Инфо

24. децембар 2015.24. дец 2015.
УРЕДНИЦА ДОПИСНИШТВА РТС У ШАПЦУ, ТАЊА ДИМИТРИЋ МИЈАИЛОВИЋ

ДВАДЕСЕТ ЧЕТИРИ ЧАСА У ПРИПРАВНОСТИ

Награде дођу само као нека врста личне сатисфакције, потврда да си одрадио нешто добро. Бити новинар дописник националног медија у локалу значи живети а не обављати своју професију. Највеће умеће је од компликоване ствари направити једноставну реченицу
Колико је шабачки огранак РТС успешан у обављању своје делатности сведочи чињеница да не прође ни једна година а да дописништво не освоји неку од значајних „еснафских“ признања. Последње у низу је међународна Годишња медијска награда за толеранцију за прилог новинарке Тање Димитрић Мијаиловић под називом „Шабачки ђаци из Кине“. Оно што ову причу чини додатно особеном је податак да је у мору негативности, ипак, реч о примеру добре праксе поштовања различитости.
-Да нисмо толико лоши колико други причају о нама сведочи пример ђака Кинеза из ОШ„Јанко Веселиновић“ у Шапцу. Њих двоје, који су ове године дошли у седми разред нису знали ни речи српског, али уз помоћ својих шабачких другара одлично напредују. Наиме, седмаци из „Јанкове“ школе не само да су успели да превазиђу почетне различитости, у чему им је олакшавајућа околност чињеница да већ од првог разреда у својим клупама имају ђака Кинеза, већ се искрено труде да новим другарима са другог континента, друге расе и културе што више олакшају живот у Шапцу и помогну да што брже савладају језик – истиче ауторка прилога Тања Димитрић Мијаиловић.
Уредница Дописништва РТС у Шапцу, Тања Димитрић Мијаиловић, у протеклих четврт века, колико је у новинарству, иза себе има велики број награда, „дане и дане“ објављеног материјала, али када погледа у назад, каже да се ни једно признање посебно не издваја од осталих, као што ни једној причи не би дала епитет „специјално драга“, јер је свака од њих обележила неки део телевизијске каријере.
- Оно што прво треба нагласити када су награде за телевизијске прилоге у питању је чињеница да је то признање за целу екипу. Телевизија није један човек, већ тимски рад. Односно, оно што званично дође као признање појединцу, реално се односи на целу дописничку екипу којој тај појединац припада – објашњава Димитрић Мијаиловић, и додаје.
- Данас, за новинаре, награда дође само као нека врста личне сатисфакције. Само потврда да си нешто одрадио добро, без материјалних „подстицаја“ као у неким другим професијама. Ни једну не могу посебно да издвојим, увек су долазиле и обележиле неки период који је мени због нечега лично био посебан. Исто је и са објављеним причама. Ни за једну не могу да кажем да ми је специјално драга, јер је свака била печат неког дела моје каријере.
Када је о каријери реч, кључ успешности по речима уреднице Дописништва РТС у Шапцу лежи пре свега у посвећености послу. Недвосмисленој преданости која од вас тражи да будете двадесет четири часа у приправности.
- Када си дописник за неки национални медиј, у овом случају за РТС, ти не можеш само да „будеш„ новинар, већ мораш да живиш новинарски начин живота. У преводу, мораш бити 24 часа „онлине“. При томе, мораш одлично познавати локалне прилике и све сегменте живота. Од расподеле буџета до фамилијарних односа, јер тек кад уђеш у сваку пору онога што чини једну заједницу или појаву, можеш добити комплетну информацију и из ње извући најважније. Ту лежи највеће умеће нашег посла: од компликоване ствари направити једноставну реченицу. Тачну, недвосмислену, сваком разумљиву. И при свему томе не смеш имати ни мало „путера на глави“, јер ћеш у сваком другом случају имати „затезну ноту“ типа да ли нешто да објавиш или не- објашњава Димитрић Мијаиловић.
Као неког ко је у нашем „занату“ обележио претходну годину, за крај смо питали колегиницу са националних медија по чему ће јој 2015. остати препознатљива на државном, а по чему на локалном нивоу?
- Мигрантска криза на европском нивоу. Но у вези са њом, не могу да се не запитам зашто неко није обратио такву пажњу и када су људи са ратно угрожених подручја бежали у Србију. Тада никог није интересовало које је то ратно подручје и зашто Срби беже. Са каквим се проблемима суочавамо. Сада када имамо сиријску избегличку кризу сви су се напрасито сетили да постоје ратно угрожена подручја и људи који одатле беже. Искрено ми је жао тих људи, али по мени је питање избеглица у Србији много важније него избеглице из Сирије којима се даје толики значај.
Што се тиче локала, најлепша вест је да је током 2015. године рођено више беба него претходне. Када шетамо градом оно што видимо су сређеније улице, нови трг, базен, а оно што не видимо то су наши празни новчаници. Па се надам да ће нам неке наредне године постати препознатљиве по бољем животном стандарду – закључује Тања Димитрић Мијаиловић.
Данас, за новинаре, награда дође само као нека врста личне сатисфакције. Само потврда да си нешто одрадио добро, без материјалних „подстицаја“ као у неким другим професијама.
Оно што прво треба нагласити када су награде за телевизијске прилоге у питању је чињеница да је то признање за целу екипу. Телевизија није један човек, већ тимски рад.
Мигрантска криза на европском нивоу. Но у вези са њом, не могу да се не запитам зашто неко није обратио такву пажњу и када су људи са ратно угрожених подручја бежали у Србију.
У меЂувремену јоШ једна награда
До закључења овог броја, дописништво РТС у Шапцу је добило још једно признање. Реч је о традиционалном “Прес витезу” за прилог Тање Димитрић Мијаиловић “Живот на граници”.
Т.Трифковић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa