БЕЗ КОСОВА НЕМА СРБИЈЕ

На Косову су 1389. године постављени темељи српске нације. Прича о страдалничком народу, који утеху за своју константну патњу и честе политички непромишљене потезе налази у идеји о “узвишеном вечном животу“ дуга је већ више од шест векова.
Косовски бој, као историјски догађај, означио је почетак српског вишевековног страдања. Док је, са друге стране, косовски мит, у многоме допринео очувању српске националне свести у току петстотина година дугог ропства.
Пуки случај или незаустављиви точак судбине, условили су да овај датум постане временска одредница пресудних момената и новије српске историје. На Видовдан 1914. десио се Сарајевски атентат, Версајски споразум потписан је 1919. а две године касније донет је Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Двадесет осми јун 1948. остаће запамћен по резолуцији ИБ, док је, 1989. на Газиместану обележена је 600. годишњица од Косовског боја приликом које је Слободан Милошевић одржао чувени говор. Годину дана касније усвојени су амандмани на устав Хрватске, којима Срби више нису конститутивни народ у тој земљи, а по други пут Видовданска дешавања су везана за име Слободана Милошевића 2001. године. На овај дан бивши председник Србије изручен је хашком трибуналу.
Косовско питање и даље је отворено. После небројено жртава, његово решавање се са бојног пренело на политичко поље. Једанаест година након што је српска војска, и највећи део српског народа, напустио “колевку верског и националног идентитета“ став Србије је да битка још није у потпуности изгубљена.