ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ
СВАТОВИ ПРЕ ЖЕТЕЛАЦА
Избори “лебде у ваздуху”, а ратари муку муче да обезбеде дизел гориво за бербу кукуруза и сетву пшенице. Свадбена весеља не изостају
Летимичан поглед, ове јесени, 2015. године на шабачка и околна поља, указује да је доста неузораних њива, неубраног кукуруза и незасејане пшенице. Ратари са којима смо разговарали беспомоћно шире руке. Неки покушавају да се као и увек сами снађу. Тренутно је то много тешко.
О разлозима
Прво, радознали посматрач, размишља да су лоше временске прилике ( дуг кишни период ) одгодиле улазак тешких машина у њиве, како би “покупиле”, овогодишњи знатно мањи род “жутог злата”, који је доминантан на пољима. Убрзо потом ситуација се мало променила. Киша је престала, а на једном броју њива ратари су се “размилели”. Ужурбано “скидају”род кукуруза, обрађују њиве и сеју пшеницу али таквих случајева је мало. Жетелачка песма у јесен, одавно се не чује, а ове године ни претерани “хор” трактора. Нису честе ни препуне приколице свежег кукуруза са којих испадају жути клипови дуж пута. Истина и пољски путеви нису као раније, препуни рупа, устајале воде и блата али ни приколице не “стењу”, под великим теретом. Напротив, често полупразне тутње мачванским, пошљунченим пољским путевима. Поједини ратари су се прерачунали.
- За сваки случај на њиву сам дотерао три приколице, да ако затреба не јурим кући по нову. Неће комбајниста да чека на мојој њиви. Обично жури мада то овога пута није случај. Комшије и други посматрачи, већ су ми рекли да три приколице на овој великој њиви неће бити пуне. Истина, и ја сам тако размишљао, а ево и практичног одговора. Принос је упола мањи у односу на прошлу годину, каже један бркајлија у шеширу, беспомоћно ширећи руке, уверен да је свему “кумовала” овогодишња суша.
- За моје потребе ће бити. Ипак, лепше је кад више роди. Човек је некако срећнији, веселији, мада рачунице ту нема. Знају то сви. Није непознато ни онима у држави али бадава. Дуготрајна суша нам је ове године „убрала“бар 30 одсто усева, додаје он журећи како каже да што пре “ослободи” и припреми њиву за сетву пшенице.
Овај посао споро одмиче. Тако се као мора намеће и друго размишљање. Све гласнији је и разговор, који се може чути испред сеоских продавница и откупних станица млека да је криза “закуцала” и на врата ратара. Жале се. Њихови производи на челу са товним свињама су све јефтинији, а с друге стране цена сетвеног репро- материјала, папрена.
- Нема народ новца ни за бензин. Чекају као “озебло сунце” обећане државне субвенције за земљу али оне никако да стигну, а ево прошло је скоро пола године од летошње исплате оним првим, који су успели да предају уредно попуњене захтеве. Они су и добили оних шест хиљада динара по хектару и новац вероватно већ потрошили, коментаришу они окупљени испред сеоских продавница.
Заиста, чекање се одужило. Многи ратари немају новца ни за гориво, а кукуруз још на њиви. Пшеница незасејана.
Повртари се труде да што пре покупе плодове јесени са њива, како их не би “убрао” неки изненадни, јачи мраз, а хладније време већ прети.
За свадбе се нађе
И једни и други, речју сви се надају богатијој наредној јесени, а у овој и ако “посној”, свадбе и политичка “препуцавања” не изостају. Активисти различитих партија, већ су кренули са пропагандом од куће до куће. Носе неке “поклончиће” у кесицама и слаткоречиво убеђују домаћине да баш њима треба да укажу своје поверење.
Избори се очекују, а дугачки редови аутомобила, најразличитијих марки, окићених српском заставом и цвећем, на чијем челу су младенци, предухитрили су тракторе и приколице с почетка ове приче и уз велику буку коју производе сирене, спорије него обично у дугој колони пролазе асфалтним друмовима. Ко од знатижељних посматрача налакћених најчешће на сопствене ограде има среће, можда и види младенце. Они старији, као себи кроз браду коментаришу да је у њихово време било транспарентније и лепше.
- Младенци су обавезно били у свеже нагланцаним фијакерима које су најчешће вукли “накинђурени” вранци и дорати. И остале свате је било могуће лакше препознати у бројним запрежним колима, каже једна бака и с жаљењем констатује да се време променило.
Летимичан поглед, ове јесени, 2015. године на шабачка и околна поља, указује да је доста неузораних њива, неубраног кукуруза и незасејане пшенице. Ратари са којима смо разговарали беспомоћно шире руке. Неки покушавају да се као и увек сами снађу. Тренутно је то много тешко.
О разлозима
Прво, радознали посматрач, размишља да су лоше временске прилике ( дуг кишни период ) одгодиле улазак тешких машина у њиве, како би “покупиле”, овогодишњи знатно мањи род “жутог злата”, који је доминантан на пољима. Убрзо потом ситуација се мало променила. Киша је престала, а на једном броју њива ратари су се “размилели”. Ужурбано “скидају”род кукуруза, обрађују њиве и сеју пшеницу али таквих случајева је мало. Жетелачка песма у јесен, одавно се не чује, а ове године ни претерани “хор” трактора. Нису честе ни препуне приколице свежег кукуруза са којих испадају жути клипови дуж пута. Истина и пољски путеви нису као раније, препуни рупа, устајале воде и блата али ни приколице не “стењу”, под великим теретом. Напротив, често полупразне тутње мачванским, пошљунченим пољским путевима. Поједини ратари су се прерачунали.
- За сваки случај на њиву сам дотерао три приколице, да ако затреба не јурим кући по нову. Неће комбајниста да чека на мојој њиви. Обично жури мада то овога пута није случај. Комшије и други посматрачи, већ су ми рекли да три приколице на овој великој њиви неће бити пуне. Истина, и ја сам тако размишљао, а ево и практичног одговора. Принос је упола мањи у односу на прошлу годину, каже један бркајлија у шеширу, беспомоћно ширећи руке, уверен да је свему “кумовала” овогодишња суша.
- За моје потребе ће бити. Ипак, лепше је кад више роди. Човек је некако срећнији, веселији, мада рачунице ту нема. Знају то сви. Није непознато ни онима у држави али бадава. Дуготрајна суша нам је ове године „убрала“бар 30 одсто усева, додаје он журећи како каже да што пре “ослободи” и припреми њиву за сетву пшенице.
Овај посао споро одмиче. Тако се као мора намеће и друго размишљање. Све гласнији је и разговор, који се може чути испред сеоских продавница и откупних станица млека да је криза “закуцала” и на врата ратара. Жале се. Њихови производи на челу са товним свињама су све јефтинији, а с друге стране цена сетвеног репро- материјала, папрена.
- Нема народ новца ни за бензин. Чекају као “озебло сунце” обећане државне субвенције за земљу али оне никако да стигну, а ево прошло је скоро пола године од летошње исплате оним првим, који су успели да предају уредно попуњене захтеве. Они су и добили оних шест хиљада динара по хектару и новац вероватно већ потрошили, коментаришу они окупљени испред сеоских продавница.
Заиста, чекање се одужило. Многи ратари немају новца ни за гориво, а кукуруз још на њиви. Пшеница незасејана.
Повртари се труде да што пре покупе плодове јесени са њива, како их не би “убрао” неки изненадни, јачи мраз, а хладније време већ прети.
За свадбе се нађе
И једни и други, речју сви се надају богатијој наредној јесени, а у овој и ако “посној”, свадбе и политичка “препуцавања” не изостају. Активисти различитих партија, већ су кренули са пропагандом од куће до куће. Носе неке “поклончиће” у кесицама и слаткоречиво убеђују домаћине да баш њима треба да укажу своје поверење.
Избори се очекују, а дугачки редови аутомобила, најразличитијих марки, окићених српском заставом и цвећем, на чијем челу су младенци, предухитрили су тракторе и приколице с почетка ове приче и уз велику буку коју производе сирене, спорије него обично у дугој колони пролазе асфалтним друмовима. Ко од знатижељних посматрача налакћених најчешће на сопствене ограде има среће, можда и види младенце. Они старији, као себи кроз браду коментаришу да је у њихово време било транспарентније и лепше.
- Младенци су обавезно били у свеже нагланцаним фијакерима које су најчешће вукли “накинђурени” вранци и дорати. И остале свате је било могуће лакше препознати у бројним запрежним колима, каже једна бака и с жаљењем констатује да се време променило.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
