КО ОД ШАПЧАНА ИДЕ НА ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ У РИО ДЕ ЖАНЕИРО
Пловидба „јануарском реком“
Пре свега неколико дана почела је нова 2016. ОЛИМПИЈСКА година, година када се одржавају Олимпијске игре. До почетка Игара остало је седам месеци, а већ сада знамо да ће, под заставом наше Србије, наступати најмање четири представника шабачког спорта.
Љубитељи фудбала свакако ће рећи да су ОИ у Рио де Жанеиру други најважнији догађај ове године, одмах после Европског фудбалског првенства у Француској, поклоници других спортова Игре виде као најважнији спортски догађај, но, било како било, већини спортиста животни сан и циљ јесте да проведу неколико дана у Олимпијском селу, изађу на борилишта, најстарије спортске манифестације. Шабачки кајакаши вредно су радили како би остварили своје снове, а досањаће их у земљи кариока. Небојша Грујић, Дејан Пајић, Марко Драгосављевић и Миленко Зорић део су експедицији Србије која тренутно броји 70 чланова.
Да је 2015. била година кајака, знате врло добро, али једну информацију смо сачували за овај број. Шабачки клуб „Зорка“ има највише представника међу кајакашима олимпијцима из наше земље, а кајак је појединачни спорт који на почетку 2016. године, има највећи број остварених олимпијских норми.
ДЕЈАН ПАЈИЋ (К1 – 1.000) је име познато већ дуго у свету кајака. Током године имао је много проблема са повредом. Био је шести кајак једносед Европе у Рачицама, на деоници од 1.000 метара, а у истој дисциплини надметао се и на Светском првенству у Милану. Почетак шампионата није наговештавао срећан расплет. У својој квалификационој групи је освојио место које није гарантовало полуфинале. Ипак, време његовог квалификационог наступа било је једно од три најбоља међу кајакашима који нису прошли даље на пласман, те се нашао у другом кругу. Ако га је срећа послужила на старту, у полуфиналу је показао квалитет. Кроз циљ, у својој групи, једној од четири полуфиналне, прошао је трећи, али то је била и најјача трка целе рунде, а његово време укупно пето у полуфиналу. У финалу, Пајић није био међу седам најбољих, време од 3:33:682 било је довољно за девето место. Већ је размишљао о квалификацијама у 2016. години, када је стигла информација да је Португалац Пимента (трећепласирани у К1 - 1.000), свој пласман у Рио изборио и у четвороседу, чиме је Кајакашки савез Србије „добио“ место у Риу, а Пајић остварио сан.
МАРКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ (К1 – 200) Помало парадоксално, али СП у Милану је можда и било најслабије за Драгосављевића, у невероватној години Паланчанина из редова „Зорке“. У Италију је стигао као шампион Европе из Рачица (Чешка), шампион света за млађе сениоре из Португала, четвртопласирани са Светског купа и Европских игара. У Милану није био на свом нивоу, посебно у полуфиналу. Ривали, које је редовно побеђивао, били су бржи у тој трци, те је морао да се задовољи Б финалом. Тек последњег дана показао је да му је место у врху. Убедљиво први у трци укупно 10. кајакаш категорије К2 200 метара - довољно за Рио. Потврда сјајне године било је друго место у двоседу на 200 метара, не ЕП за млађе сениоре и јуниоре у Румунији.
НЕБОЈША ГРУЈИЋ (К2 – 200). Перспективни тандем Грујић – Новаковић, светку класу коју је најављивао у млађим категоријама, потврдио је попут муње већ 2014., светским златом у Москви. Није било постепеног напредовања међу сениорима, одмах је досегнут врх. Започето у 2014. години, настављено је и претходне. Континентално сребро из Чешке, „позлаћено“ је у Дуизбургу на Светском купу и Европским играма у Бакуу, а онда је дошао Милано. Небојша Грујић и Марко Новаковић нису имали равноправне ривале у квалификацијама, нити полуфиналу. Чудном одлуком судија финална трка, у којој су били други, поновљена је. Ипак, класу не може да поквари детаљ, што је шабачко – бечејски тандем показао у „непланираном репесажу“. Веслали су 31:046, окитили су се бронзом, а како је МОК „нудио“ пет виза, то је било више него довољно за круну сезоне. Злато је отишло у Мађарску, сребро у Русију.
МИЛЕНКО ЗОРИЋ (К2 – 1.000). Српски кајак, са најважнијег такмичења у претходној години, добио је четири одличја. Уз бронзу Грујића, медаљу исте „легуре“ освојио је и Миленко Зорић у тандему са Бечејцем, Марком Томићевићем. Дуо изенадио је сјајним наступом токог целог шампионата, а седишта у авиону за Јужну Америку, изборена су у великом стилу. Доминирали су до финала, а у завршној трци, лошији старт надокнадили средином трке, 100 метара пре циља били на челу, а кроз циљ су прошли трећи, иза Немаца и Аустралијанаца. Најниже место на постољу било је сасвим довољно за највиши циљ, Игре у Бразилу.
