ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ – ШАБАЦ
ЈОШ ЈЕДНА ШАБАЧКА ПРВИНА
Завод за јавно здравље Шабац, обележио је 94 године од настанка претече ове установе - прве Бактериолошке станице у Србији. Конференцији у сали „Кристал“ хотела „Слобода“, присуствовали су директор Института за јавно здравље, начелник Мачванског управног округа, народни посланици, заменик градоначелника града Шапца, представници локалних самоуправа, директори здравствених установа Мачванског округа, завода за јавно здравље Србије, јавних предузећа, удружења и организација.
- Живимо у веома тешком времену, оптерећени многим проблемима на глобалном и локалном нивоу. Ратови, климатске промене, миграције, економска криза, сиромаштво, болести – све то погађа читаву заједницу. Због тога смо позвали све структуре из општина Мачванског округа, из локалних самоуправа и јавних предузећа, да се заједно суочимо са недаћама и пронађемо начин како да их решимо, изјавила је др Милијана Поповић, директорица ЗЗЈЗ Шабац.
Основана 1921. године у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Бактериолошка станица у Шапцу је прва у Србији. Такве станице постојале су у Осијеку, Загребу, Дубровнику и Скопљу.
- Драго ми је што прослављамо 94 године од прве Бактериолошке станице у Србији, која је основана у Шапцу, што је једна од првина, а ми волимо да се поносимо да смо град првина. Овакве манифестације су потребне да схватимо колико је јавно здравље важно, не само у ванредним околностима, као у време поплава које су нас задесиле. Подржавамо напоре директорице и свих запослених да скрену пажњу пре свега на превенцију, рекао је заменик градоначелника Немања Пајић.
У стручном делу говорили су Јасминка Смаилагић, начелница у Сектору за промене Републичког хидрометеоролошког завода, проф. др Ненад Фејзић, декан на Ветеринарском факултету Сарајево, проф. др Бранислав Тиодоровић, директор Института за јавно здавље Ниш, прим. др Анте Цвитковић, равнатељ Завода за јавно здравље Бродско-посавске жупаније Славонски Брод и Радмила Златић Сибиновић из Завода за биоциде Београд.
Између осталог, било је речи о климатским променама и њиховом утицају на еко системе и здравље људи.
- Оно што највише утиче на наше здравље а тиче се климатских промена јесу нагле смене топлих и хладних периода, много дужи и интензивнији топлотни таласи који су нарочито неповољни за наше здравље у току летњег периода кад и иначе имамо високе температуре. Републички хидрометеоролошки завод даје прогнозу за наредни период од пет, десет дана и три месеца, вероватноћу топлотних и хладних таласа. Због тога смо у сарадњи са Батутом направили препоруке како би се требало понашати у појединим временским ситуацијама које подразумевају опрезност, рекла је Јасминка Смаилагић.
О утицају климатских промена на особине вектора као преносиоца заразних болести, говорила је Радмила Златић Сибиновић - Климатске промене могу да утичу и на живе организме, повишена температура и већа количина падавина утиче на њихово станиште. Добијамо већи број генерација, убрзава се њихов циклус развића, на пример, комарци и крпељи узимају већи број крвних оброка и самим тим, постоји већа могућност за пренос инфективног материјала. Мора се стално надзирати због могућности да неке врсте које до сада нису овде биле пређу код нас, као што постоје случајеви у Италији и Грчкој – појавиле су се нове врсте комараца. Дакле, стални надзор и контрола вектора и здравља становништва требало би да буду редовне.
Болест западног Нила спада у векторске болести која је код нас регистрована пре три године. Према речима др прим. Анта Цвитковића, прекогранична сарадња је важна и кад су у питању различите болести као што је вирус западног Нила, као и код еколошких инцидената и временских непогода.
