СТИХОВИ УЗ ЗАГРЉАЈ КЊИГЕ

У кући Ђуре Јакшића у Београду, протеклог петка, шабачка песникиња Смиљка Јовановић, представила је свој публицистички рад, поетске и прозне записе. Београдска публика је имала прилику да чује одабране текстове из Монографије ДСРИ “Карађорђе” и “Драгутин Лазаревић Цакан – атлетски првак Балкана”, стихове из збирке поезије “Песме” и прозне записе из рукописа.
- Драго ми је што сам осетила позитивну размену између мене и публике. Занимљиво је да Ђурина кућа није била популарна за његовог живота, због сиромаштва, ретко се ко нашао да му пружи руку и да му помогне, а данас важи за један од реномираних простора за књижевно уметничке сусрете, каже Јовановићева и додаје да и данас постоји много Ђура које не примећујемо, јер, “људи се не мењају”.
Београдској публици, Смиљка је позната са поетских сусрета “Поезија Стенка”, које се одржавају у истоименом ресторану. Наши суграђани ће ускоро имати прилику да присуствују промоцији Монографије о Цакану, коју је финансирао град Шабац.
“Стихови Смиљке Јовановић се читају уз загрљај књиге у којој су положене. Њена поезија је матерњи језик. То се осети сваком пором и свим чулима, када се њене песме читају наглас. Њен језик је отмен и посебан, а опет толико српски да српскији не може бити, ни по форми, ни по садржини. Било да пише кроз риме, било да је у прозаидама или у слободном стиху, подједнако поји читаоца лепотом, ритмом који је уједначен, али не монотон”.
Гордана Влајић