ОД ЈАНКА ЈАНКУ

Венци и цвеће на гроб омиљеног мачванског писца, а испред сеоске школе откривена његова биста и плоча посвећена првом овдашњем учитељу Петру Радосавкићу. Награда за историјски роман с именом Јанка Веселиновића, додељена по први пут, Јанку Вујиновићу, књижевнику из Лешнице за дело “О храсту”. Богат културно-уметнички програм
Питомо мачванско село Глоговац које у школи поред осталог има две музејске поставке, једна посвећена Јанку Веселиновићу и друга Милораду Панићу Сурепу, било је протекле недеље домаћин манифестације “Дани Јанка Веселиновића”, коју је иницирао Културно-образовни центар Богатић и Удружење књижевника Србије, уз свесрдну помоћ месне заједнице Глоговац и Скупштине општине Богатић. Они су заједно, реализујући помен на 110. годишњицу од Јанкове смрти дали велики допринос обнављању сећања на знаменитог књижевника, који је највећи део свог, иначе кратког животног века провео у овом селу.
Прво је служена литургија у сеоској цркви, где је пре једног века службовао прота Милош, отац Јанка Веселиновића, а потом положени венци и цвеће на његов гроб.
На краткој свечаности, одржаној испред школе ( одељење из Црне Баре, која носи име Јанка Веселиновића ) откривена је биста признатом књижевнику и спомен плоча посвећена првом глоговачком учитељу Петру Радосавкићу. Потом је у дворишту између школе и цркве изведен богат културно-забавни програм по сценарију Милована Прокића, пензионисаног просветног радника, текстописца и композитора из Дубља.
Обраћајући се присутнима, владика шабачки Лаврентије је поред осталог рекао да га посебно надахњује и инспирише Јанкова личност.
- Он је посебно присутан у мојој души, нагласио је владика Лаврентије, издвајајући Јанка у односу на друге великане српске књижевности, као писца несвакидашње топлине, ненадмашног приповедача равнице, чије књиге радо чита, скоро као Свето писмо.
Председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, подсећајући на 1905. годину, када се Јанко упокојио рекао је да од истог дана постоји и Удружење књижевника Србије, чији је Веселиновић био иницијатор.
- Млади имају данас на кога да се угледају, рекао је Андрић дајући подршку овој манифестацији, која чува од заборава дело великана књижевности. О томе најбоље сведоче његове бројне књиге, од којих је најпознатији роман “Хајдук Станко” и данас највише објављивани у историји српске књижевности.
Све присутне поздравио је председник општине Богатић Ненад Бесеровац.
Песму “Пролеће у Мачви”, одрецитовао је аутор Иван Лолић. Књижевни аналитичари Гордана Влаховић и Душан Стојановић, анализирајући Јанково дело указали су да је неправедно избачено из школске лектире, а сви се слажу да ту неправду према Јанку треба што пре исправити.
Химну о мачванском и српском великану књижевности под називом “Многе приче испричао” по тексту Гордане Сташић, компоновао је и приредио за извођење Милован Прокић, а извео Перко Илић уз пратњу Мачванског хора, под управом Ивана Радовановића. Исти певач је извео још неколико Јанкових омиљених песама, као и Предраг Дрезгић, наставник музике и познати интерпретатор народног мелоса из Дубља, који је наступио са чувеном песмом Милована Прокића “Дрино студена”. Са импровизоване бине у двришту испред цркве с једне и школе с друге стране, одјекивало је “Баш испред нашег села липа је мирисала”, а недалеко даље видели су се млади изданци из старог стабла липе под којим се често Јанко одмарао.
“Дубљански звуци”, једна од најбољих певачких група изворних народних песама, певали су „Род родиле жуте крушке“, а сплет игара из Мачве, који је приредио Милош Симић, уметнички руководилац фолклорног ансамбла “Ђидо” из Богатића, извео је истоимени састав, који успешно представља Мачву и општину Богатић, где год да се појави.
На предлог Удружења књижевника Србије по први пут је уведена књижевна награда са именом Јанко Веселиновић за најбољи историјски роман. Њу је овог пута специјални жири под председниковањем песника Љубомира Ћорилића доделио Јанку Вујиновићу, књижевнику из Лешнице за роман “ О храсту”.
- То је заправо потресна прича о судбини Српског народа. Радња је смештена у Јадру и на Церу.
Јанко апсулутно заслужује овакву награду, без обзира што се с тим мало и закаснило. Надам се да ће се о историјском роману више писати и коментарисати у будуће, рекао је између осталог Љубомир Ћорилић, образлажући одлуку жирија на чијем је био челу.
Успешан оранизатор манифестације био је организациони одбор на челу са директором КОЦ Богатић Иваном Радовановићем.