ЖИВОТ ЗА НАУКУ

Академик професор доктор Марко Тодоровић је цео свој живот посветио науци. Издвајају се његови доприноси у области хемије, биотехнологија и заштите животне средине.
То је у најкраћем епилог промоције монографије и номинације за Нобелову награду из хемије за 2016. годину, одржане прошлог петка у свечаној сали новоотвореног хотела “Слобода” у Шапцу. Скуп су поздравили и о укупном стваралаштву академика Тодоровића говорили, његове колеге са Српске Академије иновационих наука, која га је и кандидовала за престижну титулу, академик Петар Рајачић (председник) и академик Радомир Симић (аутор монографије о академику проферсору доктору Марку Тодоровићу). Одлуку о номинацији прочитао је Слободан Симић (потпрдеседник Академије).
Кандидатуру су подржали Српска православна црква, Савез проналазача Србије, многе друге институције, културни и јавни радници, који су скупа с доста хвале и поноса говорили о укупном стваралаштву академика Тодоровића. Посебно су нагласили подршку и лепе жеље у Стокхолму, где ће се одлучивати о Нобеловој награди, која се додељује у шест области стваралаштва.
- Не гајим велике илузије, а ово велико признање свакако би било круна мога рада и награда не само за мене већ мој град, Србију и све људе који ме испраћају с лепим жељама. Проучавајући мало позадину награде приметио сам да од укупно 144 добитника до сада нико није био православне вере, а највише је било Американаца, Немаца... рекао је између осталог академик Тодоровић.
Овом приликом потенциран је његов допринос доградњи Меднељејевог периодног система и проналажењу формуле за добијање биодизела, означеног као гориво будућности.
Уз грандиозан научни рад који како истиче никада неће занемарити, успео је да изведе на пут 40 генерација студената. Захвалио се свима који су му у томе помогли, а у знак пажње, сходно могућностима некима је уручио златнике с ликом” Белог анђела”.