СВЕТИ ЧУДОТВОРАЦ МИРЛИКИЈСКИ

Свети Никола је рођен у граду Патара у Малој Азији, на обали Средоземног мора, у време римског цара Валеријана. Још као дечак, показивао је необичне душевне дарове. Када је одрастао и школовао се, његов стриц, архиепископ, рукоположио га је за свештеника града Мира. Када су Николи умрли родитељи, Теофан и Нона, који су били веома богати, он је разделио своје наследство сиротима. По смрти његовог стрица, епископи и свештеници из Ликијске области, изабрали су га за новог архиепископа, јер је био највреднији и најтачнији у извршавању дужности. Као архиепископ, Никола је поучавао народ у вери, саветовао, обилазио болесне, откупљивао сужње и пуштао на слободу, жалосне тешио, а грешне исправљао. У време гоњења хришћана под царем Диоклецијаном, Никола је провео у тамници много година, све док на престо није дошао цар Константин, када се вратио на своју архиепископску столицу.
Никола је чудотворио и за свога земног живота, а по упокојењу, 19. децембра 345. године, хришћани су добили свог заступника пред Богом.
Када су, у 11. веку Турци освојили град Мир, Свети Никола се у сну јавио неком свештенику и рекао му да премести његове мошти у Бари. Тако се и догодило, мошти Светитељеве су пренете у Бари 22. маја у цркву Светог Јована Претече, а после три године у храм који је саграђен у Његову част.
Као што су од паганских богова улогу господара грома Срби предали Светом Илији, тако су улогу господара мора дали Светом Николи, јер је Он многе бродаре од невремена спасао. На дан Светог Николе, сви морепловци су у 4 сата поподне бацали сидро у знак поштовања према овом Светитељу и отпочињали славље, а пловидбу настављали следећег дана.