ИНТЕРВЈУ СА ПРЕДСЕДНИКОМ ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА ДУШАНОМ ИЛИНЧИЋЕМ
КЉУЧ УСПЕХА СУ ЈАСНА ВИЗИЈА И ПРЕДАН РАД
Сигуран сам да идемо у добром правцу и да свако од нас може да да свој допринос како би нам свима било боље, каже председник општине Коцељева
Каква је била 2015. година из угла председника општине Коцељева?
- Била је развојна у сваком погледу. У целој општини урађено је доста тога и доста тога се ради чак и сада када није грађевинска сезона. У овом тренутку имамо два велика градилишта а једно од њих је изградња трансфер станице на постојећој депонији. Реч је о директној донацији Холандске Владе. Овај пројекат нам омогућава да санирамо и постојећу депонију која је вишедеценијски проблем Коцељеве и посебно њених мештана који живе у непосредној близини ове локације. Потпуну реализацију очекујемо у току наредне године. Друго градилиште је пешачки мост на Тамнави у Коцељеви.
Вероватно ћете остати упамћени као најмлађи председник општине за време чијег мандата је изграђено или реконструисано највише мостова.
- Три моста су изграђена у потпуности а у току је и изградња четвртог. Све што је урађено и што ће се урадити остаје управо грађанима на коришћење за комуникацију, промет роба и услуга. Урађен је мост на магистралном путу Шабац-Ваљево као и у Дружетићу и у Љутицама. Сви ови мостови били су порушени у току прошлогодишњих мајских поплава. Ту нам је република доста помогла. Ја јесам можда председник за време чијег мандата се највише ради у овој општини али ја морам да подсетим да је то све плод дугогодишњег рада и стратегије Верољуба Матића.
Поменули сте помоћ републике на санацији последица поплава. Јесте ли задовољни сарадњом са државним органима и у другим сегментима?
- Изузетно смо задовољни, јер нам народни посланик Матић отвара врата са свим републичким органима што свакако олакшава посао и доприноси развоју наше општине.
Оцена је великог броја житеља да се у коцељевачкој општини никада није радило оваквим интензитетом као ове године, посебно када је о инфраструктури реч.
- То је тачно. У Доњем Црниљеву је завршен колектор фекалне канализације који ће ових дана бити пуштен у рад, урађен оптички кабл, асфалтиран школски терен, део тротоара, атарски путеви. У Голочелу урађена деоница пута поред школе која је била проблематична и која ће сада омогућити нормалну комуникацију свим пољопривредним произвођачима. Много је урађено и на малским путевима. У Коцељеви смо асфалтирали улични систем, ревитализовали постојећи, изградили нове инфраструктурне објекте. У Дружетићу је асфалтиран пут у дужини од 500 метара, исто толико у Свилеуви. Такође је асфалтиран пут у зонама новоизграђених мостова у Љутицама и у Дружетићу. Много се улагало у канализациону мрежу. Ове године смо имали велики број градилишта и надамо се да ћемо још јачим интензитетом наставити и у наредној години. Сама стратегија општине и Матића показала се изузетно добром а то је да се општина диже на тај начин што помаже локалној привреди, пружајући им све услове да могу неометано да послују и функционишу. Инфраструктура је покретач свега. Улагали смо и у спортске објекте, уредили нови галеријски простор у Завичајном музеју...
Када је о инфраструктури реч, улагали сте доста и у модернизацију електро-мреже.
- Тачно. Само у последњих месец дана у рад су пуштене четири трафо станице, а ту су и значајни радови на реконструкцији ниско и високонапонске мреже. Значајне су инвестиције и у области телекомуникација. Очишћени су и уређени водотокови. Догодине ћемо урадити и две бране на притокама Тамнаве, Козарици и Змајевцу, и тако заштити од плављења Каменицу. Радило се и на проширењу протицајног профила Тамнаве. Наредне године ћемо се бавити и Расницом. Радићемо и на објектима од јавног значаја, на школама и здравственим објектима. Улагаће се и у водоснабдевање тако да ћемо појачати већ постојећи водни капацитет. Ми смо једна од ретких општина која је без проблема пребродила сушни период у току текуће године и то је један изузетан потенцијал. Један од потенцијала су и рудна богатства. Ми имамо каменолом, експлоатацију каолина, зеолита...
