Инфо

14. јануар 2016.14. јан 2016.
У ШАБАЧКОМ ПОЗОРИШТУ ПРОШЛЕ СУБОТЕ „ДЕЈСТВО ГАМА ЗРАКА НА САБЛАСНЕ НЕВЕНЕ“

У ТУНЕЛУ БЕЗНАЂА

Под редитељским вођством Лилијане Ивановић глумице Анета Томашевић, Соња Милојевић и Кристина Пајкић на Велику сцену „Љубиша Јовановић“ маестралним улогама донеле свевремену причу о посесивној мајци која покушава да нађе заједнички језик са кћеркама тинејџеркама
Прва премијера Шабачког позоришта у 2016. године показала је зашто је ово једно од водећих позоришта у Србији када су у питању поставке нових представа. Текст Пола Зиндела „Дејство гама зрака на сабласне невене“ који је привукао пажњу позоришног света, овенчаног и Пулицеровом наградом, у режији Лилијане Ивановић на Велику сцену „Љубиша Јовановић“ донела је сјајна женска глумачка екипа предвођена непоновљивом Анетом Томашевић. У прилог овој чињеници иде и редитељкин коментар да је тек сад успела захваљујући добром одабиру глумица да оствари своју десетогодишњу намеру.
Ванвременска и ванпросторна прича, која се може догодити било где и било када, смештена на позоришну сцену у мучној атмосфери немаштине и борбе да знање исплива из животне чамотиње, у центар збивања ставила је покушај посесивне мајке да нађе заједнички језик са ћеркама тинејџеркама.
Беатрис (Анета Томашевић) бесциљност живота правда својим пропуштеним приликама од тога да је могла бити и балерина и фризерка само да је изучила занат, док старија ћерка Рут (Соња Милојевић), бучна, свадљива, велика је подршка својој сестри Тили (Кристина Пајкић) која верује у безграничну моћ атома за добробит човечанства.
Као имагинарни лик који гравитира негде иза сцене а путем телефонског разговора професор Гудмен само је један од оних који су Беатрис лудачу прогањали још од средњошколских дана. И управо тај надимак обавијен суморношћу садашњости, а поменут у Рутиној намери да испровоцира и повреди мајку, довешће до коначног слома пред одлазак на Тилин највећи животни доживљај - научно такмичење. Скамењеног погледа, отупела али одлучна, у намери да стан претвори у чајџиницу, први ће настрадати зец, дечји љубимац, а затим и баба поверена на чување за педесет долара месечно.
Функционална сценографија Николе Николића у којој доминира скучени, пренатрпани собичак са гајбицама и хрпама новина разасутим по поду, стављен је у контраст са плакатом Владимира Милојевића у коме на симболичан начин девојка хита из кавеза ка светлости.
Управо та светлост огледа се у Тилиној борби да из суморности дома крене у свет науке који је већ на самом почетку овековечен првом победом и признањем. И док на сцени у готово залеђеном тренутку уз звуке јецаја остају мајка и кћерке, прва одлучна да истраје у својим намерама, а друге две превише скрхане болом, питамо се: „Шта даље?“. Управо та упитаност и јесте циљ сваке добре представе у којој публици после аплауза и спуштене завесе преостаје да пресабере утиске који су ове вечери по ослушнутим коментарима били више него одлични.
А како не би када је и овога пута Анета Томашевић маестрално оживела лик жене у којој безнађе плива у простоти, безвољности, помиреношћу са животом и гутљајем више, на тренутак обасјаног надом и пробуђеном брижношћу мајке, Соња Милојевић размажену тинејџерку која на крају не преза да на што окрутнији начин због својих бубица до сржи повреди мајку, а Кристина Пајкић вредну и радну девојку жељну знања и откривања „дејства гама зрака на сабласне невене“. Више него симболично у животној сабласности неразумевања и тунелу безнађа по коме тумарају мајка и старија ћерка док једина светло спаса из блата у коме су огрезле види само Тили.
Разлог више да сви они који су пропустили премијеру вечерас од 20 часова погледају репризу.
О. Гавриловић

Најновији број

18. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa