Инфо

24. децембар 2015.24. дец 2015.
ГРАДОНАЧЕЛНИК ШАПЦА НЕБОЈША ЗЕЛЕНОВИЋ

СВАКО ЋЕ ИМАТИ ПРИЛИКУ ДА РАДИ

Реални планови да се у Шапцу током следеће године запосли још око 2.000 људи. У јануару се очекује потписивање уговора са најављеним страним инвеститором. Издвајања за пољопривреду повећана за 20 одсто. Ако Нацрт закона о финансирању локалних самоуправа буде изгласан биће то победа политичких над државним интересима
Оно по чему се Шабац разликује у односу на друге градове је политичка децентрализација. Успели смо да разбијемо баријеру између власти и грађана омогућивши грађанима већу слободу у одлучивању и креирању свакодневне политике. Када овај концепт још јаче заживи у пракси, верујем да ће наш пример прихватити и остале локалне самоуправе – истиче градоначелник Шапца Небојша Зеленовић и у новогодишњем интервјуу за “Глас Подриња” одговара на низ питања о животу у граду у години на измаку као и плановима за наредну.
По чему се по вама 2015. посебно издваја у животу града у односу на претходне године?
- Најважнија политичка чињеница која се десила у 2015. години је децентрализација, док када је реч о неким завршеним пројектима, из мноштва бих издвојио завршетак базена и градског трга. Први је стављен у руке ефикасној управи, и за неколико месеци колико је прошло од отварања преко 1.000 шабачких малишана је научило да плива, а до маја 2016. године очекујем да у основним школама Шапца више не буде непливача. Док је градски трг урађен на авангардан начин за наше прилике. Пружили смо шансу младим људима: уметницима, архитектима, да на нов начин своје визије уграде у шабачку свакодневицу.
Недавно је усвојен буџет за следећу годину. Шта су били приоритети при његовој изради?
-Наш реални буџет за 2015. годину је био већи од оног за 2014. за три милиона евра. То је велики успех у односу на чињеницу да су у периоду од 2012. године ка овамо давања према држави порасла за 400 милиона. У Шапцу се за то време радило и зидало, те је дошло и до већег прилива новца у градску касу. Када је реч о 2016. години, пројектован је буџет од три милијарде и 300 милиона динара. У односу на период за нама немамо у плану велике капиталне пројекте. Фокусирани смо на штедњу, али и опредељени да се функционисање установа културе и образовања задржи на високом нивоу, да се повећају износи за субвенционисање пољопривредне производње, социјална давања, концентрисани на пропорционално подизање квалитета свих сегмената живота.
Од пројеката бих посебно издвојио почетак реализације Центра за прераду и дистрибуцију воћа и поврћа. Он је од великог значаја за овај крај али не кошта пуно. Наиме, за ту ставку је буџетом за наредну годину предвиђено 500.000 евра и то је сасвим довољно да Шабац постане центар трговине воћем и поврћем, те да се наши пољопривредници сконцентришу на производњу профитабилнијих култура.
Шта ће град предузети да више људи у наредном периоду добије посао? Које су то мере за које се залажете?
- Одлучни смо у идеји да овај град у годинама пред нама пружи прилику сваком пожели да ради да заради више. То планирамо да остваримо различитим видовима подршке приликом самозапошљавања, оснивања нових фирми, удруживања у задруге. Недавно сам за једне дневне новине изјавио да је реално за очекивати да следеће године још 2.000 људи нађе посао. То није случајно изречена цифра. Верујем да у већ постојећим фирмама има места за још 500 људи, још толико њих може да се запосли у новим предузећима, 500 преко програма подршке за самозапошљавање и 500 у пољопривреди. Колико ћемо у томе бити успешни показаће нам укупна цифра од пореза на зараде. Мере које су се до сада показале делотворним као запошљавање старијих особа и програм приправника биће настављене и у будуће.
Најављене су нове стране инвестиције. Можете ли нам открити више детаља о каквој је фабрици реч?
-Реч је о највећој инвестицији не само у Шапцу већ у целој Србији у протеклих неколико година. Не могу да конкретизујем причу јер сам потписао уговор са том компанијом који ме обавезује да највећи број информација третирам као пословну тајну. Али, оно што могу да потврдим је да је реч о великој светској фирми спремној да запосли велики број људи и да очекујем да ће до краја јануара сви папири бити на столу и уговори потписани.
Каква је сарадња са Владом Србије по том питању?
-Од фебруара ове године смо улагали велики труд да се у озбиљној конкуренцији издвојимо као једини град који може бити партнер једној тако озбиљној компанији. У том послу нисмо се пуно оптерећивали односом са Владом Републике Србије, већ да посао који је у нашој надлежности буде добро одрађен. Инвеститор се определио за Шабац због одличних услова које град нуди и бројних компаративних предности. Најпре, град располаже са 600 хектара земљишта које није ливада, већ комплетно комунално опремљено грађевинско земљиште, уведен је режим слободне зоне, изграђен приступ саобраћајницама, аутопут је на само 24 километра удаљености, река Сава протиче кроз Шабац. Нудимо квалитетну радну снагу и довољно људи који могу да одговоре захтевима великих инвеститора, ефикасну градску администрацију и оно што ниједан други град нема, а то је постројење за пречишћавање отпадних вода чији почетак рада очекујемо у фебруару или марту. Све ово ниједан други град у Србији не може да понуди. Верујем да Влада неће правити никакве сметње, поготово што је реч о инвестицији која је добра не само за нас у Шапцу већ и за целу Србију.