И даље је актуелно опремање индустријске зоне у циљу привлачења инвеститора и стварање повољног привредног амбијента.
- Радови се одвијају у индустријској зони где смо ове године успели да завршимо канализацију а тренутно се обављају радови на изградњи асфалта у дужини од око 1,2 километра.
У овој зони недавно је изграђен још један производни погон.
- Као плод тог улагања имамо новоизграђени погон фабрике обуће “Карина мода”, који ће кроз све фазе до 2017. године запослити преко 220 људи.
С друге стране, фабрика за производњу пиротехничких средстава још није почела са радом. Јасно је да покретање производње зависи од инвеститора. Ипак, чему могу да се надају незапослени?
- Инвеститор је доста тога већ урадио. Остали су детаљи који се завршавају. Ми верујемо да ће то заживети већ на пролеће. Опет, све зависи од инвеститора. Све што је било до нас ми смо завршили и са наше стране никакве кочнице нема.
Који су горући проблеми ове општине?
- И даље на путној инфраструктури има много да се ради. На пример један од горућих проблема је пут од Свилеуве према Баталагама, такође од Коцељеве до Црниљева где је постојећа саобраћајница доста нарушена. Осим тога морамо се бавити и привлачењем нових инвеститора нудећи наше потенцијале и јачањем постојеће привреде.
Шта је то што би Коцељеву, осим опремљене индустријске зоне коју нуде бројне локалне самоуправе у Србији, издвојило од других општина и препоручило је потенцијалним инвеститорима као добру дестинацију за привредна улагања?
- То би могла бити изузетна спремност на сарадњу, отвореност према инвеститорима, подстицајне мере за покретање производње у руралним деловима општине, добра комуникација локалне самоуправе и привреде. Све чинимо како би направили повољан амбијент и здраву привреду. Постојећа доста добро послује, стабилна је и она свакако може да послужи као препорука потенцијалним инвеститорима. Сви инвеститори су добро дошли, а лично мислим да нам недостају погони за прераду воћа и поврћа по узора на некадашњи “Воћар”.
Битан део привреде је пољопривреда. На који начин стимулишете ову производњу?
- Општина Коцељева има добре пољопривредне потенцијале који су изражени у сфери сточарства. Што се тиче воћарства велика је заступљеност гајења шљиве. У последње две године приметно је враћање сушењу овог воћа, ничу нове сушаре од Доњег Црниљева до Дружетића. Ми све чинимо да селу обезбедимо неопходну инфраструктуру и нормално функционисање пољопривредних произвођача. Пољопривреда је иначе у проблему и то у организационом проблему. Фестивал зимнице је манифестација која у великој мери доприноси развоју пољопривреде и поспешује не само производњу сировине већ и финалног производа и отвара могућност пласирања истих. Овогодишњи Фестивал је превазишао сва очекивања и посећеност и понуда били су изузетни.
Да ли се довољно користе укупни потенцијали општине?
- Још увек не. То је по мом мишљењу још увек недовољно и сигурно ћемо да тежимо да их користимо у што већој мери.
Шта је кључ успеха једне општине у Србији попут Коцељеве?
- Јасно дефинисана визија и предан рад.
Шта би била визија општине Коцељева?
- Дизање свих капацитета и коришћење свих потенцијала, и привредних и пољопривредних. Потребно је тежити не само производњи сировинске базе већ и изради финалног производа.
На прагу смо Нове године. Шта очекујете од 2016?
- Очекујемо да ћемо и у следећој години доста радити. Очекује нас завршетак многих радова, али и неких нових о којима ћемо говорити када за то дође време. Искористио бих прилику да свим грађанима општине Коцељева као и читаоцима “Гласа Подриња” честитам новогодишње и божићне празнике и пожелим све најбоље у 2016. години, како на личном тако и на пословном плану. Сигуран сам да идемо у добром правцу и да свако од нас може да да свој допринос како би нам свима било боље.
