У БИБЛИОТЕЦИ ШАБАЧКОЈ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА МАРКА МОЗЕТИЋА „УТОЧИШТЕ“
КЊИЖЕВНИ СЛАЈДОВИ НАШЕ СВАКОДНЕВИЦЕ
У тек отвореној згради Анекса Библиотеке шабачке прошле среде, 14. октобра, одржано је књижевно вече на коме је представљена збирка песама и кратких прича „Уточиште“ Марка Мозетића. Млади Шапчанин, дугогодишњи члан Библиотеке шабачке и полазник радионице „Креативно писање“, некадашњи ученик Шабачке гимназије, а данас студент Факултета техничких наука у Новом Саду, својим првим књижевним првенцем, покушао је и успео да „креативне фрагменте на самој ивици приче, песме у прозном облику“ кроз сажету приповедачку форму преобрази у „неочекивау завршницу на начин како би диктирала драматургија неке позоришне једночинке или сценаристичког предлошког за настајање документарног филма“.
Говорећи о Марковим списатељским почецима Кристина Арсеновић, реализатор радионице „Креативно писање“ рекла је да је Марко био једини млади полазник који је на самом почетку истакао да не жели да постане писац већ да само жели да пише.
- Ова књига је настајала током четири протекле године. Иза тога је све што сам видео, чуо, прочитао и осетио. Што се тиче социјалних тема инспирацију за њих проналазим у новинским чланцима, а што се тиче љубавне поезије и кратких прича, наравно, у лепим девојкама. Понекад ме инспирација посети изненада и тада осетим потребу за писањем. Физиолошку потребу попут потребе за храном, водом, ваздухом, сном. Што се тиче настајања мојих прича и песама рекао бих да оне настају некако стихијски. Зато што имам једну реч, једну реченицу и само наслов који ми представља полазиште и сам не знам где ће то на крају завршити. Имам неку основну идеју али је она негде у подсвести - рекао је између осталог Марко.
Са једанаест година написао је прву песму, а са петнаест прву причу. Тада је и схватио да има дара за писање.
- Мислим да се то десило у осмом разреду када се нисам усудио да прочитам свој домаћи рад на тему „Збогом мојих петнаест година“, али не из неког нерационалног необјашњивог страха него из веома јасног разлога да сам спознао да је то што сам написао једноставно другачије и да због тога нећу бити прихваћен међу осталим људима.
Другачије, а опет тако блиско свима онима који цене добру књижевну реч, у Мозетићевом првенцу могу пронаћи делић себе, времена у коме живимо, али и наде да за књижевност будућности ипак има.
- Ми смо већ отварањем Анекса најавили да је ово зграда која припада младима. Они расту овде у Библиотеци. Велико је задовољство што је Марко Мозетић вечерас представио своју збирку песама и кратких прича и то у друштву својих пријатеља са којима се иначе представљао у Библиотеци што са представом „Ја, човјек“ поводом двеста година од рођења П. П. Његоша, што на „Библишиној рингераји“, што кад смо радили наш сајт за младе „Књигождери“. То није случајно. Од читаоца, од детета до младог човека, студента друге године факултета, младог песника и младог драмског писца - изјавила је Соња Бокун Ђинић, директорка Библиотеке шабачке.
Током вечери у препуној Дворани Винавер могли су се чути стихови и приче Марка Мозетића које су говорили његови пријатељи Марко Рибић и Никола Ђукић уз музичку пратњу Алексе Јовановића на гитари. О сарадњи на драми „Ја, човјек“, која је ушла у ову књигу, говорио је и студент глуме Душан Симић, члан Омладинског позоришта „Вожд“ Мишар.
Марко Мозетић је студент друге године Биомедицинског инжењерства на Факултету техничких наука у Новом Саду. На конкурсу Шабачке гимназије је, још као њен ученик, освојио прву и трећу награду за кратку причу, као и трећу награду за песму. Прича „Море, сан“ објављена је у Књижевном магазину. Добитник је и друге награде на Међународном фестивалу поезије „Душко Трифуновић“.
