Инфо

24. децембар 2015.24. дец 2015.
ПРАЗНИЦИ И ОБИЧАЈИ УОЧИ БОЖИЋА

ПОРОДИЧНЕ СВЕТКОВИНЕ

Иако је Васкрс највећи хришћански празник, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују обичајима, који недеље пред Божић чине најлепшим и најсвечанијим периодом у целој календарској години. То је изражено у краткој народној здравици и молитви: “Дај Боже здравља и весеља овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!”
Детинци
У трећу недељу пред Божић слави се овај празник. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан, канап или обичан, дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, док се другим делом канап завеже за сто или столицу. Везивање симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се вредновати само оно што је човек добро у свом животу учинио.
Материце
Ово је највећи хришћански празник мајки и жена који се празнује у другу недељу пред Божић. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад “завежу” своју мајку, честитају јој празник, а она им подели поклоне, и на тај начин се „дреши“. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима. Овај празник се у новије време свечано прославља и при нашим храмовима, нарочито по градовима. Негде се организује посета болници, нарочито Дечјим одељењима, где се деци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.
Оци или Очеви
Овај празник се празнује у прву недељу пред Божић. Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, а ови им се „дреше“ поклонима, исто као и мајке.
Оци, Материце и Детинци су породични празници, који доприносе јачању породице, слози и разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих.
Туциндан
На два дана пред Божић, 5. јануара, празнује се Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница „тукла“ – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире. Зато је овај дан назван Туциндан.
За печеницу се обично коље прасе или јагње, а неко припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице, остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. На Туциндан, по народном веровању, децу „не ваља“ тући, јер ће целе године “бити неваљала”.
Бадњи дан
Дан уочи Божића зове се Бадњи дан. Назив је добио по бадњаку, који се тога дана сече и уноси у кућу. Рано ујутру, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се печеница. Жене месе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.
Бадњак
Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво (у неким крајевима, јелово или борово), које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Пре изласка сунца, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Када одабере одговарајуће дрво, окрене се истоку, три пута прекрсти, помене Бога, своју славу и празник, узима секиру у руке и засеца бадњак са источне стране. По народном веровању, дрво се мора посећи са три снажна ударца, оно што секира не пресече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем). Води се рачуна да дрво падне директно на земљу, не сме се зауставити на неком дрвету. Кад се бадњак донесе, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече. Бадњак симболизује оно дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио, а наговештава и дрво Крста Христовог.
Бадње вече
Бадње вече практично спаја Бадњи дан и Божић. Увече, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеницу на ражњу обично носе двојица између себе, а један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: „Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!“ Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина зобом и пшеницом, одговарајући: „Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“ Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњи дан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило.
Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, колико да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља поред шпорета или пећи и одмах се једно дрво ломи. После бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају исто као кад се уносио бадњак и печеница. Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчке, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.
Вечера у очи Божића
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар „Рождество твоје...“, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.
М.Ф.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa