КЉУЧ СВЕГА ЈЕ ЗНАЊЕ

Прво радно место му је било у Агроиндустријском комбинату „Шабац“, где је од 1979. године радио у сектору за развој. За помоћника директора фабрике шећера у изградњи именован је 1982. године, а 1986. постаје члан пословодног одбора тог, тада гиганта у аграру. Каријера Петра Лончара, дипломираног економисте, ишла је узлазном путањом јер је по њему аграр тада био много организованији. С годинама и искуством постао је један од водећих познавалаца агрокомплекса у Србији, а у Шапцу је био начелник за ту област али и први директор Дирекције за пољопривреду. И данас тврди да је АИК „Шабац“, била моћна организација, највећи пољопривредни комбинат јужно од Саве и Дунава, у Србији, простирао се у четири општине, Шабац, Богатић, Владимирци и Коцељева, имао 18 великих предузећа, око седам и по хиљада запослених и углавном је своје планове везао за даљу финализацију пољопривредних производа са овог подручја. Тако се и осамдесетих година родила идеја о прављењу агроиндустријске зоне, данас под назиовм Северозападна, где су тих година подигнути значајни капацитети, Млекара, Хладњача, Фабрика сточне хране, Семенарство и Фабрика шећера, највећа инвестиција у коју се тада много полагало.
Тих и других развојних програма као и падова у области аграра овог краја, Петар Лончар, данас члан Градског већа задужен за пољопривреду и саобраћај, сећа се са жаљењем.