Грађанска иницијатива “Корак”
УРЕЂЕЊЕ БУВЉЕ ПИЈАЦЕ
Термин бувља пијаца води порекло од локације у предграђу Париза на којој су се крајем 19. века окупљали трговци половним стварима. Француско име локације је дословно значило пијаца бува, што је у ствари био шаљиви назив који потиче од популарног веровања да је роба са таквих пијаца пуна ових досадних инсеката.
Временом, овакав начин трговине раширио се свуда по свету. Данас назив бувља пијаца (енг. флеа маркет) на свим континетима означава локацију намењену трговини, на којој се продаје јефтина или половна роба. Продаја на бувљим пијацама варира од породица које продају неколико нежељених ствари из покућства, до комерцијалних погона који укључују велики избор коришћене робе.
На Западу бувља пијаца одавно није место где се окупљају искључиво најсиромашнији слојеви друштва. У САД постоји организација која окупља 1.100 бувљака који преко те врсте тржница обављају промет од преко 30 милијарди долара годишње, а бувљаке годишње посети више од 150 милиона корисника. Американци су одавно постали свесни да бувљаци доприносе државном и локалном развоју привреде и туризма.
Њујоршки и париски бувљаци су изузетне туристичке атракције. Сви велики градови Европе имају своје култне тржнице половних и старих ствари. Чак и Београд покушава да прати светске трендове и на интернет- водичима се већ могу пронаћи предлози за посету бувљацима као туристичким дестинацијама.
Шабац је према неписаној традицији трговину половним стварима сместио уз сточну пијацу на Камичку, популарно названу Бандера. Многим нашим суграђанима бувљак је једини извор прихода, или једино место на којем могу да набаве ствари потребне за живот. О популарном ”сајму моде и технике” писали су сви локални и водећи престонички медији. Оно о чему нису писали, је ружан и нељудски начин на који се смештају и продавци и посетиоци. Неусловна и скучена локација тек од скора је посута ризлом, без инфраструктуре, без чесме на којој можете опрати руке и безбедно попити чашу воде, без пристојног тоалета. Мали простор не задовољава потребе свих који долазе у Шабац. Они који не успеју да уђу у ограђени простор, трговину започињу на недозвољеним локацијама што изазива непрекидне сукобе са комуналним службама. Главни пијачни дан петак је најпосећенији и тада је дозвољено поставити тезге и између улице и ограде сточне пијаце, што смањује паркинг-простор, саобраћај се загушује, пешаци и бициклисти се излажу ризику приликом кретања, а један од главних саобраћајних праваца, која води ка будућој радној зони, је готово неупотребљив.
Као и свака пијаца и бувља задовољава одређене потребе грађана, а граду доноси одређене приходе од закупа и такси. Због тога би било разумно да се повећају капацитети који доносе приходе, али би било и поштено да се створе људски услови за боравак и рад на таквом простору. Због тога ће Грађанска иницијатива КОРАК код градоначелника Шапца покренути иницијативу:
1) Да се за потребе бувље пијаце одреди нова локација која ће просторно задовољавати потребе излагача, или да се постојећа прошири на рачун простора сточне пијаце, чиме би се зауставила продаја робе на недозвољеним местима;
2) Да се локација бувље пијаце уреди према основним стандардима комуналне инфраструктуре са канализационом и водоводном мрежом, које би омогућиле изградњу пристојног јавног тоалета, чесме са водом за пиће и сливничке мреже за атмосферске падавине, а да се сам простор бувље пијаце бетонира или асфалтира;
3) Да се унутар круга сточне пијаце уреди обједињени паркинг за потребе бувље, сточне и ауто-пијаце, како се на улици не би стварале непотребне гужве.
Временом, овакав начин трговине раширио се свуда по свету. Данас назив бувља пијаца (енг. флеа маркет) на свим континетима означава локацију намењену трговини, на којој се продаје јефтина или половна роба. Продаја на бувљим пијацама варира од породица које продају неколико нежељених ствари из покућства, до комерцијалних погона који укључују велики избор коришћене робе.
На Западу бувља пијаца одавно није место где се окупљају искључиво најсиромашнији слојеви друштва. У САД постоји организација која окупља 1.100 бувљака који преко те врсте тржница обављају промет од преко 30 милијарди долара годишње, а бувљаке годишње посети више од 150 милиона корисника. Американци су одавно постали свесни да бувљаци доприносе државном и локалном развоју привреде и туризма.
Њујоршки и париски бувљаци су изузетне туристичке атракције. Сви велики градови Европе имају своје култне тржнице половних и старих ствари. Чак и Београд покушава да прати светске трендове и на интернет- водичима се већ могу пронаћи предлози за посету бувљацима као туристичким дестинацијама.
Шабац је према неписаној традицији трговину половним стварима сместио уз сточну пијацу на Камичку, популарно названу Бандера. Многим нашим суграђанима бувљак је једини извор прихода, или једино место на којем могу да набаве ствари потребне за живот. О популарном ”сајму моде и технике” писали су сви локални и водећи престонички медији. Оно о чему нису писали, је ружан и нељудски начин на који се смештају и продавци и посетиоци. Неусловна и скучена локација тек од скора је посута ризлом, без инфраструктуре, без чесме на којој можете опрати руке и безбедно попити чашу воде, без пристојног тоалета. Мали простор не задовољава потребе свих који долазе у Шабац. Они који не успеју да уђу у ограђени простор, трговину започињу на недозвољеним локацијама што изазива непрекидне сукобе са комуналним службама. Главни пијачни дан петак је најпосећенији и тада је дозвољено поставити тезге и између улице и ограде сточне пијаце, што смањује паркинг-простор, саобраћај се загушује, пешаци и бициклисти се излажу ризику приликом кретања, а један од главних саобраћајних праваца, која води ка будућој радној зони, је готово неупотребљив.
Као и свака пијаца и бувља задовољава одређене потребе грађана, а граду доноси одређене приходе од закупа и такси. Због тога би било разумно да се повећају капацитети који доносе приходе, али би било и поштено да се створе људски услови за боравак и рад на таквом простору. Због тога ће Грађанска иницијатива КОРАК код градоначелника Шапца покренути иницијативу:
1) Да се за потребе бувље пијаце одреди нова локација која ће просторно задовољавати потребе излагача, или да се постојећа прошири на рачун простора сточне пијаце, чиме би се зауставила продаја робе на недозвољеним местима;
2) Да се локација бувље пијаце уреди према основним стандардима комуналне инфраструктуре са канализационом и водоводном мрежом, које би омогућиле изградњу пристојног јавног тоалета, чесме са водом за пиће и сливничке мреже за атмосферске падавине, а да се сам простор бувље пијаце бетонира или асфалтира;
3) Да се унутар круга сточне пијаце уреди обједињени паркинг за потребе бувље, сточне и ауто-пијаце, како се на улици не би стварале непотребне гужве.
Најновији број
18. април 2024.