Свакако, реч је о модерном, даровитом и образованом младом приповедачу чији рукопис у појединим аспектима остварује релацију и са таквим класицима светске књижевности какав је Рејмонд Кено или спорадично реафирмише штимунг Самјуела Бекета. А када је реч о домаћим савременицима Мозетић је на трагу ране прозе Давида Албахарија или једног од наших најмлађих прозних писаца Срђана Срдића. Томислав Маринковић, песник
Говорећи о Марковим списатељским почецима Кристина Арсеновић, реализатор радионице „Креативно писање“ рекла је да је Марко био једини млади полазник који је на самом почетку истакао да не жели да постане писац већ да само жели да пише.
- Ова књига је настајала током четири протекле године. Иза тога је све што сам видео, чуо, прочитао и осетио. Што се тиче социјалних тема инспирацију за њих проналазим у новинским чланцима, а што се тиче љубавне поезије и кратких прича, наравно, у лепим девојкама. Понекад ме инспирација посети изненада и тада осетим потребу за писањем. Физиолошку потребу попут потребе за храном, водом, ваздухом, сном. Што се тиче настајања мојих прича и песама рекао бих да оне настају некако стихијски. Зато што имам једну реч, једну реченицу и само наслов који ми представља полазиште и сам не знам где ће то на крају завршити. Имам неку основну идеју али је она негде у подсвести - рекао је између осталог Марко.
Са једанаест година написао је прву песму, а са петнаест прву причу. Тада је и схватио да има дара за писање.
- Мислим да се то десило у осмом разреду када се нисам усудио да прочитам свој домаћи рад на тему „Збогом мојих петнаест година“, али не из неког нерационалног необјашњивог страха него из веома јасног разлога да сам спознао да је то што сам написао једноставно другачије и да због тога нећу бити прихваћен међу осталим људима.
Другачије, а опет тако блиско свима онима који цене добру књижевну реч, у Мозетићевом првенцу могу пронаћи делић себе, времена у коме живимо, али и наде да за књижевност будућности ипак има.
- Ми смо већ отварањем Анекса најавили да је ово зграда која припада младима. Они расту овде у Библиотеци. Велико је задовољство што је Марко Мозетић вечерас представио своју збирку песама и кратких прича и то у друштву својих пријатеља са којима се иначе представљао у Библиотеци што са представом „Ја, човјек“ поводом двеста година од рођења П. П. Његоша, што на „Библишиној рингераји“, што кад смо радили наш сајт за младе „Књигождери“. То није случајно. Од читаоца, од детета до младог човека, студента друге године факултета, младог песника и младог драмског писца - изјавила је Соња Бокун Ђинић, директорка Библиотеке шабачке.
Током вечери у препуној Дворани Винавер могли су се чути стихови и приче Марка Мозетића које су говорили његови пријатељи Марко Рибић и Никола Ђукић уз музичку пратњу Алексе Јовановића на гитари. О сарадњи на драми „Ја, човјек“, која је ушла у ову књигу, говорио је и студент глуме Душан Симић, члан Омладинског позоришта „Вожд“ Мишар.
Марко Мозетић је студент друге године Биомедицинског инжењерства на Факултету техничких наука у Новом Саду. На конкурсу Шабачке гимназије је, још као њен ученик, освојио прву и трећу награду за кратку причу, као и трећу награду за песму. Прича „Море, сан“ објављена је у Књижевном магазину. Добитник је и друге награде на Међународном фестивалу поезије „Душко Трифуновић“.
Свакако, реч је о модерном, даровитом и образованом младом приповедачу чији рукопис у појединим аспектима остварује релацију и са таквим класицима светске књижевности какав је Рејмонд Кено или спорадично реафирмише штимунг Самјуела Бекета. А када је реч о домаћим савременицима Мозетић је на трагу ране прозе Давида Албахарија или једног од наших најмлађих прозних писаца Срђана Срдића. Томислав Маринковић, песник
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