- Била је развојна у сваком погледу. У целој општини урађено је доста тога и доста тога се ради чак и сада када није грађевинска сезона. У овом тренутку имамо два велика градилишта а једно од њих је изградња трансфер станице на постојећој депонији. Реч је о директној донацији Холандске Владе. Овај пројекат нам омогућава да санирамо и постојећу депонију која је вишедеценијски проблем Коцељеве и посебно њених мештана који живе у непосредној близини ове локације. Потпуну реализацију очекујемо у току наредне године. Друго градилиште је пешачки мост на Тамнави у Коцељеви.
Вероватно ћете остати упамћени као најмлађи председник општине за време чијег мандата је изграђено или реконструисано највише мостова.
- Три моста су изграђена у потпуности а у току је и изградња четвртог. Све што је урађено и што ће се урадити остаје управо грађанима на коришћење за комуникацију, промет роба и услуга. Урађен је мост на магистралном путу Шабац-Ваљево као и у Дружетићу и у Љутицама. Сви ови мостови били су порушени у току прошлогодишњих мајских поплава. Ту нам је република доста помогла. Ја јесам можда председник за време чијег мандата се највише ради у овој општини али ја морам да подсетим да је то све плод дугогодишњег рада и стратегије Верољуба Матића.
Поменули сте помоћ републике на санацији последица поплава. Јесте ли задовољни сарадњом са државним органима и у другим сегментима?
- Изузетно смо задовољни, јер нам народни посланик Матић отвара врата са свим републичким органима што свакако олакшава посао и доприноси развоју наше општине.
Оцена је великог броја житеља да се у коцељевачкој општини никада није радило оваквим интензитетом као ове године, посебно када је о инфраструктури реч.
- То је тачно. У Доњем Црниљеву је завршен колектор фекалне канализације који ће ових дана бити пуштен у рад, урађен оптички кабл, асфалтиран школски терен, део тротоара, атарски путеви. У Голочелу урађена деоница пута поред школе која је била проблематична и која ће сада омогућити нормалну комуникацију свим пољопривредним произвођачима. Много је урађено и на малским путевима. У Коцељеви смо асфалтирали улични систем, ревитализовали постојећи, изградили нове инфраструктурне објекте. У Дружетићу је асфалтиран пут у дужини од 500 метара, исто толико у Свилеуви. Такође је асфалтиран пут у зонама новоизграђених мостова у Љутицама и у Дружетићу. Много се улагало у канализациону мрежу. Ове године смо имали велики број градилишта и надамо се да ћемо још јачим интензитетом наставити и у наредној години. Сама стратегија општине и Матића показала се изузетно добром а то је да се општина диже на тај начин што помаже локалној привреди, пружајући им све услове да могу неометано да послују и функционишу. Инфраструктура је покретач свега. Улагали смо и у спортске објекте, уредили нови галеријски простор у Завичајном музеју...
Када је о инфраструктури реч, улагали сте доста и у модернизацију електро-мреже.
- Тачно. Само у последњих месец дана у рад су пуштене четири трафо станице, а ту су и значајни радови на реконструкцији ниско и високонапонске мреже. Значајне су инвестиције и у области телекомуникација. Очишћени су и уређени водотокови. Догодине ћемо урадити и две бране на притокама Тамнаве, Козарици и Змајевцу, и тако заштити од плављења Каменицу. Радило се и на проширењу протицајног профила Тамнаве. Наредне године ћемо се бавити и Расницом. Радићемо и на објектима од јавног значаја, на школама и здравственим објектима. Улагаће се и у водоснабдевање тако да ћемо појачати већ постојећи водни капацитет. Ми смо једна од ретких општина која је без проблема пребродила сушни период у току текуће године и то је један изузетан потенцијал. Један од потенцијала су и рудна богатства. Ми имамо каменолом, експлоатацију каолина, зеолита...
