100 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ ДИМИТРИЈА ПОПОВИЋА
ЈУНАЧКА СМРТ МИТЕ БАРЈАКТАРА
Ових дана, тачније, 24. октобра, навршава се 100 година од јуначке погибије Димитрија Мите Поповића, заставника српске војске у Првом светском рату. Рођени брат генерала Рада, војничком храброшћу и родољубљем, задивио је и непријатељске, немачке војнике, под командом фон Мекензена.
Мита Поповић је рођен 1883. године у Синошевићу, у једној од најугледнијих фамилија у Србији тог времена. Сва три његова брата били су познати људи: најстарији Марко - агроном, Раде - генерал, и Андрија – пуковник. Мита је завршио четири разреда гимназије, био економ, а једно време и председник општине у Накучанима.
Сва четири брата учествовала су у одбрани Србије, најпре од Аустроугара, на Церу, Гучеву, Мачковом Камену и Колубари, а онда против Немаца, када су, под фелдмаршалом Мекензеном, 1915. године, пробили јуначку одбрану Београда. Мита Поповић био је барјактар дринског дивизијског коњичког пука. У Ћићевцу, 24. октобра, овај пук је немачким војницима пружио жесток отпор, али, с обзиром да су војници били малобројнији и слабије наоружани, полако су попуштали. Када је од целог пука остала тек неколицина, решили су да се предају, да не гину узалуд. Сви, осим заставника Мите Поповића. Он је лагано скинуо дивизијску заставу са копља, пољубио је и обмотао око свог тела. Тада је извадио сабљу из корица, високо је подигао десном руком (у левој је држао официрски пиштољ), и у галопу, на свом риђану, јурнуо на запрепашћене Немце. Када се сасвим приближио првим редовима непријатеља, овај се прибрао и чула се команда: »Пали!« Изрешетан, Мита је, у пуковској застави, пао са коња.
Мекензенови Немци, задивљени херојством српског заставника, и високим схватањем војничке части, пренели су Миту Поповића и сахранили на сред главног трга у Ћићевцу са највећим војничким почастима. Подигли су му и споменик са натписом: “ХИЕР РУХТ ЕИН СЕРБИСЦХЕР ФАХНЕНТРАГЕР” (Овде почива један српски барјактар). После почасног плотуна, немачке трупе су продефиловале поред гроба младог српског заставника, а непријатељска команда је специјалном наредбом показала колико поштује херојско дело српског војника, који је дао пример како се брани отаџбина.
Споменика Мити Поповићу у Ћићевцу више нема. Најпре је његова породица, неколико година после смрти, а по ослобођењу Србије, пренела Митине посмртне остатке у породичну гробницу у порти сеоске цркве у Накучанима, поред Синошевића, где је и данас његов гроб. Сећање на јуначко дело Мите Барјактара чува Спомен-плоча у припрати цркве Светог Саве у Ћићевцу.
Мита Поповић је рођен 1883. године у Синошевићу, у једној од најугледнијих фамилија у Србији тог времена. Сва три његова брата били су познати људи: најстарији Марко - агроном, Раде - генерал, и Андрија – пуковник. Мита је завршио четири разреда гимназије, био економ, а једно време и председник општине у Накучанима.
Сва четири брата учествовала су у одбрани Србије, најпре од Аустроугара, на Церу, Гучеву, Мачковом Камену и Колубари, а онда против Немаца, када су, под фелдмаршалом Мекензеном, 1915. године, пробили јуначку одбрану Београда. Мита Поповић био је барјактар дринског дивизијског коњичког пука. У Ћићевцу, 24. октобра, овај пук је немачким војницима пружио жесток отпор, али, с обзиром да су војници били малобројнији и слабије наоружани, полако су попуштали. Када је од целог пука остала тек неколицина, решили су да се предају, да не гину узалуд. Сви, осим заставника Мите Поповића. Он је лагано скинуо дивизијску заставу са копља, пољубио је и обмотао око свог тела. Тада је извадио сабљу из корица, високо је подигао десном руком (у левој је држао официрски пиштољ), и у галопу, на свом риђану, јурнуо на запрепашћене Немце. Када се сасвим приближио првим редовима непријатеља, овај се прибрао и чула се команда: »Пали!« Изрешетан, Мита је, у пуковској застави, пао са коња.
Мекензенови Немци, задивљени херојством српског заставника, и високим схватањем војничке части, пренели су Миту Поповића и сахранили на сред главног трга у Ћићевцу са највећим војничким почастима. Подигли су му и споменик са натписом: “ХИЕР РУХТ ЕИН СЕРБИСЦХЕР ФАХНЕНТРАГЕР” (Овде почива један српски барјактар). После почасног плотуна, немачке трупе су продефиловале поред гроба младог српског заставника, а непријатељска команда је специјалном наредбом показала колико поштује херојско дело српског војника, који је дао пример како се брани отаџбина.
Споменика Мити Поповићу у Ћићевцу више нема. Најпре је његова породица, неколико година после смрти, а по ослобођењу Србије, пренела Митине посмртне остатке у породичну гробницу у порти сеоске цркве у Накучанима, поред Синошевића, где је и данас његов гроб. Сећање на јуначко дело Мите Барјактара чува Спомен-плоча у припрати цркве Светог Саве у Ћићевцу.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
