БОГДАН ОБАДИЋ, СТУДЕНТ МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ, ФОТОГРАФ, БАРМЕН
ТРИ У ЈЕДНОМ
Идеја је основ свега. Да ли ће она бити приказана кроз светлост на објективу, кроз нови рецепт, или неки формалан доказ у математици, мање је битно. ироламо Кардано, италијански математичар из ЏВИ века, своју књигу из алгебре у којој је извео формулу за решење кубне једначине назвао је „Велика уметност“. Одатле је све ово чиме се бавим само један покушај како изразити целог себе
Било да је у питању математичка формула, фотографија или коктели за Шапчанина Богдана Обадића то је прави микс „три у један“ различитих интересовања. За природне науке, математику и физику заинтересовао се још у основној школи тако да нису изостала ни такмичења. Током школовања у Шабачкој гимназији она су се проширила и на хемију којом се пар година бавио и у Петници. На крају се ипак одлучио за математику па се тако по матурирању уписује на Математички факултет у Београду, смер Статистика, актуарска и финансијска математика. Некако, крајем основношколског образовања, заинтересовао се и за фотографију и то сасвим случајно.
- елео сам да направим разгледнице града Шапца, па кад сам отишао код Војкана да израдим фотографије, он је рекао да су одличне, што је тада на мене оставило велики утисак. Коју годину касније сам добио и свој први прави фотоапарат - почиње причу Богдан.
Класичне фотоапарате пре пар година заменио је мобилним телефоном који у савременом друштву заузима све већи примат међу младима.
- На глобалном нивоу камера мобилног телефона све више постаје заступљена у уметничкој фотографији. Одржавају се изложбе, а постоје чак и књиге фотографија направљених телефоном. У вечитој борби „Канона“ и „Никона“ ја навијам за „Никон“. Због своје компактности дајем предност мирролесс фотоапаратима. У студијској фотографији и при слабом осветљењу мобилни телефони не могу много да ураде, али у осталим аспектима фотографије дају прилично солидне резултате.
Цвеће, инсекти, чак уобичајени кућни предмети, остају забележени кроз уметничку визуру младог Шапчанина који воли да експериментише са перспективама и облицима трудећи се, како сам каже, да „више пажње посвети целокупном доживљају, него ли самом субјекту“.
- Све оно што не могу да видим голим оком привлачи моју пажњу. На пример, то може бити неки макро кадар, неки удаљени део пејзажа, или нека апстрактна сенка на зиду. Докле год је поглед на свет другачији од уобичајеног, он ће привлачити пажњу и будити машту у оку посматрача, а тада ће га терати на размишљање. Прилично исти ефекат који се добија при првом сусрету са неком математичком теоријом.
Пажњу других, из угла посматрача, привукла је и његова изложба „Ван фокуса“ одржана у галерији „Петак“ у Београду од 12. до 19. новембра.
- Циљ изложбе је био да истражи естетику и симболизам кроз апстрактну фотографију. Променом перспективе и фокуса се може нарушити и форма и облик субјекта до те мере да сам субјекат престаје да буде неопходан. Стога је свака интерпретација дела ван мог фокуса и као таква је остављена посматрачу.
Колико подједнако воли и математику и фотографију сведочи чињеница да је почетком године целу ноћ пред колоквијум сређивао фотографије за један међународни конкурс. На крају је оцењен, на основу фотографије „Поглед у небо с качкетом на глави“ као тринаести рангирани аутор апстрактне и експерименталне фотографије у Србији, под патронатом Фото савеза Србије, Фото савеза Америке и ФИАП (Федератион Интернатионале де лжАрт Пхотограпхиљуе). Почетком наредне године очекује га учешће на групној изложби у Београду, а у плану му је да се посвети уличној и социјалној фотографији. „Нека тајна веза“ између математике и фотографије прелила се и на посао бармена у коме проналази задовољство иако је рад са људима, поготова са пијанима, често веома стресан.
- Задовољство је угостити и услужити некога храном и пићем. То је једно интимно искуство, које ствара многа познанства. После довољно времена ће гост постати и редован гост, стога се мени и дан данас на улици јављају особе које сам служио пре пет или шест година.