И даље је актуелно опремање индустријске зоне у циљу привлачења инвеститора и стварање повољног привредног амбијента.
- Радови се одвијају у индустријској зони где смо ове године успели да завршимо канализацију а тренутно се обављају радови на изградњи асфалта у дужини од око 1,2 километра.
У овој зони недавно је изграђен још један производни погон.
- Као плод тог улагања имамо новоизграђени погон фабрике обуће “Карина мода”, који ће кроз све фазе до 2017. године запослити преко 220 људи.
С друге стране, фабрика за производњу пиротехничких средстава још није почела са радом. Јасно је да покретање производње зависи од инвеститора. Ипак, чему могу да се надају незапослени?
- Инвеститор је доста тога већ урадио. Остали су детаљи који се завршавају. Ми верујемо да ће то заживети већ на пролеће. Опет, све зависи од инвеститора. Све што је било до нас ми смо завршили и са наше стране никакве кочнице нема.
Који су горући проблеми ове општине?
- И даље на путној инфраструктури има много да се ради. На пример један од горућих проблема је пут од Свилеуве према Баталагама, такође од Коцељеве до Црниљева где је постојећа саобраћајница доста нарушена. Осим тога морамо се бавити и привлачењем нових инвеститора нудећи наше потенцијале и јачањем постојеће привреде.
Шта је то што би Коцељеву, осим опремљене индустријске зоне коју нуде бројне локалне самоуправе у Србији, издвојило од других општина и препоручило је потенцијалним инвеститорима као добру дестинацију за привредна улагања?
- То би могла бити изузетна спремност на сарадњу, отвореност према инвеститорима, подстицајне мере за покретање производње у руралним деловима општине, добра комуникација локалне самоуправе и привреде. Све чинимо како би направили повољан амбијент и здраву привреду. Постојећа доста добро послује, стабилна је и она свакако може да послужи као препорука потенцијалним инвеститорима. Сви инвеститори су добро дошли, а лично мислим да нам недостају погони за прераду воћа и поврћа по узора на некадашњи “Воћар”.
Битан део привреде је пољопривреда. На који начин стимулишете ову производњу?
- Општина Коцељева има добре пољопривредне потенцијале који су изражени у сфери сточарства. Што се тиче воћарства велика је заступљеност гајења шљиве. У последње две године приметно је враћање сушењу овог воћа, ничу нове сушаре од Доњег Црниљева до Дружетића. Ми све чинимо да селу обезбедимо неопходну инфраструктуру и нормално функционисање пољопривредних произвођача. Пољопривреда је иначе у проблему и то у организационом проблему. Фестивал зимнице је манифестација која у великој мери доприноси развоју пољопривреде и поспешује не само производњу сировине већ и финалног производа и отвара могућност пласирања истих. Овогодишњи Фестивал је превазишао сва очекивања и посећеност и понуда били су изузетни.
Да ли се довољно користе укупни потенцијали општине?
- Још увек не. То је по мом мишљењу још увек недовољно и сигурно ћемо да тежимо да их користимо у што већој мери.
Шта је кључ успеха једне општине у Србији попут Коцељеве?
- Јасно дефинисана визија и предан рад.
Шта би била визија општине Коцељева?
- Дизање свих капацитета и коришћење свих потенцијала, и привредних и пољопривредних. Потребно је тежити не само производњи сировинске базе већ и изради финалног производа.
На прагу смо Нове године. Шта очекујете од 2016?
- Очекујемо да ћемо и у следећој години доста радити. Очекује нас завршетак многих радова, али и неких нових о којима ћемо говорити када за то дође време. Искористио бих прилику да свим грађанима општине Коцељева као и читаоцима “Гласа Подриња” честитам новогодишње и божићне празнике и пожелим све најбоље у 2016. години, како на личном тако и на пословном плану. Сигуран сам да идемо у добром правцу и да свако од нас може да да свој допринос како би нам свима било боље.
В. Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
