СВЕДОК КРВАВОГ ВРЕМЕНА

Представници Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, Завода за заштиту споменика културе Ваљево, Градске управе града Шапца и власници прошле среде, 21. октобра, обишли објекат из 1930. године где се према сведочењу Миодрага Мила Вујића, учесника Крвавог марша, на једном зиду налази слика коју су насликали Јевреји
Подигнут 1930. године с првобитном намером да буде винарија објекат у Улици Јанка Веселиновића 7, познатији као Стари млин винарског трговца Јанка Вукосављевића, данас је само неми сведок немилих догађај почетком Другог светског рата. За више од петсто Јевреја из „Кладовског транспорта“, који су били део избегличке групе од преко хиљаду избеглица из Аустрије, Немачке и Пољске, на путу ка Палестини Шабац је пружио уточиште. Стари млин тако је постао привремено пребивалиште породицама и појединцима све од 1941. године када их Немци пребацују у Јеврејски логор на Сави. Мало њих је успело да стигне до Палестине док су они мање срећни завршили у Крвавом маршу. Мушкарци су стрељани у Засавици, а жене и деца, у јануару 1942. после одласка по највећој зими на Сајмиште у Београду, угушени у злогласним душегубкама.
Сведок догађаја из 1940. године Миодраг Миле Вујић, тада четрнаестогодишњак, прошле среде, приликом обиласка објекта представника Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, Завода за заштиту споменика културе Ваљево и Градске управе града Шапца, често је долазио у Стари млин како би се дружио са децом избеглом пред нацистичким погромом.
- Све памтим. Сећам се Меламедове деце. Био је шнајдер. Друговали смо као деца. Није то лепо ни за подсећање. Страшна времена. Потресно. На зиду је била слика коју су нацртали Јевреји. У првом плану налазила се покидана решетка, док је у позадини представљена Обећана земља. Када су их отерали на стратиште Немци су ту слику 1941. године прекречили. Мора да још постоји испод слоја фарбе - тврди деведесетогодишњи Миле.
Постојање поменуте слике је један од разлога посете и обиласка Старог млина који би, ако се докаже њено постојање, ускоро могао постати непокретно културно добро.
- Намера града, односно иницијатива која је покренута пре више година, била је да се овај објекат заштити. Он је сада у завршној фази. Стручњаци из Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда даће завршну реч. После тога остаје последњи корак, верификација у Влади Републике Србије, чиме ће објекат добити статус непокретног културног добра. Од датума проглашења за непокретно културно добро објекат ће имати имати правно-физичку заштиту. Надам се да ће Стари млин добити свој нови живот и неку намену која ће бити на понос свих грађана Шапца - изјавио је Дејан Живановић из Одељења за друштвене делатности.
Стари млин, површине око 1.500 квадрата са подрумом, приземљем и два спрата, последњи пут је реконструисан 1964. године. Користило га је Трговинско предузеће „НАМА“ као складиште текстила. Данас руиниран и запуштен бледа је слика некадашњег наменског објекта.
Према незваничним информацијама представници Реубличког завода за заштиту споменика културе Београд и Завода за заштиту споменика културе Ваљево нису пронашли слику коју су иза себе оставили Јевреји логораши. Простор на којем постоје индиције да се налазило дело у неколико наврата је преграђиван тако да је утврђено постојање нових просторија. Сматра се да је набачен бар још један слој малтера што захтева компликованији поступак откривања слике.