На последњој градској Скупштини изјавили сте да размишљате да тужите државу због дуговања у износу од 200 милиона динара?
- Влада дугује Шапцу посредно или непосредно преко 500 милиона динара и три милиона евра који стоје заробљени у Агенцији за приватизацију од продаје “Зорка Холдинга”. Двестотине милиона смо требали да добијемо на конто потписаних уговора са Фондом за развој још 2013. године. А за чишћење канала након поплава нам дугују 70 милиона динара. Могу да разумем да нема Влада пара, то је евидентно у свакодневном животу, али не могу да разумем да једна озбиљна држава не може да испоштује уговором предвиђене обавезе. Све ово време смо тражили различите начине и моделе наплате истих, али пошто до сада није било одјека у надлежним министарствима, опцију тражења правде на суду увек држимо отвореном.
Предложен Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе недавно сте окарактерисали као “тиху централизацију”. Зашто?
-Тај корак није ни мало тих. Он је приметан сваког дана у свим сегментима фукционисања једне заједнице. Србија је устројена као строго централизована држава. Држава која нема разрађене механизме награђивања успешних локалних самоуправа и подстицајне мере за оне мање способне. Због тога данас држава преузима све више надлежности од локалних самоуправа и истовремено их онемогућује да самостално одлучују о путевима свог развоја. То ће довести до тога да једног дана сви живимо или у Београду или Новом Саду или “негде између”. То ће довести до краха државе. Томе се снажно противим, али оно што ми даје наду је да је већина локалних самоуправа против овог Закона независно од страначког опредељења челних људи. Уколико буде упркос томе изгласана ова верзија, биће то показатељ да је политички интерес много јачи од државног.
Посебну пажњу сте протекле године посветили сеоским месним заједницама. Који су највећи проблеми на које су вам мештани указали и како их решити?
- Концептуално је јако важно да Град и месне заједнице сарађују, али да те заједнице уживају самосталност. Одлука да порез од имовине остане месним заједницама одакле је прикупљена је само још један корак у том правцу. Уочио сам две врсте проблема а то су привредни, односно егзистенцијални и инфраструктурни. Инфраструктурни су решиви, али су они и даље јако забринути за своју егзистенцију због ниске цене стоке, воћа, поврћа… Свега оног што држава треба да регулише. Велики број нема ни здравствену књижицу. Управо је то оно чиме ће се град посебно позабавити у данима пред нама, јер је недопустиво да старима и болеснима у данашње време лекарска помоћ не буде доступна.
Шта је са подстицајима пољопривреди?
- У 2015. години су удвостручена давања за пољопривреду, а буџетом за 2016. је та ставка увећана још за 20 процената. Задржали смо све мере које су се до сада показале успешним, али смо подигли износ средстава за противградну заштиту, стимулисање задругарства, за повећање квалитета сточног фонда, производњу меда.
Завршен Анекс библиотеке, нова стална поставка Музеја, покренут часопис за културу,” Јоаким Вујић” одржан у Шапцу… чини се да је Шабац у временима када обично за културу мањка средстава доста улагао у исту. Хоће ли овај тренд бити настављен?
- Хоће. Морамо да схватимо да је баш у оваквим временима култура изузетно важна. Без ње нема ни добре пољопривредне политике ни привредне стратегије. Ове године ћемо у културу уложити исто као и претходне, само што смо овај пут, јер нема великих пројеката сконцентрисани на садржај. Са задовољством могу да најавим нови позоришни фестивал у чију реализацију ће бити укључени великани српског татра попут Душана Ковачевића, Мире Бањац, Небојше Брадића… правићемо Дане европске културе са намером да кроз призму Станислава Винавера покажемо колико је овај град био широк и важан за културу у прошлости што данас опет може да буде.
Судећи по медаљама и наградама које наши ученици доносе са међународних такмичења, Шабац је нешто попут града малих научника. Математички камп траје већ дуги низ година, Филолошки је од скоро заживео, да ли су планирана нека нова улагања у образовање младих?
- У плану нам је да на Летњиковцу направимо Научни центар који би требао да обезбеди присуство науке у свакодневном животу наших суграђана а пре свега младих. За науку и образовање увек треба да има новца, јер то нису трошкови већ инвестиција. Верујем да ћемо уз Горана Станојевића, мог саветника за науку, и једног од најзаслужнијих људи што су млади Шапчани толико успешни на математичким олимпијадама доста тога доброг урадити. Такође, волео бих да напоменем да је град издвојио средства да се наша флаутискиња Јана Илић нађе у престижном Карнеги Холу у Њујорку, и буде други музичар из Србије који је тамо наступао после Стефана Миленковића.
Пред нама је изборна година. Шта је то што странку којој припадате издваја од осталих због чега би грађани поново гласали исто као и пре четири године и да ли се, можда надате убедљивијој победи?
- Издвајају нас људи. Свих ових година задржали смо континуитет озбиљних и одговорних људи а најбитнијим позицијама у граду. Нема купљених диплома. Нема расипања новца. Троши се онолико колико има. Нема лажи нема превара. Имамо јаку и ефикасну управу и људе посвећене свом граду.
Новогодишња порука читаоцима “Гласа Подриња”?
- Верујем да заједно можемо да учинимо да Шабац буде боље место.
Т.Трифковић

Најновији број

18. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa