање - додала је Смиљана Грујић.
Како је и сам овогодишњи слоган Дечје недеље био „Подршка породици - најбоља подршка деци“ ово је, по речима школског психолога Слободанке Алексић, педагошког саветника, била одлична прилика да се родитељима помогне у вези одређених дилема када је у питању васпитање деце.
- Родитељи су наши сарадници. У ствари партнери у овом послу образовања и васпитања деце. Они су најважнији у животу деце тако да смо желели да им ове године помогнемо у што бољем сналажењу у улози родитеља. Истовремено да их подржимо и оснажимо јер смо приметили да су, због одређених дилема, забринути, а понекад и уплашени. Добро знамо какав је данашњи темпо живота. Родитељи су понекад по цео дан одсутни јер раде. Неки су остали без посла па се боре за егзистенцију. То су, такође, отежавајући услови који родитељску улогу, која сама по себи није лака, чине још тежом. Радујемо се што су родитељи прихватили и дошли на ову нашу трибину. Циљ нам је да заједно будемо у тој улози васпитања - поручила је Слободанка Алексић.
Овим начином комуникације задовољни су и родитељи који су истакли да овакве трибине треба што чешће организовати.
- Трибина је била врло интересантна и поучна. Гошћа из Београда нам је помогла да на неки начин продремо у душе наше деце и научимо како да остваримо блиску везу са њима. ОШ „Ната Јеличић“ је одлична у комуникацији родитеља и учитеља, наставника и психолога. Мајка сам једног студента, бившег ђака школе, као и другог детета које похађа седми разред. Досадашње исуство, када је у питању сарадња са наставним особљем, је одлично - изјавила је Тања Николић, родитељ.
Од ове школске године у ОШ „Ната Јеличић“ једном месечно организоваће се Дан отворених врата школе како би родитељи на овој групној манифестацији узели веће учешће у васпитању и образовању своје деце.
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
