СОЛАРНИ ПАНЕЛИ ОСВАЈАЈУ КРОВОВЕ

Све чешће их је могуће видети на крововима различитих објеката. Доста у Мачви. Истина и у овом крају су доминантни уобичајени покривачи кућа али могу се уочити и соларне плоче. Неколико таквих чини “соларно дрво”, монтирано испред зграде основне школе у Богатићу. Назвали су га “Јагодица”. Летос је помпезно пуштено у рад, првенствено као упечатљив предзнак идеје о коришћењу сунчевих зрака за производњу енергије. Данас, на истом месту служи истој сврси. Ученици основне школе “Мика Митровић” ту могу једноставно, прикључењем на одговарајућу утичницу напунити батерије својих мобилних телефона. Популарна “Јагодица” савршено је приступачна свим грађанима.
Примери из праксе
- За Мачване је то још увек непознаница али соларне плоче постепено стижу и на овдашње кровове. За сада их је највише на Фрушкој Гори и то оном мање приступачном терену. Служе за загревање воде или производњу електричне енергије стим што је монтажа првих јефтинија. Раде на бази силицијума и то је углавном увоз из Кине, а век трајања око 25 година, каже Зоран Арсеновић један од чланова тима за реализацију пројекта о прекодринској сарадњи општине Богатић и града Бијељина, на плану коришћења обновљивих извора енергије.
Пројекат је подржан од стране Европске Уније и реализује се успешно.
Мирослав Остојић, власник предузећа Ми Соларфацтопy ДОО из Богатића је уговором са општином Богатић, обезбедио коришћење соларних панела на крововима и они су већ у функцији на више овдашњих објеката. Овако произведену електричну енергију, продаје Електродистрибуцији Србије.
Бранислав Иванковић из Бадовинаца је на крову своје викендице крај Дрине монтирао само једну соларну плочу, а произведену електричну енергију користи за осветљавање просторије. Тако је каже било лакше и једноставније.
Веће коришћење обновљивих извора енергије је стратешко опредељење Републике Србије у области енергетике. На то се Србија као земља кандидат за чланство у Европској Унији обавезала, заједно са испуњењем бројних других услова. Србија је заједно са Босном и Херцеговином и земљама у окружењу ратификовала Уговор о оснивању Енергетске заједнице, који је ступио на снагу 2006. године. Према овом уговору Србија се обавезала да до 2020. године оствари удео обновљивих извора енергије до 27 одсто у укупној бруто фискалној потрошњи, као и да унапреди енергетску ефикасност за девет одсто. С тим су усклађени стари и донети нови закони.
С друге стране и према сведочењу стручњака соларни и други обновљиви извори енергије имају огроман потенцијал у шабачком крају и могу да допринесу развоју локалне привреде кроз привлачење нових инвеститора.
Научна сазнања
Пример из суседства је за размишљање. Годишња енергија глобалног зрачења за подручје општине Богатић је од 1.240 КЊХ/ метар на квадрат до 1.320 КЊХ/ метар на квадрат. Тако се може користити за добијање енергије.
Искуства говоре да употреба соларне енергије има вишеструке предности и интензивно се користи деценијама помоћу соларних колектора и фотонапонских ћелија.
Соларни колектори се користе за загревање санитарне воде, догревање простора и загревање базена. Они се постављају на кровове кућа, под одређеним углом, увек на јужној страни. Данас постоје две врсте соларних колектора: пластични и вакумски са вакумским цевима. Вакумски цевни колектори могу бити и до 30 одсто ефикаснији од пластичних. С друге стране важно је нагласити да вакумски соларни колектори током неколико година, због губитка вакума у цевима знатно губе на својој ефикасности, а и цена им је висока.
Фотонапонске ћелије дирекно претварају енергију сунчевог зрачења у електричну. Ефикасност им је око 15 одсто, а снага произведене електричне енергије пропорционална је интензитету сунчевог зрачења. Један квадратни метар фотонапонских панела може произвести до 150 вати, при идеалним условима, зрачењу од 1.000 вати/метар.