Умешност у справљању коктела показао је на такмичењима, а уметност слушања животних прича за баром чак и једног хотела у Калифорнији.
- Људи воле да ми приђу и причају приче. То је саставни део посла. Свако ко ради са људима, или се бави јавним послом, мора да буде на неки начин и психолог. Неки људи посећују барове искључиво због пића, а неки зато што желе да попричају. Легенда каже да ћете најбољи разговор у животу водити са странцем, а бар је одлично место за то. Када сам живео у Калифорнији, радио сам у једном хотелу где је било заказано венчање, и деси се да млада побегне. Младожења није хтео да изађе из собе цео дан, али младожењин отац је дошао код мене, испричао ми целу животну причу и упитао ме шта бих ја радио на његовом месту. Није знао како да утеши сина. То ми је вероватно био најтежи дан на послу икада.
Учили су га да је најбољи коктел онај који се теби свиди. Укуси су ипак различити. Најчешће се траже већ добро познати, класични коктели, као нпр., Мојито, Маргарита, Лонг Исланд Ице Теа, Маи-Таи, Цуба Либре. „Тропска фузија“ је један од његових коктела.
- На барменским такмичењима учествује се искључиво са сопственим рецептима. Такође, гости воле да пробају ексклузивне рецепте. Имао сам једног госта који не пије алкохол, али много воли коктеле, па је тражио да смислим нов коктел за њега, и толико му се свидео да је редовно долазио и наручивао свој коктел. За „Тропску фузију“ од састојака је потребно 6 цл сока од поморанџе, 6 цл сока од ананаса, 1 цл сока од бруснице, 1 цл гренадин сирупа и 2 цл сока од лимуна.
Неостварена жеља му је да има свој брод и буде поморац, али и да се опроба као писац. За сада има само једну написану кратку причу. У плану му је да посети Кину јер је Далеки исток на овим просторима још увек велика непознаница. До тада његов брод плови узбурканим студентским водама, новим фотографским искуствима и слатко-горким коктелским маштаријама.
Математика развија слободу мишљења
Фотографија ми помаже да успоставим баланс у току дана. За добар коктел је најбитнији баланс киселог и слатког, па исто тако колико год времена проведем бавећи се математиком, толико времена се трудим да проведем бавећи се фотографијом
Добар бармен треба да зна шта гост жели да пије пре него што гост седне за бар
Било да је у питању математичка формула, фотографија или коктели за Шапчанина Богдана Обадића то је прави микс „три у један“ различитих интересовања. За природне науке, математику и физику заинтересовао се још у основној школи тако да нису изостала ни такмичења. Током школовања у Шабачкој гимназији она су се проширила и на хемију којом се пар година бавио и у Петници. На крају се ипак одлучио за математику па се тако по матурирању уписује на Математички факултет у Београду, смер Статистика, актуарска и финансијска математика. Некако, крајем основношколског образовања, заинтересовао се и за фотографију и то сасвим случајно.
- елео сам да направим разгледнице града Шапца, па кад сам отишао код Војкана да израдим фотографије, он је рекао да су одличне, што је тада на мене оставило велики утисак. Коју годину касније сам добио и свој први прави фотоапарат - почиње причу Богдан.
Класичне фотоапарате пре пар година заменио је мобилним телефоном који у савременом друштву заузима све већи примат међу младима.
- На глобалном нивоу камера мобилног телефона све више постаје заступљена у уметничкој фотографији. Одржавају се изложбе, а постоје чак и књиге фотографија направљених телефоном. У вечитој борби „Канона“ и „Никона“ ја навијам за „Никон“. Због своје компактности дајем предност мирролесс фотоапаратима. У студијској фотографији и при слабом осветљењу мобилни телефони не могу много да ураде, али у осталим аспектима фотографије дају прилично солидне резултате.
Цвеће, инсекти, чак уобичајени кућни предмети, остају забележени кроз уметничку визуру младог Шапчанина који воли да експериментише са перспективама и облицима трудећи се, како сам каже, да „више пажње посвети целокупном доживљају, него ли самом субјекту“.
- Све оно што не могу да видим голим оком привлачи моју пажњу. На пример, то може бити неки макро кадар, неки удаљени део пејзажа, или нека апстрактна сенка на зиду. Докле год је поглед на свет другачији од уобичајеног, он ће привлачити пажњу и будити машту у оку посматрача, а тада ће га терати на размишљање. Прилично исти ефекат који се добија при првом сусрету са неком математичком теоријом.
Пажњу других, из угла посматрача, привукла је и његова изложба „Ван фокуса“ одржана у галерији „Петак“ у Београду од 12. до 19. новембра.
- Циљ изложбе је био да истражи естетику и симболизам кроз апстрактну фотографију. Променом перспективе и фокуса се може нарушити и форма и облик субјекта до те мере да сам субјекат престаје да буде неопходан. Стога је свака интерпретација дела ван мог фокуса и као таква је остављена посматрачу.
Колико подједнако воли и математику и фотографију сведочи чињеница да је почетком године целу ноћ пред колоквијум сређивао фотографије за један међународни конкурс. На крају је оцењен, на основу фотографије „Поглед у небо с качкетом на глави“ као тринаести рангирани аутор апстрактне и експерименталне фотографије у Србији, под патронатом Фото савеза Србије, Фото савеза Америке и ФИАП (Федератион Интернатионале де лжАрт Пхотограпхиљуе). Почетком наредне године очекује га учешће на групној изложби у Београду, а у плану му је да се посвети уличној и социјалној фотографији. „Нека тајна веза“ између математике и фотографије прелила се и на посао бармена у коме проналази задовољство иако је рад са људима, поготова са пијанима, често веома стресан.
- Задовољство је угостити и услужити некога храном и пићем. То је једно интимно искуство, које ствара многа познанства. После довољно времена ће гост постати и редован гост, стога се мени и дан данас на улици јављају особе које сам служио пре пет или шест година.
Умешност у справљању коктела показао је на такмичењима, а уметност слушања животних прича за баром чак и једног хотела у Калифорнији.
- Људи воле да ми приђу и причају приче. То је саставни део посла. Свако ко ради са људима, или се бави јавним послом, мора да буде на неки начин и психолог. Неки људи посећују барове искључиво због пића, а неки зато што желе да попричају. Легенда каже да ћете најбољи разговор у животу водити са странцем, а бар је одлично место за то. Када сам живео у Калифорнији, радио сам у једном хотелу где је било заказано венчање, и деси се да млада побегне. Младожења није хтео да изађе из собе цео дан, али младожењин отац је дошао код мене, испричао ми целу животну причу и упитао ме шта бих ја радио на његовом месту. Није знао како да утеши сина. То ми је вероватно био најтежи дан на послу икада.
Учили су га да је најбољи коктел онај који се теби свиди. Укуси су ипак различити. Најчешће се траже већ добро познати, класични коктели, као нпр., Мојито, Маргарита, Лонг Исланд Ице Теа, Маи-Таи, Цуба Либре. „Тропска фузија“ је један од његових коктела.
- На барменским такмичењима учествује се искључиво са сопственим рецептима. Такође, гости воле да пробају ексклузивне рецепте. Имао сам једног госта који не пије алкохол, али много воли коктеле, па је тражио да смислим нов коктел за њега, и толико му се свидео да је редовно долазио и наручивао свој коктел. За „Тропску фузију“ од састојака је потребно 6 цл сока од поморанџе, 6 цл сока од ананаса, 1 цл сока од бруснице, 1 цл гренадин сирупа и 2 цл сока од лимуна.
Неостварена жеља му је да има свој брод и буде поморац, али и да се опроба као писац. За сада има само једну написану кратку причу. У плану му је да посети Кину јер је Далеки исток на овим просторима још увек велика непознаница. До тада његов брод плови узбурканим студентским водама, новим фотографским искуствима и слатко-горким коктелским маштаријама.
Математика развија слободу мишљења
Фотографија ми помаже да успоставим баланс у току дана. За добар коктел је најбитнији баланс киселог и слатког, па исто тако колико год времена проведем бавећи се математиком, толико времена се трудим да проведем бавећи се фотографијом
Добар бармен треба да зна шта гост жели да пије пре него што гост седне за бар
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