Када се говори о достигнућима ових сјајних спортиста, не сме се заборавити и допринос њихових тренера. У Милану, као и свим претходним такмичењма, двосед Грујић – Новаковић и олимпијце у једноседу, Пајића и Драгосављевића, припремао је шабачки тренер УРОШ ПАВЛОВИЋ, млади тренер који тешко да може да наброји све медаље које је освојио у тој улози претходних година. Тандем Зорића и Томићевића предводио је тренер МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ, спортски директор савеза и искусни стручњак, тренер четвороседа који је представљао Србију у Лондону 2012. године.
Биће Шапчани у Бразилу између 5. и 21. августа, али то није крај за њих, желе и тамо да оставе траг. Желе медаљу, желе олимпијско злато, навикли су на одличја, а добре навике нико не жели да мења. Форму ће проверити на два Светска купа (Дуизбург, Рачице), Европском првенству (Москва) и домаћим такмичењима.
Ако буде мало среће, пошто квалитет није споран, уз кајакаше, Шабац би у „јануарској реци“ могао да представља и један теквондиста, члан клуба „Летњиковац Еликсир“, најбољи домаћи теквондиста у својој категорији у Србији 2015. години, Милош Гладовић
МИЛОШ ГЛАДОВИЋ (категорија до 58 кг). Систем квалификација за ОИ врло је суров. Добра година и континуитет успеха могу донети пласман на квалификациони турнир, који је прва и једину шансу за највеће такмичење. Милош је био доминантан у Србији, пети пут постао шампион Балкана, био други млађи сениор Европе, освајао злата и сребра на турнирима, најјаче, Г1 класе, а сада га очекују квалификације у Истанбулу, 16. и 17. јануара. Само финалисти биће у Бразилу.
Ако се нађе међу олимпијцима, то ће бити и наставак породичне традиције. Његова сестра, Драгана Гладовић, представљала је Србију у Лондону, пре четири године, у конкуренцији дама до 57 кг. Како је њена примарна категорија до 53 кг, неолимпијска, ње неће бити у Риу овог лета као такмичар.
Титулом на Првенству Европе, женска кошаркашка репрезентација обезбедила је учешће на олимпијском турниру, а део екипе била је и Шапчанка, КРИСТИНА ТОПУЗОВИЋ, те свакако постоји и велика шанса да и она буде наш представник у Јужној Америци.
Љубитељи фудбала свакако ће рећи да су ОИ у Рио де Жанеиру други најважнији догађај ове године, одмах после Европског фудбалског првенства у Француској, поклоници других спортова Игре виде као најважнији спортски догађај, но, било како било, већини спортиста животни сан и циљ јесте да проведу неколико дана у Олимпијском селу, изађу на борилишта, најстарије спортске манифестације. Шабачки кајакаши вредно су радили како би остварили своје снове, а досањаће их у земљи кариока. Небојша Грујић, Дејан Пајић, Марко Драгосављевић и Миленко Зорић део су експедицији Србије која тренутно броји 70 чланова.
Да је 2015. била година кајака, знате врло добро, али једну информацију смо сачували за овај број. Шабачки клуб „Зорка“ има највише представника међу кајакашима олимпијцима из наше земље, а кајак је појединачни спорт који на почетку 2016. године, има највећи број остварених олимпијских норми.
ДЕЈАН ПАЈИЋ (К1 – 1.000) је име познато већ дуго у свету кајака. Током године имао је много проблема са повредом. Био је шести кајак једносед Европе у Рачицама, на деоници од 1.000 метара, а у истој дисциплини надметао се и на Светском првенству у Милану. Почетак шампионата није наговештавао срећан расплет. У својој квалификационој групи је освојио место које није гарантовало полуфинале. Ипак, време његовог квалификационог наступа било је једно од три најбоља међу кајакашима који нису прошли даље на пласман, те се нашао у другом кругу. Ако га је срећа послужила на старту, у полуфиналу је показао квалитет. Кроз циљ, у својој групи, једној од четири полуфиналне, прошао је трећи, али то је била и најјача трка целе рунде, а његово време укупно пето у полуфиналу. У финалу, Пајић није био међу седам најбољих, време од 3:33:682 било је довољно за девето место. Већ је размишљао о квалификацијама у 2016. години, када је стигла информација да је Португалац Пимента (трећепласирани у К1 - 1.000), свој пласман у Рио изборио и у четвороседу, чиме је Кајакашки савез Србије „добио“ место у Риу, а Пајић остварио сан.
МАРКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ (К1 – 200) Помало парадоксално, али СП у Милану је можда и било најслабије за Драгосављевића, у невероватној години Паланчанина из редова „Зорке“. У Италију је стигао као шампион Европе из Рачица (Чешка), шампион света за млађе сениоре из Португала, четвртопласирани са Светског купа и Европских игара. У Милану није био на свом нивоу, посебно у полуфиналу. Ривали, које је редовно побеђивао, били су бржи у тој трци, те је морао да се задовољи Б финалом. Тек последњег дана показао је да му је место у врху. Убедљиво први у трци укупно 10. кајакаш категорије К2 200 метара - довољно за Рио. Потврда сјајне године било је друго место у двоседу на 200 метара, не ЕП за млађе сениоре и јуниоре у Румунији.
НЕБОЈША ГРУЈИЋ (К2 – 200). Перспективни тандем Грујић – Новаковић, светку класу коју је најављивао у млађим категоријама, потврдио је попут муње већ 2014., светским златом у Москви. Није било постепеног напредовања међу сениорима, одмах је досегнут врх. Започето у 2014. години, настављено је и претходне. Континентално сребро из Чешке, „позлаћено“ је у Дуизбургу на Светском купу и Европским играма у Бакуу, а онда је дошао Милано. Небојша Грујић и Марко Новаковић нису имали равноправне ривале у квалификацијама, нити полуфиналу. Чудном одлуком судија финална трка, у којој су били други, поновљена је. Ипак, класу не може да поквари детаљ, што је шабачко – бечејски тандем показао у „непланираном репесажу“. Веслали су 31:046, окитили су се бронзом, а како је МОК „нудио“ пет виза, то је било више него довољно за круну сезоне. Злато је отишло у Мађарску, сребро у Русију.
МИЛЕНКО ЗОРИЋ (К2 – 1.000). Српски кајак, са најважнијег такмичења у претходној години, добио је четири одличја. Уз бронзу Грујића, медаљу исте „легуре“ освојио је и Миленко Зорић у тандему са Бечејцем, Марком Томићевићем. Дуо изенадио је сјајним наступом токог целог шампионата, а седишта у авиону за Јужну Америку, изборена су у великом стилу. Доминирали су до финала, а у завршној трци, лошији старт надокнадили средином трке, 100 метара пре циља били на челу, а кроз циљ су прошли трећи, иза Немаца и Аустралијанаца. Најниже место на постољу било је сасвим довољно за највиши циљ, Игре у Бразилу.
Када се говори о достигнућима ових сјајних спортиста, не сме се заборавити и допринос њихових тренера. У Милану, као и свим претходним такмичењма, двосед Грујић – Новаковић и олимпијце у једноседу, Пајића и Драгосављевића, припремао је шабачки тренер УРОШ ПАВЛОВИЋ, млади тренер који тешко да може да наброји све медаље које је освојио у тој улози претходних година. Тандем Зорића и Томићевића предводио је тренер МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ, спортски директор савеза и искусни стручњак, тренер четвороседа који је представљао Србију у Лондону 2012. године.
Биће Шапчани у Бразилу између 5. и 21. августа, али то није крај за њих, желе и тамо да оставе траг. Желе медаљу, желе олимпијско злато, навикли су на одличја, а добре навике нико не жели да мења. Форму ће проверити на два Светска купа (Дуизбург, Рачице), Европском првенству (Москва) и домаћим такмичењима.
Ако буде мало среће, пошто квалитет није споран, уз кајакаше, Шабац би у „јануарској реци“ могао да представља и један теквондиста, члан клуба „Летњиковац Еликсир“, најбољи домаћи теквондиста у својој категорији у Србији 2015. години, Милош Гладовић
МИЛОШ ГЛАДОВИЋ (категорија до 58 кг). Систем квалификација за ОИ врло је суров. Добра година и континуитет успеха могу донети пласман на квалификациони турнир, који је прва и једину шансу за највеће такмичење. Милош је био доминантан у Србији, пети пут постао шампион Балкана, био други млађи сениор Европе, освајао злата и сребра на турнирима, најјаче, Г1 класе, а сада га очекују квалификације у Истанбулу, 16. и 17. јануара. Само финалисти биће у Бразилу.
Ако се нађе међу олимпијцима, то ће бити и наставак породичне традиције. Његова сестра, Драгана Гладовић, представљала је Србију у Лондону, пре четири године, у конкуренцији дама до 57 кг. Како је њена примарна категорија до 53 кг, неолимпијска, ње неће бити у Риу овог лета као такмичар.
Титулом на Првенству Европе, женска кошаркашка репрезентација обезбедила је учешће на олимпијском турниру, а део екипе била је и Шапчанка, КРИСТИНА ТОПУЗОВИЋ, те свакако постоји и велика шанса да и она буде наш представник у Јужној Америци.
Д. Благојевић
Најновији број
18. април 2024.
