У ШАБАЧКОМ ПОЗОРИШТУ ПРОШЛЕ СУБОТЕ „ДЕЈСТВО ГАМА ЗРАКА НА САБЛАСНЕ НЕВЕНЕ“
У ТУНЕЛУ БЕЗНАЂА
Под редитељским вођством Лилијане Ивановић глумице Анета Томашевић, Соња Милојевић и Кристина Пајкић на Велику сцену „Љубиша Јовановић“ маестралним улогама донеле свевремену причу о посесивној мајци која покушава да нађе заједнички језик са кћеркама тинејџеркама
Прва премијера Шабачког позоришта у 2016. године показала је зашто је ово једно од водећих позоришта у Србији када су у питању поставке нових представа. Текст Пола Зиндела „Дејство гама зрака на сабласне невене“ који је привукао пажњу позоришног света, овенчаног и Пулицеровом наградом, у режији Лилијане Ивановић на Велику сцену „Љубиша Јовановић“ донела је сјајна женска глумачка екипа предвођена непоновљивом Анетом Томашевић. У прилог овој чињеници иде и редитељкин коментар да је тек сад успела захваљујући добром одабиру глумица да оствари своју десетогодишњу намеру.
Ванвременска и ванпросторна прича, која се може догодити било где и било када, смештена на позоришну сцену у мучној атмосфери немаштине и борбе да знање исплива из животне чамотиње, у центар збивања ставила је покушај посесивне мајке да нађе заједнички језик са ћеркама тинејџеркама.
Беатрис (Анета Томашевић) бесциљност живота правда својим пропуштеним приликама од тога да је могла бити и балерина и фризерка само да је изучила занат, док старија ћерка Рут (Соња Милојевић), бучна, свадљива, велика је подршка својој сестри Тили (Кристина Пајкић) која верује у безграничну моћ атома за добробит човечанства.
Као имагинарни лик који гравитира негде иза сцене а путем телефонског разговора професор Гудмен само је један од оних који су Беатрис лудачу прогањали још од средњошколских дана. И управо тај надимак обавијен суморношћу садашњости, а поменут у Рутиној намери да испровоцира и повреди мајку, довешће до коначног слома пред одлазак на Тилин највећи животни доживљај - научно такмичење. Скамењеног погледа, отупела али одлучна, у намери да стан претвори у чајџиницу, први ће настрадати зец, дечји љубимац, а затим и баба поверена на чување за педесет долара месечно.
Функционална сценографија Николе Николића у којој доминира скучени, пренатрпани собичак са гајбицама и хрпама новина разасутим по поду, стављен је у контраст са плакатом Владимира Милојевића у коме на симболичан начин девојка хита из кавеза ка светлости.
Управо та светлост огледа се у Тилиној борби да из суморности дома крене у свет науке који је већ на самом почетку овековечен првом победом и признањем. И док на сцени у готово залеђеном тренутку уз звуке јецаја остају мајка и кћерке, прва одлучна да истраје у својим намерама, а друге две превише скрхане болом, питамо се: „Шта даље?“. Управо та упитаност и јесте циљ сваке добре представе у којој публици после аплауза и спуштене завесе преостаје да пресабере утиске који су ове вечери по ослушнутим коментарима били више него одлични.
А како не би када је и овога пута Анета Томашевић маестрално оживела лик жене у којој безнађе плива у простоти, безвољности, помиреношћу са животом и гутљајем више, на тренутак обасјаног надом и пробуђеном брижношћу мајке, Соња Милојевић размажену тинејџерку која на крају не преза да на што окрутнији начин због својих бубица до сржи повреди мајку, а Кристина Пајкић вредну и радну девојку жељну знања и откривања „дејства гама зрака на сабласне невене“. Више него симболично у животној сабласности неразумевања и тунелу безнађа по коме тумарају мајка и старија ћерка док једина светло спаса из блата у коме су огрезле види само Тили.
Разлог више да сви они који су пропустили премијеру вечерас од 20 часова погледају репризу.
Ванвременска и ванпросторна прича, која се може догодити било где и било када, смештена на позоришну сцену у мучној атмосфери немаштине и борбе да знање исплива из животне чамотиње, у центар збивања ставила је покушај посесивне мајке да нађе заједнички језик са ћеркама тинејџеркама.
Беатрис (Анета Томашевић) бесциљност живота правда својим пропуштеним приликама од тога да је могла бити и балерина и фризерка само да је изучила занат, док старија ћерка Рут (Соња Милојевић), бучна, свадљива, велика је подршка својој сестри Тили (Кристина Пајкић) која верује у безграничну моћ атома за добробит човечанства.
Као имагинарни лик који гравитира негде иза сцене а путем телефонског разговора професор Гудмен само је један од оних који су Беатрис лудачу прогањали још од средњошколских дана. И управо тај надимак обавијен суморношћу садашњости, а поменут у Рутиној намери да испровоцира и повреди мајку, довешће до коначног слома пред одлазак на Тилин највећи животни доживљај - научно такмичење. Скамењеног погледа, отупела али одлучна, у намери да стан претвори у чајџиницу, први ће настрадати зец, дечји љубимац, а затим и баба поверена на чување за педесет долара месечно.
Функционална сценографија Николе Николића у којој доминира скучени, пренатрпани собичак са гајбицама и хрпама новина разасутим по поду, стављен је у контраст са плакатом Владимира Милојевића у коме на симболичан начин девојка хита из кавеза ка светлости.
Управо та светлост огледа се у Тилиној борби да из суморности дома крене у свет науке који је већ на самом почетку овековечен првом победом и признањем. И док на сцени у готово залеђеном тренутку уз звуке јецаја остају мајка и кћерке, прва одлучна да истраје у својим намерама, а друге две превише скрхане болом, питамо се: „Шта даље?“. Управо та упитаност и јесте циљ сваке добре представе у којој публици после аплауза и спуштене завесе преостаје да пресабере утиске који су ове вечери по ослушнутим коментарима били више него одлични.
А како не би када је и овога пута Анета Томашевић маестрално оживела лик жене у којој безнађе плива у простоти, безвољности, помиреношћу са животом и гутљајем више, на тренутак обасјаног надом и пробуђеном брижношћу мајке, Соња Милојевић размажену тинејџерку која на крају не преза да на што окрутнији начин због својих бубица до сржи повреди мајку, а Кристина Пајкић вредну и радну девојку жељну знања и откривања „дејства гама зрака на сабласне невене“. Више него симболично у животној сабласности неразумевања и тунелу безнађа по коме тумарају мајка и старија ћерка док једина светло спаса из блата у коме су огрезле види само Тили.
Разлог више да сви они који су пропустили премијеру вечерас од 20 часова погледају репризу.
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
