ДУХОВНО САБРАЊЕ У ХРАМУ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ
СВЕТЛОГ ОБРАЗА ПРЕД БОГОМ И РОДОМ
У храму Светог Василија Острошког у Касарским Ливадама, неколико стотина верника се, у протеклу среду, окупило поводом обележавања православне Нове године и стогодишњице од Албанске голготе. После молитве, у зимској цркви у Парохијском дому, уприличен је уметнички програм, у оквиру којег је представљена књига „Срби на Корзици“ Зорана Радовановића, учитеља из Дреновца, уз гусле Вукмана Боричића из Сремске Митровице.
- Наш труд, ваше молитве и саборност, уродили су благословима Светог оца Василија да расте и да се развија духовни живот у овој Светињи. Трудимо се да осветлимо образ послања и призвања који имамо пред Богом и родом. У име духовног стасавања и напајања Христове вечне речи и јеванђелске науке и живота по вери светој, дошле су званице са разних страна, преко Саве, Дрине и Дунава, чак и из далеке Русије, из престонице цара Петра Великог, стигла је делегација, која нам је даривала Староруску икону Мајке Божје и пирошке, рекао је протојереј ставрофор Иван Јанчић.
Програм је започео песмом „Да нам са Косова зора сване“ у извођењу групе „Милица Костић“ из Варне, коју десет година успешно води Добрила Буљешевић.
- Бавио сам се српским избеглиштвом и прогонством на међународним просторима и Србима на Корзици, која данас припада територији Француске. Наиме, мој негдашњи парох протојереј ставрофор Јаков Чупић, био је од 1915. до 1919. године старешина Српске избегличке цркве на Корзици, све је записао, а „само оно што је записано, то се догодило“. Са поносом могу да кажем да сам, почетком новембра, поводом 100 година од почетка Великог рата, боравио у корзиканским градовима и ходао стопама наших славних предака, рекао је Радовановић.
После програма, приређена је трпеза љубави, уз две хармонике, „старе песме и добро вино“. Певало се, веселило, играло, здраво испраћало старо и дочекивало ново православно лето Господње. Доброј атмосфери допринео је изванредан глас Снежане Абдијевић из Обреновца, а прота Иван је, у маниру правог домаћина, свештеника са осећајем за „душу народа“, одржао здравицу. Сабрање је завршено како и приличи – поноћном молитвом у храму, благодарењем за прошлу и призивом Духа Светог за наступајућу годину.
- Наш труд, ваше молитве и саборност, уродили су благословима Светог оца Василија да расте и да се развија духовни живот у овој Светињи. Трудимо се да осветлимо образ послања и призвања који имамо пред Богом и родом. У име духовног стасавања и напајања Христове вечне речи и јеванђелске науке и живота по вери светој, дошле су званице са разних страна, преко Саве, Дрине и Дунава, чак и из далеке Русије, из престонице цара Петра Великог, стигла је делегација, која нам је даривала Староруску икону Мајке Божје и пирошке, рекао је протојереј ставрофор Иван Јанчић.
Програм је започео песмом „Да нам са Косова зора сване“ у извођењу групе „Милица Костић“ из Варне, коју десет година успешно води Добрила Буљешевић.
- Бавио сам се српским избеглиштвом и прогонством на међународним просторима и Србима на Корзици, која данас припада територији Француске. Наиме, мој негдашњи парох протојереј ставрофор Јаков Чупић, био је од 1915. до 1919. године старешина Српске избегличке цркве на Корзици, све је записао, а „само оно што је записано, то се догодило“. Са поносом могу да кажем да сам, почетком новембра, поводом 100 година од почетка Великог рата, боравио у корзиканским градовима и ходао стопама наших славних предака, рекао је Радовановић.
После програма, приређена је трпеза љубави, уз две хармонике, „старе песме и добро вино“. Певало се, веселило, играло, здраво испраћало старо и дочекивало ново православно лето Господње. Доброј атмосфери допринео је изванредан глас Снежане Абдијевић из Обреновца, а прота Иван је, у маниру правог домаћина, свештеника са осећајем за „душу народа“, одржао здравицу. Сабрање је завршено како и приличи – поноћном молитвом у храму, благодарењем за прошлу и призивом Духа Светог за наступајућу годину.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
