МИЛАН ПАНТЕЛИЋ ОВОГОДИШЊИ ДОБИТНИК ПРВЕ НАГРАДЕ НА ОКТОБАРСКОМ ЛИКОВНОМ САЛОНУ У ШАПЦУ
ПОРТРЕТ У ПОСТМОДЕРНОМ ДОБУ
Завичајне корене не заборавља. Мачванин и Црнобарац, дипломирао је 2010. године на Факултету примењених уметности у Београду, а од 2013. ради на предмету сликарске технике. Припрема докторат. Има више самосталних изложби од Шапца, Рашке, Ниша до Београда и Ковина
Милан Пантелић, самостални ликовни уметник из Црне Баре, долази после плејаде мачванских сликара који су стварали и стварају под великим утицајем родоначелника мачванске сликарске школе, почившег Милића од Мачве.
Млади Пантелић својом појавом уноси знатне новине у мачванско сликарство и примењену уметност, мада су завичајни корени и код њега дубоки. Својеврстан дар за ликовни израз постојао је код њега још у сеоској основној школи. Уметнички је стасао уз помоћ наставника ликовне културе у Богатићу Драгана Ђаковића. Милан не изоставља ни допринос земљака Вите Јуришића али се сада труди да у сликарству ствара нешто сасвим друго.
Школу за уметничке занате у Шапцу завршио је 2005. године. На Факултету примењених уметности дипломирао 2010. у класи професора Ратка Лолића и Слободана Ђуричића. Данас ради на истом факултету, где предаје сликарске технике 1.2.3. и припрема докторат.
На почетку овог разговора за “Глас Подриња” са задовољством истиче да је Шабац град његовог озбиљнијег ликовног школовања. Прва награда Народног музеја на традиционалном Октобарском салону, најдража му је до сада.
Шта представља првонаграђени рад “Паковање портрета 3” и како га доживљавате ?
- То је једна од 17 слика формата од 200 пута 100 до 300 пута 150 центиметара. Оне ће чинити и моју поставку изложбе, као докторски рад, планиране за 2017. годину.
У данашње време слика из поља сликарства, изгубила је на значењу у односу на доба када је имала повлашћену позицију изражавања основних унутрашњих процеса самог аутора. Изражавање у оквиру сликарског платна, његових физичких димензија и сликовне концепције, скрајнути су како намерним нарушавањем установљених правила, експериментисањем и стварањем “хибрида” различитих форми, тако и израдом слика у другим медијима који условљавају проширење појма ликовне уметности на појам визуелне уметности. У оквиру савремене визуелне праксе уметници све више користе слику других медија, попут фотографија, видеа, анимације како би изразили своје искуство, од опсервације стварности до уроњености у субјективну имагинацију.
Представљена слика на овој изложби истовремено се ослања на традиционалне концепте сликарског изражавања и при том, тематиком на потрошачки карактер као главну особину савременог човека.
Каква је у том случају дата улога портрету?
- Портрету као уметничкој форми дата је улога носиоца размене значења смисла и вредности, метафизичког, властитог израза стварности и уметника. Портрети говоре о двострукој природи човека о истовременој потреби за укљученошћу и отуђеношћу, истовременој конфронтацији и резигнираности.
На крају да ли Октобарски салон у шабачком музеју оправдава своје дуго постојање?
- Шабачки Октобарски салон најстарији је у Србији. Дуга традиција датира у 1954. годину, када је све почело. Током неколико деценија постојања, више стотина излагача је имало част да се представи на овој престижној изложби. Она свакако представља најзначајнији ликовни догађај у овом делу Србије. Треба похвалити Народни музеј у Шапцу који успешно негује традицију Октобарског салона. Сваке године комисију за селекцију радова чине еминентни људи и добри познаваоци ликовне сцене у Србији. На конкурс 59. Октобарског салона у Шапцу, приспело је 186 радова, а специјални жири доделио је четири награде. Велика ми је част да је у таквој конкуренцији мој рад “Паковање портрета 3” победио.
Милан Пантелић, самостални ликовни уметник из Црне Баре, долази после плејаде мачванских сликара који су стварали и стварају под великим утицајем родоначелника мачванске сликарске школе, почившег Милића од Мачве.
Млади Пантелић својом појавом уноси знатне новине у мачванско сликарство и примењену уметност, мада су завичајни корени и код њега дубоки. Својеврстан дар за ликовни израз постојао је код њега још у сеоској основној школи. Уметнички је стасао уз помоћ наставника ликовне културе у Богатићу Драгана Ђаковића. Милан не изоставља ни допринос земљака Вите Јуришића али се сада труди да у сликарству ствара нешто сасвим друго.
Школу за уметничке занате у Шапцу завршио је 2005. године. На Факултету примењених уметности дипломирао 2010. у класи професора Ратка Лолића и Слободана Ђуричића. Данас ради на истом факултету, где предаје сликарске технике 1.2.3. и припрема докторат.
На почетку овог разговора за “Глас Подриња” са задовољством истиче да је Шабац град његовог озбиљнијег ликовног школовања. Прва награда Народног музеја на традиционалном Октобарском салону, најдража му је до сада.
Шта представља првонаграђени рад “Паковање портрета 3” и како га доживљавате ?
- То је једна од 17 слика формата од 200 пута 100 до 300 пута 150 центиметара. Оне ће чинити и моју поставку изложбе, као докторски рад, планиране за 2017. годину.
У данашње време слика из поља сликарства, изгубила је на значењу у односу на доба када је имала повлашћену позицију изражавања основних унутрашњих процеса самог аутора. Изражавање у оквиру сликарског платна, његових физичких димензија и сликовне концепције, скрајнути су како намерним нарушавањем установљених правила, експериментисањем и стварањем “хибрида” различитих форми, тако и израдом слика у другим медијима који условљавају проширење појма ликовне уметности на појам визуелне уметности. У оквиру савремене визуелне праксе уметници све више користе слику других медија, попут фотографија, видеа, анимације како би изразили своје искуство, од опсервације стварности до уроњености у субјективну имагинацију.
Представљена слика на овој изложби истовремено се ослања на традиционалне концепте сликарског изражавања и при том, тематиком на потрошачки карактер као главну особину савременог човека.
Каква је у том случају дата улога портрету?
- Портрету као уметничкој форми дата је улога носиоца размене значења смисла и вредности, метафизичког, властитог израза стварности и уметника. Портрети говоре о двострукој природи човека о истовременој потреби за укљученошћу и отуђеношћу, истовременој конфронтацији и резигнираности.
На крају да ли Октобарски салон у шабачком музеју оправдава своје дуго постојање?
- Шабачки Октобарски салон најстарији је у Србији. Дуга традиција датира у 1954. годину, када је све почело. Током неколико деценија постојања, више стотина излагача је имало част да се представи на овој престижној изложби. Она свакако представља најзначајнији ликовни догађај у овом делу Србије. Треба похвалити Народни музеј у Шапцу који успешно негује традицију Октобарског салона. Сваке године комисију за селекцију радова чине еминентни људи и добри познаваоци ликовне сцене у Србији. На конкурс 59. Октобарског салона у Шапцу, приспело је 186 радова, а специјални жири доделио је четири награде. Велика ми је част да је у таквој конкуренцији мој рад “Паковање портрета 3” победио.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
