ГРАЂА ЗА ЛЕКСИКОН
ЗНАМЕНИТИ ПОДРИНЦИ
У овој рубрици објављујемо биографије Подринаца о којима савременици мало знају. Личности које су у прошлости биле носиоци научног и друштвено - политичког живота, не само у Подрињу, већ у Србији и Југославији. Својевремено је о њима писала наша штампа и енциклопедијска публицистика
ТИХОМИР АЛЕКСИЋ - Пројектант првог домаћег рачунара:
Рођен је 8. фебруара 1922. године у селу Равнаја, општина Крупањ. Имао је петоро браће и сестру. Сви су завршили техничке школе само је један остао у селу на имању. Када је завршио основну школу, младог Тихомира деда је одвео у Шабац и уписао га у гимназију коју је са одличним успехом завршио 1940. године. Матуру није полагао јер је као одличан ученик био ослобођен полагања усмених испита. Почео је Други светски рат. Пошто факултети нису радили, Тихомир се враћа у село где остаје све време рата. Постао је активан сарадник Народноослободилачког покрета, а после ослобођења и члан Среског комитета Партије. Године 1945. тражи од Комитета да га ослободе партијске обавезе у срезу да би се уписао на факултет. Нису му дали дозволу. Тек 1946. године омогућено му је да се упише на Електротехнички факултет у Београду. Као одличан студент о планираном року дипломира и прво запослење добија у Институту “Борис Кидрич“ у Винчи где је у то време директор био чувени научник-атомиста Павле Савић. Савић је младом Тихомиру поставио задатак да организује математичку лабораторију. После пет година рада у овом Институту, Тихомир прелази у Институт “Михаило Пупин“, а са њим су прешли и скоро сви стручњаци из Винчанске Математичке лабораторије...
Рођен је 8. фебруара 1922. године у селу Равнаја, општина Крупањ. Имао је петоро браће и сестру. Сви су завршили техничке школе само је један остао у селу на имању. Када је завршио основну школу, младог Тихомира деда је одвео у Шабац и уписао га у гимназију коју је са одличним успехом завршио 1940. године. Матуру није полагао јер је као одличан ученик био ослобођен полагања усмених испита. Почео је Други светски рат. Пошто факултети нису радили, Тихомир се враћа у село где остаје све време рата. Постао је активан сарадник Народноослободилачког покрета, а после ослобођења и члан Среског комитета Партије. Године 1945. тражи од Комитета да га ослободе партијске обавезе у срезу да би се уписао на факултет. Нису му дали дозволу. Тек 1946. године омогућено му је да се упише на Електротехнички факултет у Београду. Као одличан студент о планираном року дипломира и прво запослење добија у Институту “Борис Кидрич“ у Винчи где је у то време директор био чувени научник-атомиста Павле Савић. Савић је младом Тихомиру поставио задатак да организује математичку лабораторију. После пет година рада у овом Институту, Тихомир прелази у Институт “Михаило Пупин“, а са њим су прешли и скоро сви стручњаци из Винчанске Математичке лабораторије...
Најновији број
18. април 2024.