Миграције су, између осталог, важне и са аспекта јавног здравља. Према речима др Драгана Илића, директора Батута, за сада не постоје озбиљне претње у вези са заразним болестима - Немамо великих разлога за забринутост наших грађана, јер мигранти долазе са простора где не постоје неке егзотичне болести које би могли донети овде. Оно што је потребно, то је непосредна помоћ и подршка онима који имају хроничне болести, као и деци и трудницама, сви они имају подједнака права на здравствену заштиту као и наши грађани.
- Живимо у веома тешком времену, оптерећени многим проблемима на глобалном и локалном нивоу. Ратови, климатске промене, миграције, економска криза, сиромаштво, болести – све то погађа читаву заједницу. Због тога смо позвали све структуре из општина Мачванског округа, из локалних самоуправа и јавних предузећа, да се заједно суочимо са недаћама и пронађемо начин како да их решимо, изјавила је др Милијана Поповић, директорица ЗЗЈЗ Шабац.
Основана 1921. године у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Бактериолошка станица у Шапцу је прва у Србији. Такве станице постојале су у Осијеку, Загребу, Дубровнику и Скопљу.
- Драго ми је што прослављамо 94 године од прве Бактериолошке станице у Србији, која је основана у Шапцу, што је једна од првина, а ми волимо да се поносимо да смо град првина. Овакве манифестације су потребне да схватимо колико је јавно здравље важно, не само у ванредним околностима, као у време поплава које су нас задесиле. Подржавамо напоре директорице и свих запослених да скрену пажњу пре свега на превенцију, рекао је заменик градоначелника Немања Пајић.
У стручном делу говорили су Јасминка Смаилагић, начелница у Сектору за промене Републичког хидрометеоролошког завода, проф. др Ненад Фејзић, декан на Ветеринарском факултету Сарајево, проф. др Бранислав Тиодоровић, директор Института за јавно здавље Ниш, прим. др Анте Цвитковић, равнатељ Завода за јавно здравље Бродско-посавске жупаније Славонски Брод и Радмила Златић Сибиновић из Завода за биоциде Београд.
Између осталог, било је речи о климатским променама и њиховом утицају на еко системе и здравље људи.
- Оно што највише утиче на наше здравље а тиче се климатских промена јесу нагле смене топлих и хладних периода, много дужи и интензивнији топлотни таласи који су нарочито неповољни за наше здравље у току летњег периода кад и иначе имамо високе температуре. Републички хидрометеоролошки завод даје прогнозу за наредни период од пет, десет дана и три месеца, вероватноћу топлотних и хладних таласа. Због тога смо у сарадњи са Батутом направили препоруке како би се требало понашати у појединим временским ситуацијама које подразумевају опрезност, рекла је Јасминка Смаилагић.
О утицају климатских промена на особине вектора као преносиоца заразних болести, говорила је Радмила Златић Сибиновић - Климатске промене могу да утичу и на живе организме, повишена температура и већа количина падавина утиче на њихово станиште. Добијамо већи број генерација, убрзава се њихов циклус развића, на пример, комарци и крпељи узимају већи број крвних оброка и самим тим, постоји већа могућност за пренос инфективног материјала. Мора се стално надзирати због могућности да неке врсте које до сада нису овде биле пређу код нас, као што постоје случајеви у Италији и Грчкој – појавиле су се нове врсте комараца. Дакле, стални надзор и контрола вектора и здравља становништва требало би да буду редовне.
Болест западног Нила спада у векторске болести која је код нас регистрована пре три године. Према речима др прим. Анта Цвитковића, прекогранична сарадња је важна и кад су у питању различите болести као што је вирус западног Нила, као и код еколошких инцидената и временских непогода.
Миграције су, између осталог, важне и са аспекта јавног здравља. Према речима др Драгана Илића, директора Батута, за сада не постоје озбиљне претње у вези са заразним болестима - Немамо великих разлога за забринутост наших грађана, јер мигранти долазе са простора где не постоје неке егзотичне болести које би могли донети овде. Оно што је потребно, то је непосредна помоћ и подршка онима који имају хроничне болести, као и деци и трудницама, сви они имају подједнака права на здравствену заштиту као и наши грађани.
М.Филиповић
Најновији број
18. април 2024.
