Инфо

22. јул 2010.22. јул 2010.
КРСТА АВРАМОВИЋ ““ НЕКАД И САД

ПОНОСАН НА СВОЈ РАДНИ ВЕК

У серији текстова “Где су, шта раде“, „Глас Подриња“ доноси приче о људима који су својом делатношћу допринели развоју овог краја
Од сеоског до радничког активисте, секретара Комунистичке омладине до члана Извршног бироа Централног комитета Савеза Комуниста Југославије, од акцијаша и радничког комесара до директора “Зорке“ и председника Синдиката Србије, од младића из Каменице, маленог села у Јадру, до средовечног пензионера који данас мирно живи своју осамдесет трећу годину. С поносом се сећа онога што је радио и урадио, ведрог духа и здравог размишљања, и данас памти све значајне датуме, не заборавља партијске другове, воли своју породицу и жали што се све “ово издешавало са Србијом“.
Није се либио сеоских послова, у бројној родитељској породици, ни копања за пругу Брчко-Бановићи, ни рада у руднику Зајача, Зворничкој хидроелектрани, „Вискози“, Комитету, Покрету горана као и Скупштини Србије, чији је потпредседник био.
Крста Аврамовић, човек кога је животни и радни пут носио кроз разна искуства и искушења, а опет, остао доследан младалачким идејама и сада каже “немам чега да се стидим“.
Разговор за “Глас Подриња“ смо почели питањем како да га ословљавамо, господине или друже Крста.
- Друже - гласио је одговор и појашњење - зато што сам цео мој живот провео у том односу, увек смо се тако ословљавали, а да ме неко зове господине на то нисам навикао. Највећи број оних са којима се срећем ословаљавамо се са друже.
Виђате се са друговима?
- И сада, који су живи, наравно. Срећемо се, разговарамо и о прошлости и о садашњости.
И ми баш то хоћемо, са вама, о прошлости и садашњости.
Рођен сам у селу Каменица, у Јадру испод Цера, 1928. године. Ту сам завршио основну школу, био сам одличан ђак и имао жељу да идем у Гимназију, међутим родитељи нису могли да ме издржавају. Била је то бројна фамилија, гледано по садашњим стандардима средња породица, оно што је некада па и тада била задруга, деда, баба, и три сина, њихове жене, и укупно дванаесторо деце. Имали смо доста стоке и довољно земље, па као деца нисмо никад желели меса и млека, нисмо оскудевали тако да смо детињство провели задовољни. Да није било рата. Четрдесет прве године мој отац се упише у партизане, тад је било уписивање у партизане или четнике, отишао до Шапца да добије оружје, и после сукоба четника и партизана по ослобођењу Шапца све који нису имали оружје вратили су кући па ће их звати кад буде требало. Отац је после био у Народноослободилачком одбору, старији брат у КНОЈ-у а ја сам био организатор омладинске организације у селу, па кад су формиране организације УСАОЈ и СКОЈ, ја сам био секретар скојевске групе и секретар омладине.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa