МАГЛОВИТИ ПУТ ТАЛЕНАТА

Јурећи, како сама каже, „оригиналност, необичност, идеал љубави, који је данас заборављен“, Шапчанка Дајана Лазаревић, студент четврте године Филолошког факултета Универзитета у Београду, успела је да на само себи својствен начин створи право мало прозно дело о људима са несвакидашњим талентима.
Прича смештена у Институт на Старој планини прати главну јунакињу Татјану Лаковић која је у потрази за животним одговорима и сопственим индентитетом заогрнутим магловитим могућностима сопствене личности. Зато и не чуди што је млада ауторка своје прво дело назвала „Магловити пут талената – Тијана (први део)“. Проблематизујући појам странца до крајне границе кроз ову необичну причу испуњену парапсихолошким могућностима јунака попут коришћења астралне пројекције, телепортације, видовитости, беле и црне магије, и слично, остаје верна својој првобитној идеји у којој су људи ипак само људи. Смртни, добри или зли, талентовани или не, захваљујући ауторки поседују чар реалности, промишљања о животу, љубави и смрти, силама светлости и таме. „Нисам желела да им одузмем људскост“, напомиње Дајана у предговору свога романа.
И управо та људскост, која лако може да се изгуби под налетом мрачних сила, зависти, немогућности да се до циља и остварења сопствених жеља стигне на једини, исправан начин, овај роман чине посебним. Уводећи мотив односа између професора и ученика, Николаја Калиновског и Татјане Лаковић, који су своју сродност душе пронашли међусобно се сањајући и телепатски преносећи своје мисли, доноси причу о непремостивости година, части изнад живота, љубави као недостижног идеала, држања сопствених принципа и правила.
Сањајући пролеће, које је за главну јунакињу асоцијација на прву љубав, истовремено сања савршени свет у коме би сви били сложни, једнаки и срећни. Управо као и ауторка ове приче која каже: „Питајте неког младића или девојку шта зна о части. Ја сам питала. Нисам се разочарала, јер нисам ни очекивала да ће знати нешто о томе! Част, поверење, чекање, права љубав – тако мали, заиста мали број људи зна шта стварно значи! Ето, за мене кажу да сам старомодна. Не буним се. Не желим да будем „у тренду“!“
Управо својим прозним првенцем Дајана Лазаревић доказује да су могућности, када су у питању млади писци, велике. Довољно је само заронити у себе, сопствено биће, и кренути магловитим путем талената који и није тако магловит када се зна шта се хоће. Одговор је увек негде тамо иако на крају овог првог дела стоји: „Одговора није било. Чак ни хука ветра. Само мирис јабуке у цвату, који је долазио са свих страна и мутио јој разум. Затворила је очи. Осећала је како њене груди и коса цветају цветом јабуке. Руке су јој листале, прсти цветали. Кад би затворила очи, увек би видела пролеће. И видела би њега. Његово нежно лице ју је чекало са друге стране разума. Он је увек био ту, за њу. Њему је могла све да каже. И он је слушао и тешио је. Плео је беле цветове у њену дугу косу. Пружао јој је сјајну, црвену јабуку...“
Дајана Лазаревић рођена је 12. марта 1993. године у Шапцу. По завршетку Шабачке гимназије уписује се на Филолошки факултет Универзитета у Београду где је тренутно четврта година. Објавила је три збирке песама: „Кроз простор и време“, 2011, „Стазе звезданог бескраја“, 2012. и „Странац“, 2014. Роман првенац „Магловити пут талената“ објављен 2015. у издању КИЗ Центар из Београда. Од 2012. године заступљена је у књижевним штампаним и електронским часописима, зборницима поезије. Вишеструко награђивана за своју поезију коју пише на српском, енглеском, руском и белоруском језику. Током 2015. године превела је бајке са руског на српски језик, као и песме са белоруског на српски језик у часопису „Авлија“.